Pređi na sadržaj

Elena Apreleva

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Elena Apreleva
Elena Apreleva
Lični podaci
Puno imeElena Ivanovna Apreleva
Datum rođenja(1846-02-24)24. februar 1846.
Mesto rođenjaOdesa, Ruska Imperija
Datum smrti4. decembar 1923.(1923-12-04) (77 god.)
Mesto smrtiBeograd, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca
Zanimanjepisac, prevodilac, pedagog
Porodica
SupružnikPjotr Vasiljevič Aprelev
DecaBoris i Georgij

Elena Ivanovna Apreleva (rus. Елена Ивановна Апрелева, rođena Blaramberg; 24. februar 1846 – 4. decembar 1923), poznata i pod pseudonimom E. Ardov, bila je ruski pisac, memoarista, dramaturg i pisac za decu. [1]

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Elena Blaramberg rođena je u Orenburgu od oca Belgijanca, vojnog geodete Ivana Fjodoroviča Blaramberga, koji je služio kao general u ruskoj vojsci, i majke Grkinje Elene Pavlovne, rođene Mavromikali. 1854. njeni roditelji su Elenu i njena dva brata preselili iz Orenburga u Sankt Peterburg.[2] Tamo su je školovali tutori i položila je državni ispit potreban da bi postala učiteljica.[3] [4]

Blarambergova je 1870. sastavila i uredila knjigu Igre i pouke za decu. 1871. godine, zajedno sa prirodnjakom Julijanom Simaškom, započela je izdavanje i uređivanje časopisa Semya i Shkola (Porodica i škola), a zatim je postala šef njegovog odeljenja za decu.[5] Uredila je prvih 7 brojeva časopisa i tamo objavila svoje Ocherki Sibiri (Sibirske skice).[6] [7] 1872. godine, Apreleva je pohađala Univerzitet u Ženevi da bi stekla diplomu, pošto je visoko obrazovanje bilo uskraćeno ženama u Rusiji. Ipak, ona nikada nije završila studije zbog zdravstvenih problema.

Književna karijera[uredi | uredi izvor]

Aprelevina dela su se uglavnom bavila savremenim društvom i pedagogijom.[2] Objavljivanje je započela 1868. godine, prvenstveno u istorijskim i obrazovnim časopisima. 1876. godine napustila je Rusiju i nastanila se u Parizu, gde je pod mentorstvom Ivana Turgenjeva dovršila svoj debitantski kratki roman „Kriv bez krivice“ koji se prvi put pojavio u „Vestnik Evropy“ 1877. godine. Kasnije je svoj pseudonim stvorila kao anagram Turgenjeve voljene, operske pevačice Polin Viardo. [8]

Usledilo je još romana i novela, uključujući Vasyuta, Little Countess, Timophey and Anna, prvobitno objavljene u Delu i Nivi, kao i nekim časopisima za decu. Apreleva se preselila u Centralnu Aziju od 1889. do 1906. godine, gde je nastavila da piše.[6] Napisala je otprilike šezdeset kratkih priča i članaka za moskovske novine Russkie vedomosti u kojima je takođe bila član redakcije. Tamo je objavila svoje Krimske skice, originalnih 26 srednjoazijskih skica, kao i nekoliko memoara, uključujući one o Ivanu Turgenjevu, Alekseju Pisemskom i Nikolaju Šelgunovu.[7] 1898. na sceni Malog pozorišta u Moskvi prikazana je njena predstava Bitыe čerepki (Slomljene krhotine).[5] Mnogi od njenih etnografskih opisa naroda Centralne Azije i Krima preneli su ove kulture ruskim čitaocima.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Apreleva je bila model Ilje Rjepina za portret Sofije Aleksejevne, sestre i regenta Petra Velikog.[2]

1890. se udala za Pjotra Vasiljeviča Apreleva, državnog zvaničnika sa kojim je provela nekih 15 godina u Centralnoj Aziji, prvo u Samarkandu, a zatim u Taškentu. 1906. godine bila je svedok ubistva svog muža na svom imanju Petrovskoje u blizini Sočija koga je ubila grupa Imeretijskih revolucionara. Traumatični efekat ovog užasa bio je takav da je ona izgubila vid i potpuno prestala da piše. 1920. Apreleva je preko Novorosijska krenula iz sovjetske Rusije u Srbiju. Umrla je u Beogradu 4. decembra 1923. godine i pokopana je na groblju Topčider.[5]

Elena i Pjotr Aprelev imali su dva sina, mornaričkog oficira i pisca Borisa Apreleva i pukovnika Georgija Apreleva (1889—1964), direktora Ruskog kadetskog korpusa u Versaju.[9]

Radovi[uredi | uredi izvor]

  • Igre i pouke za decu, 1870
  • Kriv bez krivice, 1877
  • Vasjuta, 1881
  • Rufina Kazdoeva, 1892
  • Slomljene krhotine, 1892
  • Skice, 1893
  • Izvanredna žena, 1894
  • Muke urednika, 1902
  • Dva sveta, 1909, zbirka kratkih priča za decu
  • Srednjeazijske skice, 1935, objavljene post-mortem u Šangaju

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ledkovskaia-Astman, Marina; Rosenthal, Charlotte; Fleming Zirin, Mary (1994). Dictionary of Russian Women Writers. Greenwood Publishing Group. ISBN 0313262659. 
  2. ^ a b v Ledkovskaia-Astman, Marina; Rosenthal, Charlotte; Fleming Zirin, Mary (1994). Dictionary of Russian Women Writers. Greenwood Publishing Group. ISBN 0313262659. 
  3. ^ Wilson, Katharina (1991). An Encyclopedia of Continental Women Writers. Taylor & Francis. str. 48. ISBN 0824085477. 
  4. ^ Apreleva - Blaramberg at the Granat Institute Encyclopedic Dictionary // Эnciklopedičeskiй slovarь Russkogo bibliografičeskogo instituta Granat. Tom 11/Izd. 7. — M.: T-va 'Br. A. i I. Granatъ i Ko' — 1911.
  5. ^ a b v Apreleva’s Biography at: Ardov E. (Apreleva E.I.) «Sredne-Aziatskie očerki», — Šanhaй: Tipografiя Izdatelьstva «Slovo», 1935
  6. ^ a b Wilson, Katharina (1991). An Encyclopedia of Continental Women Writers. Taylor & Francis. str. 48. ISBN 0824085477. 
  7. ^ a b Apreleva Elena Ivanovna (psevdonim Ardov) at the Russian Biographical Dictionary
  8. ^ Elena Apreleva at Biografičeskiй slovarь. 2000 / dic.academic.ru
  9. ^ Aprelev Georgiй Petrovič at hrono.ru

 

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елена_Апрелева&oldid=26686833”