Embrionalni omotač

Embrionalni omotači (ekstraembrionalne opne) ne predstavljaju deo samog embriona, ali su neophodni za njegovo razviće i preživljavanje (zaštita, ishrana, snabdevanje kiseonikom idr.). U obrazovanju ovih struktura učestvuju sva tri klicina lista. Ovi omotači obrazuju sledeće strukture:

• amnion
• horion
• alantois
• žumancetna kesa

Kod nižih kičmenjaka (ribe i vodozemci) od embrionalnih omotača obrazuje se samo žumancetna kesa. Zato se ovi kičmenjaci nazivaju anamniota.

Kod viših kičmenjaka (gmizavci, ptice i sisari) se, pored žumancetne kese, obrazuju se i ostala tri embrionalna omotača: amnion, horion i alantois. Ova grupa kičmenjaka se naziva amniota. Kod gmizavaca i ptica ovi omotači predstavljaju prilagođenost u razviću jaja koja se polažu na kopno. Kod sisara su prilagođenost na intrauterino (u materici) razviće embriona pa se od jednog dela obrazuje posteljica.

Žumancentna kesa

Žumancetna kesa ima ulogu rezervoara žumanceta koje se preko nje koristi za ishranu embriona. Kod sisara ova kesa gubi značaj u ishrani (ishrana se vrši preko placente). U žumancetnoj kesi sisara i ptica nastaju prve krvne ćelije (od mezoderma) i prvobitne germinativne ćelije (od endoderma). Klicini listovi koji učestvuju u obrazovanju ove kese su endoderm i mezoderm.

Amnion i horion

Amnion i horion se obrazuju u vidu dvostrukog amnionskog nabora koji obavija embrion i zatvara ga u amnionsku duplju. Duplja je ispunjena tečnošću u kojoj se embion kupa (kod humanih embriona poznatija kao plodova voda). Na amnionskom naboru se razlikuju dve površine (sloja):

• spoljašnja, okrenuta od embriona je horion (koža) i
• unutrašnja, okrenuta ka embrionu je amnion.

Između amniona i horiona obrazuje se duplja koja je nazvana ekstraembrionalni celom i ograničena je zidom izgrađenom od mezoderm. Tako su spoljašnji sloj amniona i unutrašnji horiona izgrađeni od mezoderma, a unutrašnji amniona i spoljašnji horiona izgrađeni su od ektoderma.

Uloge amniona i horiona, kod gmizavaca i ptica, su:

• zaštita embiona od isušivanja (jaje je na kopnu, a embrion se razvija u vodi);
• zaštita od mehaničkih povreda (kao vodeno jastuče),
• sprečavaju da se embrion zalepi za ljusku jajeta.

Istovremeno, obrazovanje amnionske duplje udaljava embrion od površine jajeta, odnosno izvora kiseonika.

Kod sisara se od horiona obrazuju izraštaji u obliku resica (vili) koji sa zidom materice obrazuju posteljicu (placentu).

Alantois

Alantois nastaje kao kesasta izbočina zadnjeg creva, pa se po poreklu smatra mokraćnom bešikom. Alantois prodire u ekstraembrionalni celom i brzo se širi između amniona i horiona, približavajući se površini jajeta kod gmizavaca i ptica. Kod većine sisara zalazi u horionske resice – učestvuje u obrazovanju placente. Alantois je preko uzane drške u vezi sa embrionom. Drška žumancetne kese, alantoisa, pupčane vene i arterije su zajedno obuhvaćene pupčanom vrpcom.

Uloge alantoisa:

• Primarna uloga alantoisa, kod gmizavaca i ptica, je uloga mokraćne bešike – odlaganje nepotrebnih i štetnih materija u obliku kristala mokraćne kiseline. Sekundarna uloga je snabdevanje embrioa kiseonikom.
• Kod sisara se zadržala sekundarna uloga alantoisa gmizavaca i ptica – snabdevanje embriona kiseonikom i hranljivim materijama preko alantoiske mreže krvnih sudova. U izgradnji alantoisa učestvuju mezoderm i endoderm.

Spoljašnje veze

• BioNet Škola
• Bioskolos

Literatura

• Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Popović, S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990
• Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989
• Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
• Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986