Energoprojekt
Energoprojekt holding | |
---|---|
akcionarsko društvo | |
Berzni simbol | BELEX: ENHL |
Delatnost | građevinarstvo |
Osnovano | 1951. |
Sedište | Bulevar Mihajla Pupina 12, Beograd |
Rukovodioci | Stojan Čolakov (izvršni direktor) |
Prihod | 130,32 mil € (2022)[1] |
Operativni prihod | 0,12 mil. € (2022)[1] |
Ukupna aktiva | 314,44 mil. € (2022)[2] |
Ukupan kapital | 165,40 mil. € (2022)[2] |
Vlasnik |
|
Broj zaposlenih | 1.043 (2022) |
Veb-sajt | www |
Energoprojekt holding je srpska građevinska kompanija sa sedištem u Beogradu. Složen je poslovni sistem koji čini 10 preduzeća u Srbiji i više od 20 sopstvenih i mešovitih firmi u inostranstvu. Energoprojekt se u svojim aktivnostima bavi energijom, urbanizmom, zaštitom životne sredine, infrastrukturom, arhitekturom, industrijom, informacionim tehnologijama, prometom nekretnina, osiguranjem, berzanskim i finansijskim posredovanjem, proizvodnim programima industrije i grafičko-multimedijalnim inženjeringom.
Osnivanje i razvoj
[uredi | uredi izvor]Energoprojekt je osnovan 1951. godine u Beogradu, kao projektantsko preduzeće ali je u međuvremenu proširio delatnost i na domen izvođenja građevinskih radova na izgradnji objekata po čemu je poznat i priznat u svetu u više od 70 zemalja sveta.
Akcijama Energoprojekt Holdinga trguje se na Beogradskoj berzi od 2001. godine i pored opšteg indeksa Berze – Belexline, uključene su u tri indeksa – Belex 15 (15 kompanija sa najvećim prometom na Beogradskoj berzi), SRX (indeks formiran od strane Bečke berze, koji uključuje osam najlikvidnijih akcija) i Dow Jones Stoxx Balkan 50 Equal Weighted Index (uključuje ukupno 50 akcija iz Slovenije, kao i svih zemalja Balkana osim Crne Gore i Bosne i Hercegovine)
Od 19. jula 2007. godine Energoprojekt se nalazi na listingu A Beogradske berze.
Energoprojekt se već godinama nalazi na svetskim listama najboljih internacionalnih izvođačkih i konsultantskih kompanija. Energoprojekt zauzima 193. mesto na listi 250 najboljih internacionalnih izvođača američkog časopisa "Engineering news record" u 2015. godini [1], kao i 123. mesto na listi 225 najboljih internacionalnih dizajnerskih/projektantskih preduzeća.[2]
U sistemu Energoprojekt radi oko 2300 ljudi, pri čemu trećinu kadra čine visoko obrazovani profili različitih struka.
Većinski vlasnik u leto 2017. postao je Dobroslav Bojović.[3]
Organizaciona struktura
[uredi | uredi izvor]Energoprojekt realizuje projekte kroz sistem sopstvenih filijala i ekspozitura, kao i kroz zajednička preduzeća osnovana sa partnerima iz Srbije i inostranstva. Putem mreže regionalnih predstavništava, filijala, zajedničkih preduzeća i drugih korporativnih oblika, Energoprojekt upravlja poslovima u preko 20 zemalja na četiri kontinenta.
Danas Energoprojekt čine Energoprojekt Holding a.d. kao matična kompanija i 9 zavisnih kompanija u svojim branšama:[4]
- Energoprojekt Hidroinženjering
- Energoprojekt Urbanizam i arhitektura
- Energoprojekt Entel
- Energoprojekt Industrija
- Energoprojekt Visokogradnja
- Energoprojekt Niskogradnja
- Energoprojekt Oprema
- Energoprojekt Energodata
- Energoprojekt Sanivil (Energoprojekt Sunnyville)
- Energoprojekt Park 11
Preduzeća iz sistema Energoprojekt imaju značajno učešće u sledećim kompanijama:[4]
- Energo-pet
- Energoplast
- Enjub
- SEE Activist
Delatnost
[uredi | uredi izvor]Energoprojekt je učestvovao u projektovanju, izgradnji, puštanju u probni rad, obuci osoblja svih glavnih hidroenergetskih postrojenja u Srbiji. Energoprojekt u svojim delatnostima obuhvata:
- Brane i akumulacije
- Hidroenergetske objekte i postrojenja
- Vodoprivredne sisteme i uređenje slivova
- Melioracione sisteme - odvodnjavanje i navodnjavanje
Delatnost Energoprojekta obuhvata:
- Studije, planiranje elektroenergetskih sistema, izbor lokacija objekta i izbor tehnologija, uključujući solarnu energiju i energiju vetra
- Proizvodnju električne i termalne energije korišćenjem uglja, nafnih derivata, prirodnog gasa i snage vetra
- Postrojenja za desalinizaciju u okviru samostalnih ili kombinovanih postrojenja sa proizvodnjom električne energije
- Prenos, transformaciju i distribuciju električne energije na svim naponskim nivoima
- Sisteme daljinskog grejanja
- Upravljanje elektroenergetskim sistemima i sistemima prenosa toplotne energije
- Sisteme telekomunikacija
Energoprojekt učestvuje u projektovanju, izgradnji i opremanju objekata različitih namena:
- Poslovnih zgrada
- Javnih objekata
- Parlamenata, rezidencija, vila
- Zdravstvenih objekata
- Banaka
- Hotelskih objekata
- Turističkih kompleksa
- Sportskih kompleksa
- Aerodroma, železničkih i autobuskih stanica
- Stambenih objekata
Objekti
[uredi | uredi izvor]Energoprojekt je projektovao i gradio između ostalog:
- Đerdap hidroelektranu, Kladovo, Srbija
- Branu i hidroelektranu „Bajina Bašta“, Srbija
- Branu i hidroelektranu „Mratinje“, Crna Gora
- Hidroelektranu „Perućicu“, Crna Gora
- Melioracioni sistem "Chira-Piura", faze I/II, Peru
- Branu i hidroelektranu "Bekhme", Irak
- Hidroelektranu "Kafue Gorrge", Zambija
- Hidroelektranu "Bayano", Panama
- Termoelektranu „Nikola Tesla A“, Obrenovac, Srbija
- Termoelektranu „Kosovo A“, Obilić, Srbija
- Elektroenergetski sistem "Al Nagda" faza IV, Katar
Industrijski objekti:
- Si&Si Company, Banja Vrujci, Srbija
- Hemofarm, Vršac, Srbija
- BAT fabrika cigareta, Ibadan, Nigerija
- Lab-Labs, Kiriši, Rusija
Arhitektura:
- Beogradska arena, Beograd, Srbija
- YU Biznis Centar - Objekat G, Beograd, Srbija
- Hotel Hajat Ridžensi, Beograd, Srbija
- NIS Naftagas, zgrada glavne filijale, Novi Sad, Srbija
- "Šah Alam", Kuala Lumpur, Malezija
- Poslovni toranj „Findeco“, Lusaka, Zambija 1976.
- Hotel Šeraton i konferencijski centar, Harare, Zimbabve
- Međunarodni sajamski kompleks, Lagos, Nigerija
- Ministarski kompleks, Kuvajt
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „KONSOLIDOVANI BILANS USPEHA (2022) - Energoprojekt Holding”. apr.gov.rs. Pristupljeno 16. 5. 2024.
- ^ a b „KONSOLIDOVANI BILANS STANjA (2022) - Energoprojekt Holding”. apr.gov.rs. Pristupljeno 16. 5. 2024.
- ^ Bojović već traži smenu direktora „Energoprojekta” („Politika”, 4. avgust 2017)
- ^ a b „Preduzeća”. Energoprojekt. Pristupljeno 31. 07. 2018.