Enso

Enso (円相 , "krug"), u zenu, je krug koji se crta iz jednog ili dva poteza četkicom kako bi se izrazio trenutak kada je um slobodan da dozvoli telu da stvara.

Opis

Enso simbolizuje apsolutno prosvetljenje, snagu, eleganciju, univerzum i mu (prazninu). Karakteriše ga minimalizam rođen iz japanske estetike.

Crtanje Enso-a je disciplinovana kreativna praksa japanskog slikanja mastilom - sumi-e (墨絵 „slikanje mastilom“). Alat i mehanika crtanja Enso-a isti su kao i oni koji se koriste u tradicionalnoj japanskoj kaligrafiji: koristi se četkica (筆 fude) za nanošenje mastila na vaši (tanki japanski papir).

Krug može biti otvoren ili zatvoren. U prvom slučaju, krug je nepotpun, omogućava kretanje i razvoj, kao i savršenstvo svih stvari. Zen praktičari vezuju ideju sa vabi-sabi-jem, lepotom nesavršenosti. Kad se krug zatvori, on predstavlja savršenstvo.

Obično osoba crta enso jednim tečnim, izrazitim potezom. Kada se crta po sošo-u (草書) stilu japanske kaligrafije, potez četkice je posebno brz. Jednom kada je enso nacrtan, ne menja se. Enso dokazuje karakter svog tvorca i kontekst njegovog stvaranja u kratkom, neprekidnom periodu. Crtanje je duhovna praksa koju čovek može izvoditi onoliko često koliko jednom dnevno.^[1]

Ova duhovna praksa crtanja enso-a ili pisanja japanske kaligrafije za samoostvarenje naziva se hicuzendo (筆禅道 „put četkice“). Enso prikazuje različite dimenzije japanske perspektive vabi-sabi-ja i estetike: Fukinsei (asimetrija, nepravilnost), kanso (jednostavnost), koko (osnovno; oštećeno), šizen (bez pretenzije; prirodno), jugen (izrazito duboka gracioznost), dacuzoku (sloboda) i seidžaku (spokojstvo).

Upotreba enso-a van zen budizma

Između 1995. i 2006. godine, kompanija Lucent Technologies je koristila crveni logotip, koji je dizajnirao Landor Associates,^[2] za prenošenje kreativnosti i hitnosti.^[3]
Knjiga filozofa Džozefa Kembela, The Hero with a Thousand Faces, na svom omotu nosi ovaj simbol koji predstavlja kreativnost i nesputanu slobodu izražavanja u umetnosti i književnosti.
Moguće je da je dizajn korporativnog sedišta Epl park, kompanije Epl inspirisan enso-om^[4]
AMD koristi enso u marketingu svojih procesora Ryzen sa Zen mikroarhitekturom.
HSBC banka je objavila karticu pod nazivom zero koja kao logo koristi enso.

Vidi još

Apstraktni ekspresionizam, američki umetnički pokret 20. veka
Budizam u Japanu
Motrenje (budizam), vežba meditacije u kojoj se posmatrač odvaja od nekoliko kvaliteta uma
Urobor, drevni simbol koji prikazuje zmiju ili zmaja koji jede svoj rep

Reference

^ Seo, Audrey Yoshiko. (2007). Ensō : Zen circles of enlightenment. Loori, John Daido. (1. izd.). Boston: Weatherhill. ISBN 978-0-8348-0575-0. OCLC 71329980.
^ Bowie, James (9. 5. 2006). „The Lucent Logo Legacy: Long Live the Big Red Donut”. Arhivirano iz originala 12. 5. 2014. g. Pristupljeno 17. 12. 2019.
^ McGowan, John (17. 3. 1997). „Elucidating Lucent's "Million-dollar Coffee Stain"”. Time Warner. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 17. 12. 2019.
^ Daly, Sean (29. 12. 2011). „Zen-otaph: Steve Jobs and the Meaning Behind Apple's New Campus”. A/N Blog. Arhivirano iz originala 12. 5. 2014. g. Pristupljeno 17. 12. 2019.

Literatura

Seo, Audrey Yoshiko. (2007). Ensō : Zen circles of enlightenment. Loori, John Daido. (1. izd.). Boston: Weatherhill. ISBN 978-0-8348-0575-0. OCLC 71329980.

Spoljašnje veze

Ensō, modern Zen (na jeziku: engleski)
Ensō – The Circle of Enlightenment (na jeziku: engleski)

[1] Seo, Audrey Yoshiko. (2007). Ensō : Zen circles of enlightenment. Loori, John Daido. (1. izd.). Boston: Weatherhill. ISBN 978-0-8348-0575-0. OCLC 71329980.

[2] Bowie, James (9. 5. 2006). „The Lucent Logo Legacy: Long Live the Big Red Donut”. Arhivirano iz originala 12. 5. 2014. g. Pristupljeno 17. 12. 2019.

[3] McGowan, John (17. 3. 1997). „Elucidating Lucent's "Million-dollar Coffee Stain"”. Time Warner. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 17. 12. 2019.

[4] Daly, Sean (29. 12. 2011). „Zen-otaph: Steve Jobs and the Meaning Behind Apple's New Campus”. A/N Blog. Arhivirano iz originala 12. 5. 2014. g. Pristupljeno 17. 12. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]