Pređi na sadržaj

Epidemija velikih boginja u Masačusetsu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Epidemija velikih boginja u Masačusetsu ili kolonijalna epidemija je bila epidemija boginja koja je pogodila Masačusets 1633. Epidemije malih boginja nisu bile ograničene na 1633. godinu, već su se dešavale skoro svakih deset godina. Velike boginje su izazvale dve različite vrste variola virusa.[1] Pretpostavljalo se da se bolest prenosila zbog povećanja imigracije evropskih doseljenika u region a koji su doneli velike boginje iz Starog sveta na svojim brodovima.[2]

Smatra se da su male boginje izrazito stare i nisu poreklom iz Severne Amerike.[3]

Kolonizacija i širenje malih boginja[uredi | uredi izvor]

Velike boginje nisu bile prisutne u starosedelačkom stanovništvu pre dolaska evropskih doseljenika u Novi svet. Doseljenici su verovatno doneli velike boginje i uneli bolest prenesenu putem brodova u Novi svet.[2] Autohtono stanovništvo nije ranije imalo male boginje, tako da se bolest smatrala neočekivanim i usmrtila je brojne pripadnike njihovih naroda u poređenju sa preovlađujućom prirodom i doslednim prisustvom bolesti u Evropi i Aziji.[4]

Slučajevi i smrti[uredi | uredi izvor]

Ne postoje statistički podaci o broju slučajeva malih boginja u epidemiji iz 1633. godine. Iako postoje grube procene da je nakon dolaska Evropljana u Novi svet umrlo oko 20 miliona ljudi.[2]

Groblje za male boginje u blizini brda Nobskot, ovo brdo je u blizini regiona zaliva Masačusets.

Evropska infekcija[uredi | uredi izvor]

Evropljani su donijeli male boginje u Sjevernu Ameriku kada su prvi put započeli kolonizaciju. Većina Evropljana je bila barem delimično imuna na bolest zbog visokog nivoa izloženosti životnim uslovima koji su često bili u bliskom kontaktu sa stokom iu oblastima sa velikom ljudskom populacijom.[5] Međutim, 20 doseljenika na Mejflaueru je zaraženo, uključujući njihovog jedinog lekara Semjuela Fulera.

Jedan kolonista iz Nove Engleske 1630. godine rekao je da su Indijanci „tako često padali od ove bolesti jer na kraju nisu bili u stanju da pomognu jedni drugima, da ne zapale vatru, niti da donesu malo vode za piće, niti da zakopaju mrtvi...". Ipak, uprkos razaranju koje su izazvale velike boginje, neki puritanci su to smatrali Božjim darom. Uključujući Inkresa Mejtera, sveštenika i jednog od prvih predsednika Harvard koledža, koji je izjavio da je epidemija malih boginja Božje rešenje za sporove između Indijanaca i Puritancaa oko zemlje.

Neki hrišćanski doseljenici u Bostonu mislili su da su zaraženi velikim boginjama jer su verski grešni.[6]

Epidemija se nastavila i do 1633. velike boginje su zarazile čitava plemena i ostavile ljude u nemogućnosti da se brinu jedni o drugima ili da sahranjuju mrtve. Postoji hipoteza da je domorodačaa populacija mogla imati veću koncentraciju smrtnih slučajeva u poređenju sa evropskim naseljenicima zbog „proteinsko-kalorične pothranjenosti“ od 1500-1800. Simptomi proteinsko-kalorične pothranjenosti utiču na imunološki sistem, a takođe i rapkdan gubitak težine, anemiju, sporo zarastanje rana, a u nekim slučajevima i mišićna distrofija. Ova hipoteza je podržana skeletnim dokazima o domorodačkim populacijama.[4]

Uticaj na starosedelačko stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Mapa teritorije Vampanoag u Masačusetsu oko 1620.

Domorodačko pleme najnaseljenije u regionu Masačusetskog zaliva tokom 17. veka bilo je pleme Vampanoag. Narod Vampanoag je bio prvo autohtono stanovništvo koje je imalo kontakt sa evropskim naseljenicima koji su stigli u Plimut sa reke Mejflauer. Procene prvobitne populacije Vampanoaga bile su oko 12.000, iako je nakon uvođenja kolonizacije i bolesti njihova populacija desetkovana na samo 400. Zbog nedostatka imuniteta u autohtonim zajednicama, bolest je opustošila njihovu populaciju i izazvala direktnu demografsku promenu u populaciji ranih američkih kolonija. Drugi faktori koji su doprineli uništavanju autohtonog stanovništva bili bi disperzovana priroda autohtonih plemena.[7] Zbog prisustva engleskih kolonista koji su širili bolest kao što su male boginje, došlo je do definitivnog demografskog pomeranja regiona od dominantne autohtone populacije Vampanoaga ka rastućoj populaciji engleskih doseljenika.[8]

Kako se Masačusets nosio sa epidemijom[uredi | uredi izvor]

Engleski časopis dr Bojlstona iz 1730. koji opisuje male boginje u regionu Nove Engleske.

Reakcija na epidemiju 1633.[uredi | uredi izvor]

Evropski doseljenici su verovali da je bolest malih boginja posledica njihove verske grešnosti. Kao sredstvo za lečenje svojih stanja, ljudi su počeli da se mole svom hrišćanskom Bogu i da učestvuju u postu, kao i da se kaju za svoje grehe. Neki pojedinci su takođe reagovali tako što su napustili to područje kako bi izbegli bolest.[6]

Variolacija je bila poznata kao inokulacija u Masačusetsu tokom ovog istorijskog perioda. Ovo je postupak koji se može izvesti na nekoliko različitih načina. Sve procedure su uključivale uzimanje krasta ili gnoja od nekoga ko je imao prirodne boginje. Ljudi bi tada uzimali krastu ili gnoj od zaraženih i trljali se po koži ili telu. To bi im omogućilo da imaju blagi oblik malih boginja, koje su imale nisku stopu smrtnosti. Jednom kada se neko zarazi malim boginjama, više nikada neće dobiti virus. Ova operacija je omogućila ljudima da budu imuni do kraja života.[9] Ovo je predložio čovek po imenu Koton Mader tokom epidemije malih boginja u Bostonu 1721. godine. Tražio je mnoge lekare da izvedu ovu proceduru, ali jedini koji je bio spreman da pokuša bio je dr Zabdiel Bojlston. Ovaj doktor je imao istoriju izvođenja rizičnih procedura, a kada je došlo vreme da pokuša sa vakcinacijom, testirao je svoju hipotezu na svom šestogodišnjem sinu.[6] Inokulacija malih boginja je ocenjena uspešnom nakon mnogo razmatranja između vladinih zvaničnika i drugih lekara. Ovaj postupak je potom raširen po celom gradu u nadi da će virus staviti pod kontrolu.[10]

Efekti na buduće epidemije[uredi | uredi izvor]

Nakon epidemije u Masačusetsu 1633. godine, usledile su epidemije malih boginja u regionu. 1721. godine došlo je do značajno širenja velikih boginja u Masačusetsu.[6]

Građani su doktoru Bojlstonu pretili vešanjem jer su verovali da je bolest malih boginja delo Boga i da lekar ne treba da se meša. Godine 1722. postojala je verska propoved koja je upoređivala dr Bojlstona sa Jovom u Bibliji rekavši: „Đavo je bio prvi vakcinator, a Jov njegov prvi pacijent“.[11]

Poslednji slučaj velikih boginja u Masačusetsu, tačnije u Bostonu, bio je 1932.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Geddes, Alasdair M. (2006-05-01). „The history of smallpox”. Clinics in Dermatology (na jeziku: engleski). 24 (3): 152—157. PMID 16714195. doi:10.1016/j.clindermatol.2005.11.009. 
  2. ^ a b v Pais, Richard (October—December 2021). „Factors of Coronavirus”. Contemporary Social Sciences. 30 (4): 14. JSTOR 24631803 — preko JND Meerut.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  3. ^ „Massachusetts Medical Society: The Story of Smallpox in Massachusetts”. www.massmed.org. Pristupljeno 2023-04-20. 
  4. ^ a b RILEY, JAMES C. (2010). „Smallpox and American Indians Revisited”. Journal of the History of Medicine and Allied Sciences. 65 (4): 445—477. ISSN 0022-5045. JSTOR 24631803. PMID 20219730. doi:10.1093/jhmas/jrq005. 
  5. ^ Price, Michael (2016). „European diseases left a genetic mark on Native Americans”. Science. doi:10.1126/science.aal0382 Slobodan pristup. 
  6. ^ a b v g Kass, Amalie M. (2012). „Boston's Historic Smallpox Epidemic”. Massachusetts Historical Review. 14: 1—51. doi:10.5224/masshistrevi.14.1.0001 Slobodan pristup. 
  7. ^ Zhadanov, Sergey I.; Dulik, Matthew C.; Markley, Michael; Jennings, George W.; Gaieski, Jill B.; Elias, George; Schurr, Theodore G. (2010-03-12). „Genetic heritage and native identity of the Seaconke Wampanoag tribe of massachusetts”. American Journal of Physical Anthropology (na jeziku: engleski). 142 (4): 579—589. PMID 20229500. doi:10.1002/ajpa.21281. 
  8. ^ Murphy, Ashley (2021). „A Case for Deference in American Indian Health Law”. American Indian Law Review. 46 (1): 179—200. 
  9. ^ Boylston, Arthur (jul 2012). „The origins of inoculation”. Journal of the Royal Society of Medicine (na jeziku: engleski). 105 (7): 309—313. ISSN 0141-0768. PMC 3407399 Slobodan pristup. PMID 22843649. doi:10.1258/jrsm.2012.12k044. 
  10. ^ Blake, John B. (1952). „The Inoculation Controversy in Boston: 1721-1722”. The New England Quarterly. 25 (4): 489—506. ISSN 0028-4866. JSTOR 362582. doi:10.2307/362582. 
  11. ^ Hurd, D. Hamilton, ur. (1884). History of Norfolk County, Massachusetts, with biographical sketches of many of its pioneers and prominent men. UMass Amherst Libraries. Philadelphia: J. W. Lewis & Co. 
  12. ^ Archivist (2001-04-01). „Smallpox in Boston a hundred years ago”. Archives of Disease in Childhood (na jeziku: engleski). 84 (4): 301—301. ISSN 0003-9888. PMC 1718710 Slobodan pristup. doi:10.1136/adc.84.4.301. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Archivist (2001-04-01). "Smallpox in Boston a hundred years ago". Archives of Disease in Childhood. 84 (4): 301–301. doi:10.1136/adc.84.4.301. ISSN 0003-9888.
  • Blake, John B. (1952). "The Inoculation Controversy in Boston: 1721-1722". The New England Quarterly. 25 (4): 489–506. doi:10.2307/362582. ISSN 0028-4866
  • Boylston, Arthur (2012). "The Origins of Inoculation". Journal of the Royal Society of Medicine: 309–313.
  • Byrne, Joseph Patrick (2008). Encyclopedia of Pestilence, Pandemics, and Plagues [2 Volumes]. Westport, Conn: Greenwood Press. pp. 663–664. ISBN 9780313341014.
  • Geddes, Alasdair M. (2006-05-01). "The history of smallpox". Clinics in Dermatology. 24 (3): 152–157. doi:10.1016/j.clindermatol.2005.11.009. PMID 16714195.
  • Hurd, D. Hamilton, ed. (1884). History of Norfolk County, Massachusetts, with biographical sketches of many of its pioneers and prominent men. UMass Amherst Libraries. Philadelphia: J. W. Lewis & Co.
  • Kass, Amalie M. (2012). "Boston's Historic Smallpox Epidemic". Massachusetts Historical Review (MHR). 14: 1–51. doi:10.5224/masshistrevi.14.1.0001. ISSN 1526-3894.
  • "Massachusetts Medical Society: The Story of Smallpox in Massachusetts". www.massmed.org. Pristupljeno 20. 4. 2023.
  • Murphy, Ashley. (2021). “A Case for Deference in American Indian Health Law.” American Indian Law Review 46 (1): 179–200.
  • Pais, Richard (October–December 2021). "Factors of Coronavirus" (PDF). Contemporary Social Sciences. 30 (4): 14 – via JND Meerut.
  • Price, Michael (2016). "European diseases left a genetic mark on Native Americans". Science. doi:10.1126/science.aal0382.
  • Riley, James C. (2010). "Smallpox and American Indians Revisited". Journal of the History of Medicine and Allied Sciences. 65 (4): 445–477. ISSN 0022-5045
  • "Signs and Symptoms | Smallpox | CDC". www.cdc.gov. 2019-02-15. Pristupljeno 18. 4. 2023.
  • "Variola Virus (Smallpox)". Johns Hopkins Center for Health Security. Pristupljeno 18. 4. 2023.
  • Zhadanov, Sergey I.; Dulik, Matthew C.; Markley, Michael; Jennings, George W.; Gaieski, Jill B.; Elias, George; Schurr, Theodore G. (2010-03-12). "Genetic heritage and native identity of the Seaconke Wampanoag tribe of massachusetts". American Journal of Physical Anthropology. 142 (4): 579–589. doi:10.1002/ajpa.21281
  • "1633-34 — Smallpox Epidemic, New England Natives, Plymouth Colonists, MA –>1000". usdeadlyevents.com. Pristupljeno 11 May 2020.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епидемија_великих_богиња_у_Масачусетсу&oldid=27727842”