Erozija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pustinja Negev, 2009. godine
Aktivno erodirajuća vododerina na polju koje se intenzivno obrađuje u istočnoj Nemačkoj

Erozija je razaranje postojećih strukturnih veza stenske mase usled dejstva egzogenih sila i menjanje njenog oblika. Pod pojmom erozija u elementarnom smislu treba podrazumevati promene na površinskom sloju zemljišnog reljefa, koje nastaju kao posledica delovanja kiše, snega, mraza, temperaturnih razlika, vetra i tekućih voda, ili usled rada antropogenih činilaca. Uklanjanje stena ili tla kao klastičnog sedimenta se naziva fizička ili mehanička erozija; ovo je u suprotnosti sa hemijskom erozijom, gde se zemljište ili stenski materijal uklanja iz oblasti rastvaranjem.[1] Erodirani sediment ili rastvorene materije mogu se transportovati samo nekoliko milimetara ili hiljadama kilometara.

U nauci o zemlji erozija je dejstvo površinskih procesa (kao što su protok vode ili vetar) koji uklanjaju zemlju, stene ili rastvoreni materijal sa jednog mesta na Zemljinoj kori, a zatim ga prenose na drugo mesto. Erozija se razlikuje od vremenskih uticaja koji ne uključuju kretanje.[2][3] Uklanjanje kamena ili tla kao klastičnog sedimenta naziva se fizička ili mehanička erozija; ovo je u suprotnosti sa hemijskom erozijom, gde se rastvaranjem uklanja zemljište ili stenski materijal sa područja rastvaranjem.[4] Erodirani sediment ili rastvorene materije mogu se transportovati samo nekoliko milimetara ili hiljadama kilometara.

Dok je erozija prirodan proces, ljudske aktivnosti su povećale za 10-40 puta stopu kojom se erozija dešava globalno.[5] Na poljoprivrednim lokacijama u Apalačkim planinama, intenzivna poljoprivredna praksa je izazvala eroziju koja je i do 100 puta veća od prirodne stope erozije u regionu.[6] Prekomerna (ili ubrzana) erozija izaziva probleme „na licu mesta“ i „van lokacije“. Uticaji na datoj lokaciji uključuju smanjenje poljoprivredne produktivnosti i (na prirodnim pejzažima) ekološki kolaps, oba zbog gubitka gornjih slojeva tla bogatih hranljivim materijama. U nekim slučajevima to dovodi do dezertifikacije. Efekti van lokacije uključuju sedimentaciju vodenih tokova i eutrofikaciju vodnih tela, kao i oštećenja na putevima i kućama povezana sa sedimentom. Vodena i vetrovna erozija su dva primarna uzroka degradacije zemljišta; zajedno, oni su odgovorni za oko 84% globalnog obima degradiranog zemljišta, čineći prekomernu eroziju jednim od najznačajnijih ekoloških problema širom sveta.[7][8][9]

Geomorfološki agensi[uredi | uredi izvor]

Svaka erozija javlja se kao posledica određenog geomorfološkog agensa. Dakle, ovi agensi uzročnici su morfogenetskog erozivnog procesa i njegove odgovarajuće erozije. Između geomorfološkog agensa i odgovarajuće erozije postoji uzročno-posledična veza.

Osnovni geomorfološki agensi na Zemljinoj površini su voda, vetar i promena temperature. U reljefu Zemljine površine može delovati više agenasa koji uslovljavaju različite erozivne procese (ili vrste erozija). Voda, kao geomorfološki agens, svojim mehaničkim i hemijskim delovanjem uslovljava različite vrste erozija.

U prirodnoj sredini deluju različiti geomorfološki agensi pri čemu je jedan od njih vodeći ili dominantan u izgrađivanju određene kategorije oblika reljefa. Tako je, na primer, lednik (led) vodeći geomorfološki agens u oblastima visokih planina i u polarnim predelima. Na osnovu dominantnog geomorfološkog agensa, odnosno erozije koju on izaziva, izvršena je elementarna genetska klasifikacija erozivnih oblika reljefa. Ovi oblici nose naziv po tim erozijama. Tako postoje eolski, glacijalni, nivacioni, fluvijalni, abrazioni oblici.[10]

Vrste erozije[uredi | uredi izvor]

Po svojoj suštini erozija može biti mehanička ili hemijska. Najrasprostranjeniji vid je mehanička erozija, kada sila deluje na stensku masu svojom kinetičkom energijom, dok se hemijska erozija odnosi na dejstvo vode na rastvorljive stenske mase (uglavnom karbonatne stene).

Takođe, po načinu odnošenja zemljišta, erozija može biti i erozija zemljišta vodom i erozija zemljišta vetrom (eolska erozija).

Erozija pod dejstvom jednog agensa skoro po pravilu izaziva aktiviranje drugog agensa i nove pojave erozije. Takva erozija se označava terminom izazvana erozija, a nastale pojave nazivaju se izazvane i prateće pojave.

Prikaz erozije stena vodom u parku "Kapilano" ( Kapilano viseći most), Vankuver, Kanada. Erozija nakon 50, 25 i 15 godina

Erozija zemljišta vodom javlja se u oblastima u kojima su jake padavine. Jedan deo padavina zemljište ne upije i samim tim ne otiče u prirodne rečne tokove, već otiče kroz nagnute terene, tako izazivajući eroziju zemljišta. Količina vode koja otiče zavisi od nagiba terena, zatim biljnog pokrivača, vrste i količine padavina, kao i od geološke podloge.

Eolska erozija se dešava u oblastima slabo obrasli vegetacijom i u suvim klimatskim uslovima, gde slabiji ili jači vetrovi izazivaju odnošenje zemljišta. Eolskoj eroziji naročito su podložni peskoviti tereni, kao i prašinasta zemljišta u ravnicama ili na planinama i brdima. Erozija izazvana vetrom zavisi od: jačine vetra, vrste biljnog pokrivača, sastava zemljišta i vlažnosti vazduha. I tako od plodnog zemljišta nastaje neplodno zemljište na kome ne može da se razvija živi svet.

Uzroci i mere protiv erozije[uredi | uredi izvor]

Erozija je rasprostranjena pojava izazvana prirodnim procesima, ali na koju i čovek može uticati načinom korišćenja prostora (seča šuma, neadekvatna gradnja). Poljoprivredno zemljište je generalno podložnije eroziji od zemljišta pod prirodnom vegetacijom, što se može objasniti upotrebom poljoprivredne mehanizacije (oranje, tanjiranje) koja narušava strukturne veze u tlu i kida korenje biljaka koje očvršćavaju tlo.

Kao oblik zaštite od erozije, nakon gradnje, koriste se razne metode, kao što je na primer pošumljavanje prostora.

Fizički procesi[uredi | uredi izvor]

Padavine i površinsko oticanje[uredi | uredi izvor]

Udar jedne kapi kiše prska zemlju i vodu

Padavine i površinsko oticanje koje može nastati usled padavina proizvodi četiri glavna tipa erozije tla: erozija prskanja, erozija ploča, erozija brazda i erozija jaruga. Erozija prskanjem se generalno posmatra kao prva i najmanja faza u procesu erozije zemljišta, koju prati erozija ploča, zatim erozija bušotina i konačno erozija jaruga (najteža od četiri).[8]‍:60–61[11]

U eroziji prskanjem, udar padajuće kapi kiše stvara mali krater u tlu,[12] izbacujući čestice tla.[13] Rastojanje koje ove čestice zemlje prelaze može biti čak 0,6 m (dve stope) vertikalno i 1,5 m (pet stopa) horizontalno na ravnom terenu.

Ako je zemljište zasićeno, ili ako je stopa padavina veća od brzine kojom voda može da se infiltrira u zemljište, dolazi do površinskog oticanja. Ako oticanje ima dovoljnu energiju protoka, transportovaće rastresite čestice tla (sediment) niz padinu.[14] Erozija ploča je transport razlabavljenih čestica tla kopnenim tokom.[14]

[[Datpteka:Rummu aherainemägi2.jpg|thumb|200px|Terikon prekriven rovovima i jarugama zbog procesa erozije uzrokovanih padavinama: Rumu, Estonija ]] Brazdasta erozija se odnosi na razvoj malih, efemernih koncentrisanih tokova koji funkcionišu i kao izvor nanosa i sistemi za isporuku sedimenta za eroziju na padinama brda. Uopšteno govoreći, tamo gde su stope erozije vode na poremećenim planinskim oblastima najveće, reke su aktivne. Dubina protoka u bušotinama je obično reda veličine nekoliko centimetara (oko inča) ili manje, a nagibi duž kanala mogu biti prilično strmi. To znači da brazde pokazuju hidrauličku fiziku veoma različitu od vode koja teče kroz dublje, šire kanale potoka i reka.[15]

Do erozije vododerina dolazi kada se voda koja otiče akumulira i brzo teče u uskim kanalima tokom ili neposredno nakon jakih kiša ili otapanja snega, uklanjajući tlo do znatne dubine.[16][17][18] Jaruga se razlikuje od rebra na osnovu kritične površine poprečnog preseka od najmanje jedne kvadratne stope, odnosno veličine kanala koji se više ne može obrisati uobičajenim operacijama obrade zemljišta.[19]

Ekstremna erozija jaruga može napredovati do formiranja rđave zemlje. Oni se formiraju u uslovima visokog reljefa na stenama koje se lako erodiraju u klimatskim uslovima pogodnim za eroziju. Uslovi ili poremećaji koji ograničavaju rast zaštitne vegetacije (reksistazija) su ključni element formiranja pustara.[20]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Louvat, P.; Gislason, S. R.; Allegre, C. J. (1. 5. 2008). „Chemical and mechanical erosion rates in Iceland as deduced from river dissolved and solid material”. American Journal of Science. 308 (5): 679—726. Bibcode:2008AmJS..308..679L. S2CID 130966449. doi:10.2475/05.2008.02. 
  2. ^ „Erosion”. Encyclopædia Britannica. 03. 12. 2015. Arhivirano iz originala 21. 12. 2015. g. Pristupljeno 06. 12. 2015. 
  3. ^ Allaby, Michael (2013). „Erosion”. A dictionary of geology and earth sciences (Fourth izd.). Oxford University Press. ISBN 9780199653065. 
  4. ^ Louvat, P.; Gislason, S. R.; Allegre, C. J. (1. 5. 2008). „Chemical and mechanical erosion rates in Iceland as deduced from river dissolved and solid material”. American Journal of Science. 308 (5): 679—726. S2CID 130966449. doi:10.2475/05.2008.02. 
  5. ^ Dotterweich, Markus (2013-11-01). „The history of human-induced soil erosion: Geomorphic legacies, early descriptions and research, and the development of soil conservation – A global synopsis”. Geomorphology. 201: 1—34. Bibcode:2013Geomo.201....1D. doi:10.1016/j.geomorph.2013.07.021. 
  6. ^ Reusser, L.; Bierman, P.; Rood, D. (2015). „Quantifying human impacts on rates of erosion and sediment transport at a landscape scale”. Geology. 43 (2): 171—174. Bibcode:2015Geo....43..171R. doi:10.1130/g36272.1. 
  7. ^ Blanco-Canqui, Humberto; Rattan, Lal (2008). „Soil and water conservation”. Principles of soil conservation and management. Dordrecht: Springer. str. 2. ISBN 978-1-4020-8709-7. 
  8. ^ a b Toy, Terrence J.; Foster, George R.; Renard, Kenneth G. (2002). Soil erosion : processes, prediction, measurement, and control. New York: Wiley. str. 1. ISBN 978-0-471-38369-7. 
  9. ^ Apollo, M., Andreychouk, V., Bhattarai, S.S. (24. 03. 2018). „Short-Term Impacts of Livestock Grazing on Vegetation and Track Formation in a High Mountain Environment: A Case Study from the Himalayan Miyar Valley (India)”. Sustainability. 10 (4): 951. ISSN 2071-1050. doi:10.3390/su10040951 Slobodan pristup. 
  10. ^ Petrović D., Manojlović P., (2003): Geomorfologija, Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.
  11. ^ Zachar, Dušan (1982). „Classification of soil erosion”. Soil Erosion. 10. Elsevier. str. 48. ISBN 978-0-444-99725-8. 
  12. ^ See Figure 1 in Obreschkow, D.; Dorsaz, N.; Kobel, P.; De Bosset, A.; Tinguely, M.; Field, J.; Farhat, M. (2011). „Confined Shocks inside Isolated Liquid Volumes – A New Path of Erosion?”. Physics of Fluids. 23 (10): 101702. Bibcode:2011PhFl...23j1702O. S2CID 59437729. arXiv:1109.3175 Slobodan pristup. doi:10.1063/1.3647583. 
  13. ^ Cheraghi, M.; Jomaa, S.; Sander, G.C.; Barry, D.A. (2016). „Hysteretic sediment fluxes in rainfall-driven soil erosion: Particle size effects”. Water Resour. Res. 52 (11): 8613. Bibcode:2016WRR....52.8613C. S2CID 13077807. doi:10.1002/2016WR019314. 
  14. ^ a b Food; Agriculture Organization (1965). „Types of erosion damage”. Soil Erosion by Water: Some Measures for Its Control on Cultivated Lands. United Nations. str. 23—25. ISBN 978-92-5-100474-6. 
  15. ^ Nearing, M.A.; Norton, L.D.; Bulgakov, D.A.; Larionov, G.A.; West, L.T.; Dontsova, K.M. (1997). „Hydraulics and erosion in eroding rills”. Water Resources Research. 33 (4): 865—876. Bibcode:1997WRR....33..865N. doi:10.1029/97wr00013 Slobodan pristup. 
  16. ^ Boardman, John; Poesen, Jean, ur. (2007). Soil Erosion in Europe. Chichester: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-85911-7. 
  17. ^ J. Poesen; L. Vandekerckhove; J. Nachtergaele; D. Oostwoud Wijdenes; G. Verstraeten; B. Can Wesemael (2002). „Gully erosion in dryland environments”. Ur.: Bull, Louise J.; Kirby, M.J. Dryland Rivers: Hydrology and Geomorphology of Semi-Arid Channels. John Wiley & Sons. str. 229—262. ISBN 978-0-471-49123-1. 
  18. ^ Borah, Deva K.; et al. (2008). „Watershed sediment yield”. Ur.: Garcia, Marcelo H. Sedimentation Engineering: Processes, Measurements, Modeling, and Practice. ASCE Publishing. str. 828. ISBN 978-0-7844-0814-8. 
  19. ^ Vanmaercke, Matthias; Panagos, Panos; Vanwalleghem, Tom; Hayas, Antonio; Foerster, Saskia; Borrelli, Pasquale; Rossi, Mauro; Torri, Dino; Casali, Javier; Borselli, Lorenzo; Vigiak, Olga (jul 2021). „Measuring, modelling and managing gully erosion at large scales: A state of the art”. Earth-Science Reviews (na jeziku: engleski). 218: 103637. Bibcode:2021ESRv..21803637V. S2CID 234800558. doi:10.1016/j.earscirev.2021.103637. hdl:10198/24417. 
  20. ^ Moreno-de las Heras, Mariano; Gallart, Francesc (2018). „The Origin of Badlands”. Badlands Dynamics in a Context of Global Change: 27—59. ISBN 9780128130544. doi:10.1016/B978-0-12-813054-4.00002-2. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Erozija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ерозија&oldid=27776702”