Pređi na sadržaj

Erspid AS 6 Envoy

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Erspid AS 6 Envoy

Avion Erspid AS 6 Envoy u letu
Avion Erspid AS 6 Envoy u letu

Opšti podaci
Namena putnčki transportni
Posada 1 do 2
Broj putnika 6 - 8
Poreklo  Velika Britanija
Proizvođač Airspeed Ltd
Probni let 26. Juni 1934
Uveden u upotrebu 1934.
Povučen iz upotrebe 1950.
Status neaktivan
Prvi operater Airspeed Ltd
Broj primeraka 60
Dimenzije
Dužina 10,50 m
Visina 2,80 m
Raspon krila 15,90 m
Površina krila 31,50 m²
Masa
Prazan 1.920 kg
Normalna poletna 2930 kg
Pogon
Motori Armstrong Siddeley
Broj motora 2
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor 2 h Armstrong Siddeley Cheetah IX
Snaga KEM-a 257 kW
Snaga KEM-a u ks 349 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 338 km/h
Ekonomska brzina 290 km/h
Dolet 1.040 km
Plafon leta 6.800 m
Brzina penjanja 279 m/min
Portal Vazduhoplovstvo
Erspid AS 6 Envoy na pisti

Erspid AS 6 Envoy je britanski dvomotorni, višesedi, niskokrilni avion sa zatvorenom kabinom, koji se koristio kao putnički, laki transportni avion i avion za vezu. Koristio se u periodu uoči u toku i neposredno posle Drugog svetskog rata.[1].

Projektovanje i razvoj

[uredi | uredi izvor]

Prvi let je obavljen 26. juna 1934. godine. U julu 1934. avion je prvi put predstavljena javnosti na izložbi Društva britanskog vazduhoplovstva. Projektanti aviona su bili Nevil Shute Norway i Arthur Hessell Tiltman.

Tehnički opis

[uredi | uredi izvor]

Avion Erspid AS 6 Envoy je dvomotorni višesedi avion konzolni samonoseći niskokrilac mešovite konstrukcije[2].

Trup: Noseća konstrukcija trupa je napravljena kao drvena konstrukcija. Prednji deo aviona kokpit i putnička kabina su obloženi drvenom lepenkom a ostali delovi trupa su obloženi impregniranim platnom. Kokpit i kabina su opremljeni velikim staklenim prozorima što omogućava pilotu i putnicima lepu preglednost. Pilotska kabina je pored toga imala i stakleni krov. Vrata se nalaze na levoj strani aviona i ona su zajednička za putnike i pilota. Kabina aviona je bila opremljena svim potrebnim instrumentima za kontrolu leta aviona kao i za rad motora

Pogonska grupa: Za pogon ovog aviona su korišćeni klipni radijalni vazduhom hlađeni motori sa sedam ili devet cilindara smešteni na krila aviona: Wolseley AR9, Wright R-760-E2 Whirlwind, Walter Castor, Wolseley Sckorpio I, Wolseley Aries III i Armstrong Siddeley Cheetah IX. Na vratilima ovih motora su obično ugrađivane drvene dvokrake elise fiksnog koraka. Rezervoari za ulje su se nalazili u gornjim polovinama gondola iza samog motora. Nosači motora su bili čelična konstrukcija a obloge motora od aluminijumskog lima.

Krila aviona AS 6 Envoy su sa dve ramenjače kutijastog tipa. Konstrukcija je drvena a obloga delimično od drvene lepenke a delom od impregniranog platna. Oblik krila je jednakokraki trapez koji se završavao polukružno, a osa krila je upravna na osu trupa aviona. U unutrašnjosti krila između trupa i motora su se nalazili rezervoari za gorivo. U krila su sa prednje strana ugrađeni farovi za sletanje a na krajevima krila se nalaze poziciona svetla.

Repne površine: Rep aviona se sastoji od jednog vertikalnog stabilizatora i kormila pravca i dva horizontalna stabilizatora koji su pričvršćena za trup aviona sa kormilima dubine. Noseće konstrukcije ovog dela aviona su drvene a obloga je od impregniranog platna. Upravljačke površine kormilo pravca i kormilo dubine su metalne konstrukcije obložene takođe impregniranim platnom. Oblici svih stabilizatora zajedno sa kormilima su trouglasti.

Stajni trap mu je klasičan, imao je dve prednje noge sa niskopritisnim gumama, prednji točkovi su se uz pomoć hidrauličnog uređaja uvlačili u nosače motora u toku leta, a zadnji samo usmeravajući koji se u toku leta nije uvlačio u trup aviona se nalazi na repu aviona. S obzirom da u gondoli motora nije bilo dosta prostora za smeštaj točka oni su u uvučenom stanju virili izvan obloge motora.

Verzije

[uredi | uredi izvor]
  • AS.6 Envoy - sa motorima Wolseley AR9 snage od po 200-KS (149 kW). napravljeno je 5 aviona.
  • AS.6A Envoy - sa motorima Armstrong Siddeley Ris IVC snage od po 240-KS (179 kW). napravljeno je 5 aviona.
  • AS.6D Envoy - sa motorima Wright R-760-E2 Whirlwind snage od po 350-KS (261 kW).
  • AS.6E Envoy - sa motorima Walter Castor snage od po 340-KS (254 kW). napravljeno je 5 aviona.
  • AS.6G - sa motorima Wolseley Sckorpio I snage od po 250-KS (186 kW).
  • AS.6H Envoy - sa motorima Wolseley Aries III snage od po 225-KS (168 kW). napravljen je 1 avion.
  • AS.6J Envoy – Laki transportni avion sa 7 sedišta i sa motorima Armstrong Siddeley Cheetah IX snage od po 350-KS (261 kW). napravljeno je 27 aviona.
  • AS.6JC Envoy - sa motorima Armstrong Siddeley Cheetah IX snage od po 350-KS (261 kW). napravljeno je 4 aviona.
  • AS.6JM Envoy - sa motorima Armstrong Siddeley Cheetah IX snage od po 350-KS (261 kW). napravljeno je 3 aviona.

Operativno korišćenje

[uredi | uredi izvor]

Pre Drugog svetskog rata avion Erspid AS 6 Envoy se koristio kao putnički avion u Australiji, Engleskoj, Čehoslovačkoj i Japanu. U Japanu se ovaj avion proizvodio i na osnovu licence koju je kupio Micubiši. Pored toga korišćen je i kao privatni i poslovni avion. Engleski kralj Džordž IV je 1937. godine ovaj avion zbog svojih dobrih osobina uvrstio u kraljevsku flotu[3].

Pored ovoga i pojedina ratna vazduhoplovstva su koristila ovaj avion kao putničko transportni avion u mirnodopskim uslovima.

Prvu ratnu primenu ovaj avion je doživeo u španskom građanskom ratu gde su obe strane imale ove avione. Korišćen je kao transportni avion, izviđač i laki bombarder. U toku Drugog svetskog rata avion se koristio i kao školski avion za pripremu pilota za let na bombarderima, zatim kao laki bombarder i izviđački avion. U vojnoj konfiguraciji posadu aviona Erspid AS 6 Envoy su sačinjavali pilot, navigator, radio operater i nišandžija. Na osnovu ovih iskustava napravljen je novi avion Erspid AS 10 Oksvord. Posle rata preostali avioni tipa Erspid AS 6 Envoy su se koristile sve do 1950. godine.

Zemlje koje su koristile ovaj avion

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ https://www.skytamer.com/Airspeed_AS.06_Envoy.html
  2. ^ http://www.airwar.ru/enc/cww2/as6.html
  3. ^ Jackson, A.J (1973). British Civil Aircraft since 1919: Volume 1 (2nd изд.). London: Putnam. ISBN 0-370-10006-9. 

Литература

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]