Eufotična zona

Eufotična zona (ili fotična zona) što bi sa grčkog jezika bilo prevedeno kao „dobro osvetljena zona“, je zona pri površini mora ili jezera gde je osvetljenost dovoljna tako da može da se obavlja proces fotosinteze. To znači da u ovoj zoni žive morske biljke. Dubina ove zone varira; najdublji sloj je onaj gde intenzitet svetlosti opadne do 1% u odnosu na samu površinu vode. Na dubinu će svakako uticati i trenutni klimatski uslovi, odnosno godišnje doba. Na otvorenom okeanu, ova zona dostiže dubinu od 150 do 200 metara.

Živi svet

U ovom regionu živi oko 90% svog okeanskog življa. Pri površini se mogu naći najsitniji vodeni oblici: fitoplankton i zooplankton, u čiji sastav ulaze račići kopepodi, kozice i drugi zglavkari, kao i jaja i larve drugih grupa životinja. Najkrupniji oblici planktona, gde se ubrajaju i meduze, mogu biti mesojedi, nekrofagi ili detritofagi. Oni su značajan deo lanca ishrane, jer se njima hrane i ribe. Haringe i njima srodne vrste imaju zanimljiv režim ishrane: one mogu da se hrane i fitoplanktonom. Sposobnost da koriste biljnu hranu im je omogućila da dostignu toliku brojnost. Uopšte, za ovu zonu vode se može reći da je, osim mesojednih, naseljavaju i biljojedne vrste riba. Takođe, broj malih riba se u ovoj zoni noću povećava. Razlog za to je što su tada bezbednije, jer su grabljivci manje aktivni. Ova njihova prilagođenost je i ekonomičnija u pogledu energije, jer se u hladnim dubljim delovima gde provode svetli deo dana njihov metabolizam usporava. Međutim, noću dolazi do pojave bioluminiscencije planktona, jer po mišljenju nekih naučnika, kada plankton svetli, privlači predatore sitnih riba koje se hrane planktonom. Tako da, za sitne ribe ni noć nije potpuno bezbedna. Morski sisari, među kojima i delfini i kitovi, bez obzira što mogu duboko da zarone, borave najviše u ovoj zoni upravo zbog hrane.