Efemeride

Efemeride (lat. ephemeris ("dnevnik"), grčki ἐφημερίς ;ephēmeris, ("dnevnik", "kalendar")) predstavljaju tabele položaja nebeskih tela u određenim vremenskim intervalima. One su nekada izdavane u formi tabela, dok se danas češće koriste programi koji su dostupni na internetu.

Efemeride se koriste u nebeskoj navigaciji i astronomiji. Koriste ih i astrolozi.

Istorija

Alfonsove tablice

Latinski prevod el Horezmijevog rada zīj, stranica iz Korpus Kristi koledža MS 283

Stranica iz Almanach Perpetuum

Efemeride su prvi put upotrebljavane u starom Vavilonu i Indiji u 2. milenijumu pre nove ere gde su ih koristili za predviđanje pomračenja kao i u astrološke svrhe. U 2. veku nove ere Ptolomej je izdao Almagest. Iz 13. veka treba spomenuti Alfonsove tablice, delo nastalo kao rezultat sopstvenih naučnih posmatranja kralja Alfonsa H od Kastilje. Kristifor Kolumbo je 1504. na Jamajci, uspešno predvideo pomračenje Meseca koristeći efemeride nemačkog astronoma Regiomontana. 1551. Erazmus Rajnhold je izdao Pruske tablice na osnovu teorija Nikole Kopernika. 1627. Johan Kepler je izdao Rudolfove tablice, na osnovu eliptičnih putanja planeta.

• 1. milenijum pre nove ere – Efemeride u vavilonskoj astronomiji.
• 2. vek – Almagest i Ptolomejeve Priručne tablice
• 8. vek – zīj Ibrahima al-Fazarija
• 9. vek – zīj Muhameda ibn Muse al-Hvarizmija
• 12. vek – Tabele iz Toleda – zasnovane uglavnom na arapskim zīj izvorima islamske astronomije – uređivao ih je Gerard od Kremone kako bi se formirale standardne evropske efemeride sve do Alfonsinih tablica.
• 13. vek – Zīj-i Īlkhānī (Ilhanske tabele) sastavljene su u opservatoriji Marageh u Persiji.
• 13. vek – Alfonsinske tabele su sastavljene u Španiji da bi se ispravile anomalije u tablicama Toleda, ostajući standardne evropske efemeride do Prutenovih tablica skoro 300 godina kasnije.
• 13. vek - Drezdenski kodeks, postojeća efemerida Maja
• 1408 – Tabela kineskih efemeride (kopija u Pepisijanskoj biblioteci, Kembridž, UK (referentna knjiga '1434'); kineske tabele za koje se veruje da su poznate Regiomontanu).
• 1474 – Regiomontan objavljuje svoje svakodnevne Efemeride u Nirnbergu, Nemačka.
• 1496 – Almanach Perpetuum Abrao ben Samuela Zakuta (jedna od prvih knjiga objavljenih sa slaganim slovima i štamparskom presom u Portugaliji)
• 1504 – Nakon brodoloma na ostrvu Jamajka, Kristofor Kolumbo je uspešno predvideo pomračenje Meseca za domoroce, koristeći efemeride nemačkog astronoma Regiomontana.
• 1531 – Rad Johanesa Štoflera objavljen je posthumno u Tibingenu, proširujući efemeridu Regiomontana do 1551.
• 1551. – Objavljene su Pruteničke tablice Erazma Rajnholda zasnovane na Kopernikovim teorijama.
• 1554 – Johanes Stadius je objavio Ephemerides novae et auctae, prvu veliku efemeridu izračunatu prema Kopernikovom heliocentričnom modelu, koristeći parametre izvedene iz Prutenovih tabela. Iako je Kopernikanski model pružio elegantno rešenje za problem izračunavanja prividnih planetarnih pozicija (izbegao je potrebu za ekvantom i bolje je objasnio prividno retrogradno kretanje planeta), ipak se oslanjao na upotrebu epicikla, što je dovelo do nekih netačnosti – jer na primer, periodične greške u položaju Merkura do deset stepeni. Jedan od korisnika Stadiusovih tabela je bio Tiho Brahe.
• 1627 – Rudolfinske tabele Johanesa Keplera zasnovane na eliptičnom kretanju planeta postale su novi standard.
• 1679 – La Connaissance des Temps ou calendrier et éphémérides du lever & coucher du Soleil, de la Lune & des autres planètes, koju je prvi put godišnje objavio Žan Pikar i još uvek postoji.
• 1975 – Oven Gingerih, koristeći savremenu teoriju planeta i digitalne kompjutere, izračunava stvarne položaje planeta u 16. veku i grafički prikazuje greške u položajima planeta koje predviđaju Štoflerove, Stadijusove i druge efemeride. Prema Gingerihu, obrasci grešaka su „različiti kao otisci prstiju i odražavaju karakteristike osnovnih tabela. To jest, obrasci grešaka za Štoflera se razlikuju od onih za Stadijusa, ali obrasci grešaka Stadijusa veoma nalikuju onima koje su napravili Mastlin, Magini, Origanus i drugi koji su pratili kopernikanske parametre.“

Savremene efemeride

Efemeride koje se danas koriste u naučne svrhe predstavljaju kompjuterske programe koji izračunavaju pozicije nebeskih tela (uključujući asteroide i veštačke satelite) u svakom trenutku. One mogu da pokriju nekoliko vekova, kako u prošlosti, tako i u budućnosti. Ipak, efemeride ne mogu da predvide pojedne fenomene, poput perturbacija u kretanju asteroida i kometa. Stoga, NASA-ina Laboratorija za mlazni pogon svakih 20 godina mora da revidira svoje efemeride.

Savremene efemeride sadrže brojne korisne podatke o Mesecu, planetama, astreroidima i kometama poput njihovih koordinata (izražavaju se u rektascenziji i deklinaciji), kao i podatke o njihovoj udaljenosti od Zemlje, brzini kretanja, sjajnosti, prividnom prečniku diska, itd. Efemeride Meseca, Sunca, i planeta se obično izdaju krajem svake godine, za narednu godinu. Postoje svetovne pojave koje se ne mogu adekvatno razmotriti pomoću efemerida. Najveće nesigurnosti u položajima planeta uzrokovane su perturbacijama brojnih asteroida, za koje su mase i orbite većinom slabo poznate, zbog čega je njihov efekat neizvestan. Odražavajući kontinuirani priliv novih podataka i zapažanja, Nasina Laboratorija za mlazni pogon revidira svoje objavljene efemeride skoro svake godine od 1981. godine.

Nebeska navigacija služi kao rezervna kopija satelitske navigacije. Softver je široko dostupan za pomoć u ovom obliku navigacije; neka izdanja ovog softvera imaju samostalne efemeride. Kada se koristi softver koji ne sadrži efemeridu, ili ako se ne koristi softver, podaci o položaju nebeskih objekata mogu se dobiti iz modernog Nautičkog almanaha ili Vazdušnog almanaha.

Efemerida je obično tačna samo za određenu lokaciju na Zemlji. U mnogim slučajevima, razlike su premale da bi bile bitne. Međutim, za obližnje asteroide ili Mesec, one mogu biti prilično važne.

Druge moderne efemeride nedavno stvorene su EPM (Efemerida planeta i Meseca), sa Ruskog instituta za primenjenu astronomiju Ruske akademije nauka, i INPOP (Intégrateur numérique planétaire de l'Observatoire de Paris) od strane francuski IMCCE.

Vidi još

• Almanah
• Astrometrija
• GPS

Literatura

• Duffett-Smith, Peter (1990). Astronomy With Your Personal Computer. Cambridge University Press. ISBN 0-521-38995-X. 
• „ephemeris”. American Heritage Dictionary of the English Language (3rd izd.). Boston: Houghton Mifflin. 1992. 
• MacCraig, Hugh (1949). The 200 Year Ephemeris. Macoy Publishing Company. 
• Meeus, Jean (1991). Astronomical Algorithms. Willmann-Bell. ISBN 0-943396-35-2. 
• Michelsen, Neil F. (1990). Tables of Planetary Phenomena. ACS Publications, Inc. ISBN 0-935127-08-9. 
• Michelsen, Neil F. (1982). The American Ephemeris for the 21st Century - 2001 to 2100 at Midnight. Astro Computing Services. ISBN 0-917086-50-3. 
• Montenbruck, Oliver (1989). Practical Ephemeris Calculations. Springer-Verlag. ISBN 0-387-50704-3. 
• Seidelmann, Kenneth (2006). Explanatory supplement to the astronomical almanac. University Science Books. ISBN 1-891389-45-9. 
• Glick, Thomas F.; Livesey, Steven J.; Wallis, Faith, ur. (2005). Medieval Science, Technology, and Medicine: An Encyclopedia. New York; London: Routledge. ISBN 9780203957868. LCCN 2005022223. OCLC 951679730. Arhivirano iz originala 01. 01. 2019. g. Pristupljeno 01. 01. 2019 — preko Google Books. 
• Morrison, Hugh Alexander (1907). Preliminary Check List of American Almanacs: 1639-1800. Library of Congress. Washington, D.C.: Government Printing Office. LCCN 06035021. OCLC 577096527. Pristupljeno 31. 12. 2018 — preko Internet Archive. 
• Drake, Milton (1962). Almanacs of the United States: Part 1. New York: Scarecrow Press. LCCN 62010127. OCLC 1024176442. Pristupljeno 27. 8. 2021 — preko Internet Archive. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Tomlin, T.J. (2014). A Divinity for All Persuasions: Almanacs and Early American Religious Life. Oxford, England: Oxford University Press. 
• Bellows, Amanda Brickell (2020). American Slavery and Russian Serfdom in the Post-Emancipation Imagination (na jeziku: engleski). University of North Carolina Press. ISBN 978-1-4696-5554-3. S2CID 225964519. doi:10.5149/northcarolina/9781469655543.001.0001. 
• Blum, Hester (2019). The News at the Ends of the Earth: The Print Culture of Polar Exploration. Duke University Press. ISBN 978-1-4780-0448-6. 
• Eliot, Simon; Rose, Jonathan, ur. (2019). A Companion to the History of the Book (2nd izd.). Wiley. ISBN 1-119-01821-8. 
• Field, Hannah (2019). Playing with the Book: Victorian Movable Picture Books and the Child Reader. University of Minnesota Press. ISBN 978-1-4529-5958-0. 
• Iskin, Ruth E.; Salsbury, Britany, ur. (2019). Collecting Prints, Posters, and Ephemera (na jeziku: engleski). Bloomsbury Publishing. Pristupljeno 2021-12-19. 
• McAleer, John; MacKenzie, John, ur. (2015). Exhibiting the Empire: Cultures of Display and the British Empire. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-9109-4. 
• MacKenzie, John (1984). Propaganda and Empire: The Manipulation of British Public Opinion, 1880-1960. Manchester University Press. ISBN 0-7190-1499-9. 
• Murphy, Kevin; O'Driscoll, Sally, ur. (2013). Studies in Ephemera : Text and Image in Eighteenth-Century Print. Bucknell University Press. ISBN 978-1-61148-494-6. 
• Pettegree, Andrew, ur. (2017). Broadsheets: Single-sheet Publishing in the First Age of Print. Brill Publishers. ISBN 978-90-04-34030-5. CS1 održavanje: Datum i godina (veza)
• Russell, Gillian (2020). The Ephemeral Eighteenth Century: Print, Sociability, and the Cultures of Collecting. Cambridge Studies in Romanticism. Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-48758-0. 
• Stone, Richard (2005). Fragments of the Everyday: A Book of Australian Ephemera. National Library of Australia. ISBN 978-0-642-27601-8. 
• Suarez, Michael F. SJ; Turner, Michael L., ur. (2010). The Cambridge History of the Book in Britain. 5. ISBN 9781139056069. doi:10.1017/chol9780521810173. 
• Wasserman, Sarah (2020). The Death of Things: Ephemera and the American Novel. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN 978-1-4529-6414-0. 
• Weaver, William Woys (2010). Culinary Ephemera : an Illustrated History. University of California Press. ISBN 978-0-520-94706-1. OCLC 794663706. 
• Zieger, Susan (2018). The Mediated Mind: Affect, Ephemera, and Consumerism in the Nineteenth Century. Fordham University Press. ISBN 978-0-8232-7985-2. 
• Printed Ephemera: The Changing Uses of Type and Letterforms in English and American Printing, John Lewis, Ipswich, Suffolk, Eng.: W. S. Cowell, 1962
• The Encyclopedia of Ephemera: A Guide to the Fragmentary Documents of Everyday Life for the Collector, Curator, and Historian by Maurice Rickards et alia. London: The British Library; New York: Routledge, 2000.
• Fragments of the Everyday: A Book of Australian Ephemera by Richard Stone (2005, ISBN 0-642-27601-3)
• Twyman, Michael (avgust 2002). „Ephemera: whose responsibility are they?”. Library and Information Update. 1 (5): 54—55. ISSN 1476-7171. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• The JPL HORIZONS online ephemeris
• „Introduction to the JPL ephemerides”. Arhivirano iz originala 26. 02. 2005. g. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
• „Ephemerides-IMCEE”.