Pređi na sadržaj

E-nabavka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

E-nabavka predstavlja B2B kupovinu i prodaju robe, rada i usluga putem interneta, kao i drugih informacionih i mrežnih sistema, kao što su elektronska razmena podataka i planiranje resursa preduzeća.[1]

Uporedo sa povećanom upotrebom e-nabavke, javljaju se i potrebe za standardizacijom. Trenutno postoji jedan globalno razvijen otvoreni standardni okvir izgrađen na bogatom temelju elektronskog poslovnog iskustva. Sastoji se od pet slojeva – razmene poruka, registra i spremišta, protokola za saradnju, osnovnih komponenti i poslovnih procesa.[2]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Firma IBM ga je prvi put koristila 2000. godine, kada je kompanija lansirala svoj sistem i metod upravljanja dopunom[3], koji je dizajnirao meksički inženjer komunikacija Daniel Delfin,[4] koji je tada bio direktor nabavke u IBM-ovoj najvećoj proizvodnoj fabrici, a programirao Alberto Vario, IT programer.[5]

Sistem je dizajniran da reši složeni IBM-ov proces nabavke za fabriku u Gvadalahari u Meksiku, tada najvećoj fabrici za proizvodnju personalnih računara na svetu, sa proizvodnom vrednošću od 1,6 milijardi dolara godišnje. Tri godine nakon implementacije sistema, proizvodnja fabrike je porasla na 3,6 milijardi dolara[6], nakon čega je kompanija koristila sistem u svojim sekundarnim proizvodnim pogonima, a kasnije je prodavala licence spoljnim kompanijama širom sveta.[7]

U Evropskoj uniji, e-nabavke za javni sektor su prvi put uvedene direktivama 2004/17/EC i 2004/18/EC od 31. marta 2004. Ove direktive, koje su naknadno revidirane 2014. godine.[8] [9] Postavile su okvir za transparentnost i jednake mogućnosti za javne nabavke uključujući obaveznu upotrebu elektronske komunikacije za objavljivanje, standardizaciju procesa nabavki, elektronske procedure za podnošenje tendera, postupanje sa prigovorima itd. za sve javne nabavke izvršene u EU iznad određenih pragova.

E-informisanje

[uredi | uredi izvor]

E-informisanje je proces koji prethodi kupovini. To je proces prikupljanja i distribucije informacija o kupovini od internih i eksternih strana,kao i ka internim i eksternim stranama, uz pomoć internet tehnologije.  Deljenje informacija se odnosi na obim do kojeg se kritične i zaštićene informacije saopštavaju nečijem partneru u lancu snabdevanja. Efikasnost i visoke performanse lanca snabdevanja. U razmeni informacija, takođe se uzima u obzir kvalitet informacija. To uključuje tačnost, pravovremenost, adekvatnost i kredibilitet razmenjenih informacija.[10]

E-tender

[uredi | uredi izvor]

Elektronski tender je proces za slanje i primanje ponuda elektronskim putem. Umesto da ubacujemo dokumente u kovertu i postavljamo ih, akcenat je na bezbednom razmenjivanju preko interneta.

E-aukcija

[uredi | uredi izvor]

E-aukcija je proces sprovođenja aukcije za prodaju imovine, prirodnih resursa ili drugih dobara putem onlajn konkurentnog licitiranja. U poređenju sa fizičkom aukcijom, elektronska aukcija obezbeđuje potpunu transparentnost i omogućava učešće većeg broja strana.[11]

Upravljanje katalogom

[uredi | uredi izvor]

Upravljanje katalogom je strateški proces koji počinje kada dobavljači elektronski objavljuju svoj portfolio proizvoda i proizvodi se stavljaju na raspolaganje kupcima kako bi nabavili robu i usluge elektronskim putem, a pojavljuje se dok upravlja katalogom proizvoda kako bi se osigurao kvalitet podataka o proizvodima preko prodajnih kanala.[12]

E-kupovina

[uredi | uredi izvor]

Za razliku od e-tendera, e-nabavka se koristi u nabavci dobara i usluga male vrednosti i velikog obima. On pojednostavljuje proces kupovine robe i usluga. Za ovu vrstu nabavke, katalozi su jedna od ključnih komponenti koja se često javlja. Ključne komponente ovog sistema su često složene i stoga je često potreban razvoj sistema. Proces počinje od objavljivanja artikala na mreži od strane dobavljača, i nastavlja se do elektronskog odabira, naručivanja, prijema i završava se plaćanjem od strane naručioca.[13]

E-fakturisanje

[uredi | uredi izvor]

E-fakturisanje podrazumeva metod kojim se faktura elektronski predstavlja kupcu za plaćanje. U većim preduzećima, odeljenja za obaveze prema dobavljačima su odgovorna za odobravanje, obradu i plaćanje računa[14].

E-upravljanje ugovorima

[uredi | uredi izvor]

Ovaj tip upravljanja se sastoji od upravljanja potraživanjima, isplatama, mirenju ugovora, varijacijama ugovora, hartijama od vrednosti izvršenja i aktivnostima revizije i kontrole, a za razliku od svog klasičnog oblika, e-upravljanje ugovorima je njegovo elektronsko unapređenje.[13]

Prednosti i nedostaci

[uredi | uredi izvor]

Prednosti

[uredi | uredi izvor]

Implementacija sistema e-nabavke je korisna svim nivoima organizacije. Sistemi e-nabavke nude poboljšanu vidljivost i kontrolu potrošnje i pomažu finansijskim službenicima da uporede kupovine sa nalozima za kupovinu i računima.[15] Sistem e-nabavke takođe upravlja tenderima preko veb sajta.

U slučaju državnih nabavki, koristi mogu biti efikasnost, transparentnost, pravičnost i podsticanje lokalnog poslovanja. Pošto e-nabavka povećava konkurenciju, smanjuje troškove transakcije i ima potencijal da minimizira vreme i greške u procesu licitiranja, postiže se efikasnost. Zbog lakše dostupnosti i otvorenosti interneta, više ljudi može doći do ažurnijih informacija, što povećava transparentnost. Neutralnost prema lokaciji i vremenu osigurava jednakost i pravičnost.[16]

Nedostaci

[uredi | uredi izvor]

Pošto prodavac dobija više informacija o kupcu nego u slučaju normalne strukture upravljanja lancem snabdevanja, glavni nedostatak e-nabavke može biti podsticaj prodavca da iskoristi kupca.[17]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ EUROPEAN BANK FOR RECONSTRUCTION AND DEVELOPMENT. Are you ready for eProcurement?: Guide to Electronic Procurement Reform. 2015.
  2. ^ United Nations, Asian Development Bank, & Korea (South). (2006). E-procurement. [Bangkok]: United Nations Publications. pp. 22-23.
  3. ^ [1], "Replenishment management system and method", issued 2000-11-14 
  4. ^ „Daniel Arturo Delfin Farias Inventions, Patents and Patent Applications - Justia Patents Search”. patents.justia.com. Pristupljeno 2021-08-26. 
  5. ^ „Replenishment management system and method”. Daniel Arturo Delfin Farias, Ruben Alberto Wario Romo, International Business Machines Corp. 2000-11-14. 
  6. ^ „Expansión Magazine. Compras Inteligentes.”. 20. 9. 2011. 
  7. ^ Otundo Richard, Martin (2021-06-19). „Automating Procurement (E-Procurement) and Its Benefits during the COVID-19 Pandemic” (na jeziku: engleski). Rochester, NY. S2CID 235693856. SSRN 3870248Slobodan pristup. doi:10.2139/ssrn.3870248. 
  8. ^ EUR-Lex, Directive 2014/24/EU of the European Parliament and of the Council of 26 February 2014 on public procurement and repealing Directive 2004/18/EC, accessed 17 March 2019
  9. ^ EUR-Lex, Directive 2014/25/EU of the European Parliament and of the Council of 26 February 2014 on procurement by entities operating in the water, energy, transport and postal services sectors and repealing Directive 2004/17/EC, accessed 17 March 2019
  10. ^ Li, Suhong; Rao, S. Subba; Ragu-Nathan, T.S.; Ragu-Nathan, Bhanu (septembar 2005). „Development and validation of a measurement instrument for studying supply chain management practices”. Journal of Operations Management. 23 (6): 618—641. doi:10.1016/j.jom.2005.01.002. 
  11. ^ BHAGAT, Rasheeda. All you wanted to know about: e-Auctions. Business Line. 2014 [cit. 2019-04-22]. Retrieved from: https://www.thehindubusinessline.com/opinion/columns/All-you-wanted-to-know-about-e-Auctions/article20913564.ece
  12. ^ CATALOGUE MANAGEMENT. KB manage . 2018 [cit. 2019-04-22]. Retrieved from: https://www.kbmanage.com/concept/catalogue-management
  13. ^ a b United Nations, Asian Development Bank, & Korea (South). (2006). E-procurement. [Bangkok]: United Nations Publications. p. 14.
  14. ^ Accounting Tools. (2013). Accounts Payable Controls. Retrieved from accountingtools: http://www.accountingtools.com/accounts-payable-controls Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. jun 2013)
  15. ^ „"What is e procurement?". Arhivirano iz originala 21. 03. 2019. g. Pristupljeno 03. 01. 2024. 
  16. ^ United Nations, Asian Development Bank, & Korea (South). (2006). E-procurement. [Bangkok]: United Nations Publications. pp. 6-7.
  17. ^ Chen, I. J.; Paulraj, A. (januar 2004). „Understanding supply chain management: critical research and a theoretical framework”. International Journal of Production Research. 42 (1): 131—163. S2CID 11562474. doi:10.1080/00207540310001602865.