Žan-Onore Fragonar
Žan-Onore Fragonar | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 5. april 1732. |
Mesto rođenja | Gras, Francuska |
Datum smrti | 22. avgust 1806.74 god.) ( |
Mesto smrti | Pariz, Francuska |
Umetnički rad | |
Polje | slikarstvo |
Pravac | Rokoko |
Epoha | Slikarstvo 18. veka |
Regija | Francusko slikarstvo |
Uticaji od | Fransoa Buše, Žan-Batist-Simeon Šarden, Šarl-Andre van Lo |
Žan-Onore Fragonar (fr. Jean-Honoré Fragonard; 5. april 1732, Gras – 22. avgust 1806, Pariz) je bio francuski slikar i grafičar epohe rokokoa. Bio je jedinstvena ličnost galantnog slikarstva 18. veka i veliki majstor boja koje vibriraju u svetlosti.
Život i delo
[uredi | uredi izvor]Još kao učenik Fransoa Bušea i Žan-Batist-Simeon Šardena osvojio je 1752. slikarsku nagradu Prix de Rome. Pre odlaska u Rim učio se još tri godine slikarstvu u Parizu kod Šarl-Andre van Loa. U Rimu Fragonar se sprijateljio sa slikarem Iberom Roberom, sa kojim je 1760. putovao po Italiji i crtao skice pejzaža. To su bile romantične bašte, fontane, pećine, hramovi i terase, koje će Fragonar redovno slikati u svojim delima. Poštovao je holandske i flamanske majstore (Rubens, Hals, Rembrant, Rojzdal) od kojih je preuzeo manir snažnih i brzih slikarskih poteza. Najzad, na njega je snažan uticaj ostavilo raskošno slikarstvo Đovani Batiste Tijepola, koje je upoznao u Veneciji, pre povratka u Pariz 1761.
Fragonar je postigao uspeh klasicistički koncipiranom kompozicijom. Pod uticajem svojih učitelja, s nadahnutom lakoćom stila i elegantnim pristupom temama, udahnuo je nov život pokretu rokokoa.
Napustio je istorijsko slikarstvo i većinom je slikao vedre i ljupke rokoko scene maloga formata, erotske prizore i ljubavne susrete, velike dekorativne panoe, porodične i rustične idile, religiozne prizore, portrete i pastoralne pejzaže koje je slikao direktno u prirodi u okolini Pariza i u Provansi. Bakrorezima je ilustrovao brojna književna dela.
Njegov snažno izraženi naturalizam podseća na holandskog majstora Halsa i zreli Rembrantov stil, a njegova dela se smatraju za najreprezentativnija umetnička ostvarenja svog doba. Bio je virtuozni improvizator koji je odlučno postupao s bojom koju je nanosio u bogatim slojevima, a brzim potezima kista izrazio je neposrednost svojih likova.
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
Kupačice (1765)
-
Devojka čita knjigu (1770—1772)
-
Ljuljaška (L'escarpolette, 1767)
-
Devojka sa psom (1765—1772)
Izvori
[uredi | uredi izvor]- članak je delom ili u potpunosti preuzet iz hrvatske Vikipedije
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Fragonard, Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2007)
- Jean-Honoré Fragonard Museum
- Werke in der Web Gallery of Art