Ждрал

Ždral
Ždral
Status ugroženosti
Najmanje ugrožen  (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Gruiformes
Porodica:	Gruidae
Rod:	Grus
Vrsta:	G. grus
Binomno ime
Grus grus (Linnaeus, 1758)
Rasprostranjenje ždrala:   mesto razmnožavanja   mesto zimovanja Zelena linija : migraciona ruta

Ždral (lat. Grus grus) vrsta je ptice koja pripada porodici ždralova (lat. Gruidae). To je ptica dužine od 96 do 119 centimetara, promera krila većeg od 2 metra. Ima duge noge i vrat koji je u letu ispružen. Zbog sive boje tela naziva se i sivi ždral. Krila su tamnije boje. Odrasla ptica na glavi i vratu ima belu prugu, a na vrhu glave crvenu mrlju.

Morfološke karakteristike

Ždral je velika ptica. Može biti duga od 96 do 119 centimetara, sa rasponom krila od 180 do 222 centimetra. Težine je od 4,5 do 6 kilograma. Pokriven je sivim perjem, dok su mu krila tamnija, kao i glava, na kojoj se takođe nalazi i bela štrafta. Takođe, adultne jedinke u fazi parenja imaju narandžasto-braonkastu boju perja na leđima. Odrasle jedinke na vrhu glave imaju i crvenu mrlju. Svetložuti kljun je dug, ali kraći od rodinog. Veoma vešto leti. Na kraju dugih, sivih nogu nalaze se kandže. Rep mu je crn i kratak. Mužjak i ženka su veoma slični, ali su mužjaci malo krupniji.

Stanište

Preferira velike, izolovane teritorije gde mu niko neće smetati. Međutim, navikao se na ljude, tako da može da preživi i u kultivisanim područjima. Gnezdeća staništa su močvare i tresave okružene četinarskim šumama. Gnezda gradi na zemlji, sakrivena u vegetaciji. Hrani se raznovrsnom hranom biljnog porekla i sitnim životinjama. Ugrožen je nestankom staništa, ali i ubijanjem (posebno prilikom seobe, na Bliskom istoku i u zemljama Mediterana), kao i trovanjem pesticidima.

Rasprostranjenje i migracija

Ždral naseljava severne delove Evrope, umerenu i severnu Aziju. Selica je koja zimu provodi u Africi i na Mediteranu. Prilikom seobe veliki broj primeraka zadržava se na ustaljenim odmaralištima duž migratornih puteva (plitka jezera, močvare i slično), gde ptice uglavnom provode noć, dok se tokom dana hrane po okolnim poljoprivrednim površinama i otvorenim staništima.

U prošlosti ždral je bio gnezdarica tresava Vlasinskog jezera, koje su danas u velikoj meri uništene podizanjem nivoa jezera. Danas su ždralovi u Srbiji redovno prisutni u periodu seobe, kada se mogu sresti u svim delovima zemlje. Evropski značajna migratorna stanica ždralova je plitko i zaslanjeno jezero Slano Kopovo kod Novog Bečeja, na kojem se tokom jesenje seobe na noćenju okuplja i do 20.000 jedinki. Odatle ždralovi migriraju prema jugozapadu, do kraških polja u Dinarskim planinama, odakle odleću ka Italiji i severnoj Africi. Pored Slanog Kopova, ždralovi se u nešto većem broju zadržavaju na još nekoliko slatinskih područja kao što su Rusanda, Okanj, pašnjaci oko Čoke, Mokrina i dr, dok se tokom dana hrane na poljoprivrednim staništima širom Vojvodine.

Određeni broj ždralova svake godine prezimljuje u Srbiji.

Status zaštite

Ždral je zaštićen prema sledećim zakonima i direktivama:

• IUCN-ova Crvena lista ugroženih životinja - kategorija poslednja briga Least concern (LC)
• Direktiva o pticama EU - Annex I;
• Ptice od posebnog značaja za zaštitu u Evropi: SPEC 2
• Konvencija o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa - Annex I
• Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog I Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva

Galerija

• 
  Ždralovi
• 
  Jato ždralova
• 
  Ždral
• 
  Ždralovi na migraciji
• 
  Ždralovi u jezeru
• 
  Veliko jato ždralova
• 
  Jaje

Literatura

• Gabor M. 2014: Vrste biljaka i životinja značajne za zaštitu prirode u Evropskoj uniji, Protego, Subotica.
• "Collins Bird Guide, second edition". HarperCollins. Retrieved 23 November 2009.

Spoljašnje veze

• Bioras-portal o biološkoj raznovrsnosti - Ždral Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. septembar 2017)
• ptice.net - Seoba i zimovanje