Železnička nesreća kod Bioča
Železnička nesreća kod Bioča se dogodila 23. januara 2006. kada je poginulo 47 lica, a povređeno više od 200. Nesreća se dogodila kada je lokalni putnički voz koji je saobraćao između Bijelog Polja i Podgorice iskliznuo iz šina u mestu Bioče nedaleko od Podgorice. Teška nesreća kod stanice Bioče (10 km severno od Podgorice) uzrokovana je kvarom elektromotorne garniture.
Nesreća
[uredi | uredi izvor]Voz je saobraćao na liniji Podgorica-Bijelo Polje. Mašinovođa Slobodan Drobnjak je zaustavio voz na Zlatici jer električna kočnica nije radila. Drobnjak i pregledač kola Petar Rakonjac su oko podneva uradili proveru kočnica i krenuo oko 13:15. Drobnjak je kod Kolašina primetio da vazduh ne puni dobro glavne rezervoare, a na upravljačkom pultu nijedna signalna sijalica nije ukazivala na kvar. U Bratonožićima je zaustavio voz, a kako nije mogao da isključi glavni prekidač, postavio je četiri zaustavne papučice da se voz ne bi sam pokrenuo i krenuo je da mobilnim telefonom zatraži pomoćnu lokomotivu. Ipak, voz je sam krenuo, a Drobnjak je uskočio u kabinu i pokušao da isključi glavni prekidač. Voz se u tunelu nagnuo na desnu stranu i kasnije je iskočio iz šina. Nesreća se desila nešto posle 4 sata popodne.
Do 20 sati su ekipe prevozile povređene u podgoričku bolnicu, a tek posle su prevoženi oni kojima nije bilo spasa. Dežurne spasilačke službe su ostale na licu mesta u želji da dođu do još najmanje dva tela, koja su naknadno primećena, a zarobljena u olupinama vagona.
Železnica Srbije je ponudila svu raspoloživu tehničku podršku železnici Crne Gore. Spašavanje putnika otežavao je jak vetar koji je duvao u kanjonu Morače.
Voz koji se survao u kanjon Morače bio remontovan u fabrici za remont šinskih vozila Šinovoz iz Zrenjanina juna 2005.
Reakcije
[uredi | uredi izvor]Potpredsednik crnogorske Vlade Miroslav Ivanišević je u izjavi koju je prenela TV Crne Gore naveo da je, prema nezvaničnim informacijama, u vozu koji se na pruzi između Podgorice i Bijelog Polja, u mestu Bioče, survao u provaliju nekoliko desetina metara, bilo „blizu 200 putnika“. Vlada Crne Gore održala je vanrednu sednicu na kojoj je proglasila trodnevnu žalost, a ostavku je podneo ministar saobraćaja i pomorstva Andrija Lompar.
Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem i ponudio mu pomoć Srbije u zbrinjavanju povređenih u teškoj železničkoj nesreći u mestu Bioče. Tadić je dao krv za povređene i pozvao građane Srbije da učine isto.
Predsednik SCG Svetozar Marović dobio je telegram predsednika Hrvatske Stjepana Mesića sa izrazima saučešća povodom teške železničke nesreće u Crnoj Gori: „Potresen vešću o tragičnoj železničkoj nesreći u kojoj je nastradao veliki broj vaših građana, primite u moje lično ime, i u ime svih građana Hrvatske, izraze najdublje sućuti (saučešća)“, navodi se u Mesićevom telegramu.
Epilog
[uredi | uredi izvor]Osnovno tužilaštvo u Podgorici je 23. jula 2006. podiglo optužnicu protiv 12 zaposlenih u Željeznici Crne Gore. Optužnica je podignuta protiv mašinovođe Drobnjaka, bivšeg izvršnog direktora Rešada Nuhodžića, izvršnog direktora prevoza Momčila Rakočevića i pomoćnika izvršnog direktora za saobraćajne poslove Voja Andrijaševića. Za isto krivično delo tužilac je optužio i šefa depoa i otpravnika vozova na stanici u Bijelom Polju, službenika kontrolnog prijema iz Bara, šefa vuče i trojicu službenika odgovornih za ispravnost vozova.[1]
Mašinovođa Slobodan Drobnjak osuđen je na šest godina zatvora, dok su ostali optuženi oslobođeni. U obrazloženju presude, za Drobnjaka se kaže da nije ispoštovao propisanu proceduru predviđenu za takve slučajeve. Navodi se da je, prema pravilima, Drobnjak trebalo da zaustavi voz i ne pokušava da ga pokrene kada je utvrdio da su kočnice u kvaru. Članovi porodica nastradalih putnika u železničkoj nesreći kod Bioča i preživeli putnici su protestovali protiv kazne Drobnjaku i oslobađajućih presuda za rukovodioce Željeznica Crne Gore.[traži se izvor]
Reference
[uredi | uredi izvor]Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- 39 poginulih u železničkoj nesreći u Srbiji i Crnoj Gori[mrtva veza] Islandpacket.com, 23. januar 2006.