Женидба Милоша Обилића (опера)

Ženidba Miloša Obilića
Romantična drama: Petar Konjović
Izvorni naziv	Ženidba Miloša Obilića
Drugi naziv	Ženidba Miloševa Vilin veo
Libreto	Dragutin Ilić
Premijera	25. april 1917. Zagreb

Ženidba Miloša Obilića, Ženidba Miloševa ili Vilin veo je romantična opera u 3 čina koju je komponovao Petar Konjović. koji je obradio libreto po tekstu Dragutina Ilića. Prvo izvođenje opere, odnosno praizvedba bila je 25. aprila 1917. u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu.

O operi

Opere Petra Konjovića predstavljaju njegovu otadžbinu i njegov duhovni spektar: na prvom mestu, neizbrisive uspomene iz detinjstva i mladosti, usmerene na novosadsko Srpsko narodno pozorište i uglavnom njegov herojski srpski repertoar. Iz njega su potekle tri Konjovićeve muzičke drame vezane ujedno i za ep i za pozorišne komade. Pored "Smrti Majke Jugovića" Iva Vojnovića, to su još književna dela za scenu Dragutina Ilića (Ženidba Miloša Obilića) i Laze Kostića (Maksim Crnojević), pa se i zboga toga mogu te uslovno rečeno opere zamisliti kao da su u mnogo čemu srodne, ne samo po sadržaju već i po muzici i po vremenima kada su nastajale — u vreme ratova. Neiscrpna inspiracija bio mu je folklor kojem je bio posvećen od rane mladosti. Najčešće je posezao za vokalnim i vokalno-instrumentalnim kompozicijama oslanjajući se, pritom, na muziku govora. Muzički znalci ocenjuju da se Konjovićevo stvaralaštvo nadovezuje na realizam velikih evropskih kompozitora poput Borodina i Musorgskog, ali i oca srpske nacionalne muzike Stevana Mokranjca.

Konjović je operu Ženidba Miloševa (Vilin veo), na tekst Dragutina Ilića, napisao još kada je bio đak učiteljske škole 1903. godine. Kao maturant, na prvom izvođenju svog operskog prvenca, lično je dirigovao muškim školskim horom. Već tada je bio uočljiv njegov spoj evropske i srpske kulture. Ovaj, do tada nezamisliv iskorak u našoj operskoj muzici i visoke domete koje je postigao u svojim kompozicijama, najverodostojnije je opisao Konjovićev savremenik i prijatelj iz somborskih dana književnik, Veljko Petrović: „Kada je mladi Konjović, čupav i namrgođen kao što pristoji mladim Titanima, dirigovao 1903. svoju liturgiju Ženidba Miloša Obilića, u kojoj je bilo verovatno i vagnerovskih i debisijevskih prizvuka, omladina, drugovi izvođači ili ostali, galerija i klaka, bili su oduševljeni i slavodobitni. Stariji su, razume se, mahali glavom, a čuveni ceremonijalac i paradoš, prota Kupusarević je iz oltara doviknuo: Ovo nije opera!”.

Konjović je ovu romantično-nacionalnu bajku inspirisanu narodnom poezijom koncipirao po ugledu na ranoromantične opere, pre svih na radove Karla Marije Vebera, u kojima se još uvek raspoznaju klasične numere – arije, dueti, horovi. Dok ariozne linije ukazuju na njegove uzore, sama melodika jasno pokazuje inspiraciju folklornim nasleđem našeg podneblja. Siže opere zasnovan je na priči o junacima naše epske lirike – Milošu Obiliću, Marku Kraljeviću i vili Ravijojli.

Na početku se Konjović udaljavao od ove opere, ali je nije napustio, prerađujući je u više mahova, i tokom rada na drugim svojim operama. O svom radu na ovoj operi on kaže: „Elem kao što rekoh, to sam ja radio još dok bejah u preparandiji. Posle, u Pragu, okupan i kršten u Jordanu Vagnerovog shvatanja, sasvim sam okrenuo leđa tom delu, koje je međutim bilo puno melodike ...“. Posle studija i boravka u Beogradu, Konjović se 1914. godine, po izbijanju Prvog svetskog rata, vratio u Sombor, gde je proveo naredne tri godine. Za to vreme ponovo priređuje svoju prvu operu Ženidba Miloša Obilića.

Opera je ostala romantična, ali ipak sa naznakama muzičke drame u izvesnim kompozicionim postupcima, koji se odnose i na Konjovićev rečitativni stil. Kompozitor je smatrao, između ostalog, da je njegova opera donela „prvi put u našoj muzici, jednu dosledno izrađenu deklamaciju.“ Sasvim je verovatno da se pod uticajem Vagnera desio i finale opere Vilin veo u Zagrebu 1917, kada su u kodi trećeg i poslednjeg čina zazvučale i orgulje, sa pravoslavnom temom, koja je u svom „katoličkom ruhu“ začudila srbe prisutne na premijeri. Komponujući Ženidbu, Konjović je znao samo Veberovog Čarobnog strelca, Vagnera je tek naslućivao, slušajući na svetosavskim besedama u Novom Sadu odlomke iz njegovih dela, najčešće u aranžmanima za klavir, uz to doživljavajući ga verbalno kroz iskaze Lava Tolstoja.

Izvođenja

Boraveći u Somboru tokom Prvog svetskog rata, Konjović se vratio svojoj prvoj operi Ženidba Miloša Obilića i ponovo je priredio. Premijerno je izvedena 25. aprila 1917. u Zagrebu, ali zbog ratnih okolnosti pod drugačijim nazivom — Vilin veo, u režiji autora, koji je takođe dirigovao.

U Beogradskom je Ženidba Miloševa premijerno izvedena 1923. Orkestar je vodio Stevan Hristić, a reditelj je bio Teofan Pavlovski. Scenu i kostime je radila Leonida Brailovski, a koreografiju Klavdija Isačenko. Uloge su pevali Evgenij Marijašec, Anica Vrhunac, Žibojin Tomić, Svetozar Pisarević, Milorad Jovanović, Ksenija Rogovska, Jovanka Pisarević, Matilda Kralj, Evgenija Pinterović i Milorad Milutinović. Drugi put je ova opera u Narodnom pozorištu postavljena 11. februara 1941.

U Srpskom Narodnom pozorištu u Novom Sadu opera Ženidba Miloša Obilića prvi put je izvedena 20. februara 1960. U ovom pozorištu izvedena je 5 puta pred 1706 gledalaca.

Integralni snimak ovog ostvarenja Petra Konjovića ne postoji, već su ostali sačuvani pojedini segmenti, zabeleženi tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, u interpretaciji različitih ansambala.