Živan Knežević

Živan Knežević
Američki general A. P. Boling u ime predsednika SAD, Harija Trumana uručuje najveći američki orden namenjen strancima, Legiju za zasluge trećeg stepena, pukovniku Vojske Kraljevine Jugoslavije, Živanu Kneževiću, šefu Vojnog kabineta Vlade Slobodana Jovanovića
Lični podaci
Datum rođenja	(1906-07-28)28. jul 1906.
Mesto rođenja	Vranje, Kraljevina Srbija
Datum smrti	1. decembar 1984.(1984-12-01) (78 god.)
Mesto smrti	Sijetl, SAD
Vojna karijera
Čin	Pukovnik

Major Kraljeve garde Živan Knežević hapsi predsednika vlade Dragišu Cvetkovića tokom Vojnog puča 27. marta 1941. u Beogradu.

Živan Knežević (Vranje, 28. jul 1906 — Sijetl, 1. decembar 1984) bio je major Jugoslovenske vojske u Kraljevini Jugoslaviji, jedan od glavnih zaverenika u vojnom puču 27. marta 1941, šef vojnog kabineta u vladi akademika Slobodana Jovanovića i vladi dr Božidara Purića u Londonu tokom Drugog svetskog rata, posle rata bio je zaposlen kao civilno lice u Ministarstvu odbrane SAD.

Biografija

Osnovnu školu je završio u rodnom gradu, a gimnaziju u Beogradu. Po završetku školovanja, upisao je i završio niži tečaj Vojne akademije, a zatim i viši u 55. klasi. Po završetku vojnog školovanja započeo je generalštabnu pripremu. Kao jedan od istaknutijih oficira odlazi radi doškolavanja u Pariz (Francuska) gde je sa još nekolicinom oficira pohađao „École Supérieure de Guerre” (Ratnu Školu). Po povratku u zemlju služio u pešadijskom 18. puku „Suvoborskom“ u Beogradu.

Vojni puč i Simovićeva vlada

Nakon potpisivanju Trojnog pakta, bio jedan od organizatora vojnog puča od 27. marta. Tada je vršio dužnost zapovednika pučističke vojske na Dedinju i bio je zadužen za privođenje predsednika vlade Dragiše Cvetkovića i ostalih ministara. Lično je uhapsio predsednika vlade Dragišu Cvetkovića i stražarno ga sproveo u Komandu vazduhoplovstva u Zemunu.

U Aprilskom ratu je vršio dužnost obaveštajnog oficira u Generalštabu i pratio generala Dušana Simovića i Vladu od Beograda do Nikšića i sa njima odleteo za London.

Početkom leta dolazi u savezničku Vrhovnu komandu u Kairu i služi u jednom bataljonu u Aleksandriji.

Jovanovićeva vlada

Nezadovoljan malim uticajem nižih oficira-pučista nad politikom koja je sprovodila Simovićeva vlada, Knežević je ličnom inicijativom za smenjivanje tri generala izazvao Kairsku aferu krajem 1941. godine, u ime „Lige majora“ koja je na kraju dovela do smene generala Dušana Simovića, Bore Mirkovića i Bogoljuba Ilića i obrazovanja nove vlade Slobodana Jovanovića. U toj vladi, Knežević je imenovan za šefa Vojnog kabineta. Pored toga, bio je i oficir za vezu sa JVuO od januara 1942. do juna 1943. Sa svojim rođenim bratom Radojem, koji je bio ministar dvora i imao jak uticaj na mladog kralja Petra II, bio je siva eminencija koja je stajala iza vlade ostarelog Slobodana Jovanovića. Kao šef Vojnog kabineta, Knežević je preuzeo od vlade prerogative u uspostavljanju i kontrolisanju veze sa ministrom vojske Dragoljubom Mihailovićem. Radoje i Živan Knežević su postavili svog brata Nikolu Kneževića za šefa Odeljenja za šifrovanje u Ministarstvu spoljnih poslova, što im je omogućilo da drže oko na svim porukama koje su dolazile vladi i od nje odlazile. Knežević je do 10. juna 1943. bio je šef Vojnog kabineta Predsedništva vlade u emigraciji.

Knežević je odbacivao dokumenta i upozorenja britanske obaveštajne službe da Mihailovićeve snage primaju veliku vojnu pomoć od Italijana i da sa njima izvode zajedničke vojne operacije, da pojedini četnički komandanti pregovaraju i sa Nemcima i da se vlada prema tome mora odrediti. Osmislio je javno osuđivanje preko radija stavljanjen pod slovom Z.

Pad

Zbog nagomilanih dokaza o četničkoj saradnji sa silama Osovine i sve većeg jačanja partizanskog pokreta, Britanci su vršili pritisak da izbeglička vlada postigne sporazum sa partizanima. Ne želeći da to uradi, Jovanović je podneo ostavku, a posle međuvlade Miloša Trifunovića, izabrana je nova vlada Božidara Purića. Jedan od prvih poteza Purićeve vlade je bilo razbijanje Lige majora. Zbog toga je Živan Knežević u julu 1943. imenovan je za vojnog izaslanika Vojske Kraljevine Jugoslavije u Vašingtonu. Tada je bio unapređen u čin potpukovnika Vojske Kraljevine Jugoslavije, a kasnije i pukovnika.

Kao vojni predstavnik u Vašingtonu nastojao je, zajedno sa poslanikom Konstantinom Fotićem, da održi „čvrstu američku politiku prema partizanima“, nasuprot „britanskoj elastičnoj politici prema događajima u Jugoslaviji“. U Bariju je 1944. godine došao u otvoreni sukob sa vojnim predstavnicima Velike Britanije.

Posle rata

Živanu Kneževiću je suđeno u odsustvu za izdaju na Beogradskom procesu protiv Dragoljuba Mihailovića i još nekoliko četničkih i drugih kvislinških vođa. Osuđen je na 20 godina robije, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od deset godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva.

Posle rata je nastavio službu u Ministarstvu odbrane SAD kao civilno lice. Penzionisan je po sili zakona 1976. godine, ali mu je služba produžavana dva puta do 31. marta 1978. Bio je veliki pobornik Draže Mihailovića i Ravnogorskog pokreta u emigraciji i sa svojim bratom Radojem je bio saradnik u nekoliko značajnijih listova. Umro je 1984. godine i sahranjen je uz prisustvo porodice i velikog broja prijatelja na srpskom groblju u Libertivilu.

Rehabilitovan je 2009. godine.

Bibliografija

Istakao se kao dobar pisac.

• 1979. izdao je samostalno knjigu „27. mart 1941.“
• Takođe, napisao je sa svojim bratom knjigu: „Sloboda ili Smrt“.

Odlikovanja

Domaća odlikovanja

• Orden belog orla sa mačevima IV reda
• Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima IV reda

Inostrana odlikovanja

• Orden Francuskog Ratnog krsta (Croix de Guere)
• Orden Legion of Merit (Lente časti)

Literatura

• Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9. 
• Milovanović, Nikola (1983a). Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Izdaja. I. Beograd: Slovo ljubve. Arhivirano iz originala 23. 04. 2013. g. Pristupljeno 24. 04. 2013. 
• Milovanović, Nikola (1983b). Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Poraz. II. Beograd: Slovo ljubve. Arhivirano iz originala 23. 04. 2013. g. Pristupljeno 24. 04. 2013. 
• Milovanović, Nikola (1983c). Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Rasulo. III. Beograd: Slovo ljubve. Arhivirano iz originala 23. 04. 2013. g. Pristupljeno 24. 04. 2013. 
• Milovanović, Nikola (1983d). Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Slom. IV. Beograd: Slovo ljubve. Arhivirano iz originala 23. 04. 2013. g. Pristupljeno 24. 04. 2013. 
• Petranović, Branko (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar. 

Spoljašnje veze

• Internet prezentacija Živana L. Kneževića Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. februar 2014)