Živa ograda
Živa ograda (živica) je ograda sačinjena od biljaka. Za živu ogradu najčešće se koriste žbunaste vrste, ali se može sačiniti i od puzavica (kada se mora koristiti potpora od čvrstih materijala – drveta, metala, betona i sl.) i nekih vrsta drveća.[2]
Žive ograde su najjednostavniji oblik topijara. Prve zapise o upotrebi živih ograda u vrtovima nalazimo u delima Plinija Mlađeg koji opisuje vrt sa stazama oivičenim bordurama od rezanog bilja.[3]
Funkcije žive ograde
[uredi | uredi izvor]- Zaštitna funkcija je osnovna funkcija žive ograde - da ogradi parcelu, razgraniči pojedine delove unutar vrta i zakloni prostor od pogleda.
- Estetska je druga važna funkcija. Lepa i negovana živa ograda, dobro održavan travnjak i nekoliko detalja mogu biti dovoljni da se dobije prijatan kutak za odmor i opuštanje.
- Ekološka, odnosno sanitarno-higijenska je treća, podjednako bitna funkcija. Pravilno formirana živa ograda može bitno poboljšati mikroklimu u neposrednoj okolini. Visoke i guste žive ograde prave hlad, ublažavaju udare vetra, sprečavaju prodiranje dima i prašine sa ulice i sl.[2][4]
Vrste živih ograda
[uredi | uredi izvor]Osnovna podela živih ograda je na:
- listopadne, formirane od listopadnih vrsta i
- zimzelene, formirane od četinara ili zimzelenih lišćara).
Zimzelene ograde su popularne jer ostaju zelene tokom cele godine, ali i listopadne imaju svoje prednosti. Uglavnom su jeftinije, a tokom vegetacije se menjaju, unoseći dinamiku u prostor. Posebno su efektne ograde formirane od cvetnodekorativnih vrsta.
Prema broju vrsta od kojih se formiraju dele se na:
- Formirane od jedne vrste, koje su najčešće i
- Kombinovane, formirane od različitih formi iste vrste (na primer forme različite boje lista) ili različitih vrsta (na primer sa različitim periodima cvetanja). Mogu se praviti i kombinacije lišćara i četinara.
Prema načinu održavanja živa ograda može biti:
- oblikovana (rezana, orezivana) ili
- slobodnorastuća.
Rezane ograde mogu se oblikovati geometrijski ili mogu imati komplikovanije oblike. Što je oblik složeniji zahteva više nege i održavanja. Slobodnorastuće jednostavnije su za održavanje, ali zahtevaju više prostora.
Prema širini ograde mogu biti:
- jednoredne ili
- višeredne(dvoredne, troredne itd).
Prema visini ograde mogu biti
Odabir ograde
[uredi | uredi izvor]Kakva će se ograda odabrati zavisi prvenstveno od prostora na kom se sadi, odnosno od namene, izgleda i lokacije objekta pored koga se sadi.
- Privatni – stambeni objekti zahtevaju izolovanost i privatnost. Zato su oko ovakvih objekata poželjne poluvisoke ili visoke, guste žive ograde, često dvoredne ili kombinovane sa visokim drvećem. Ovakve ograde stvaraju ne samo fizičku i ekološku već i psihološku barijeru. Da li će ograda biti rezana ili slobodnorastuća zavisi od veličine parcele, arhitekture samog objekta, okruženja u kom se objekat nalazi i sl. Niske ograde mogu se primeniti radi odvajanja pojedinih delova okućnice – garažnog dela, terase i sl. a bordure radi odvajanja cvetnjaka, povrtnjaka, aromatičnog vrta i td.
- Javne – poslovne objekte, kao i reprezentativne delove gradskog prostora najčešće je potrebno istaći. Zato su poželjne niske ograde koje usmeravaju ka objektu, ne zaklanjaju od pogleda ali ipak stvaraju fizičku i psihološku barijeru. Estetski ovakve ograde predstavljaju prednji plan kompozicije objekat – zelena površina. Kako se ovakvi objekti u većini slučajeva nalaze u urbanom gradskom jezgru primerenije su formalne rezane žive ograde. Posebno su efektne bordure oko i unutar cvetnjaka.
- Industrijske objekte i prometne saobraćajnice potrebno je izolovati visokim živim ogradama kombinovanim sa visokim drvećem, kako bi se okolina zaštitila od aerozagađenja ili sami objekti od udara vetra, snežnih nanosa i sl. Kako su ove ograde visoke i po nekoliko metara i obično se sade duž ili oko velikih površina, održavanje rezanih bi iziskivalo prevelika finansijska ulaganja. Zato su na ovakvim mestima primerenije slobodnorastuće žive ograde.[2][4][5]
Odabir biljnih vrsta
[uredi | uredi izvor]- Prvi uslov za odabir vrsta je da li biljka podnosi orezivanje, što je najvažnije znati kod formiranja rezanih živih ograda. Za slobodnorastuće ograde mogu se koristiti gotovo sve žbunaste vrste.
- Drugi uslov je željena visina ograde, kada odabir zavisi od visine samih vrsta.[4][5][6]
Ograde visine do 50 cm
Četinarske vrste
- Lavsonov pačempres (Chamaecyparis lawsoniana) – patuljaste forme
- Tuje (Thuja sp.) – patuljaste forme
Zimzeleni lišćari
- Šimšir (Buxus sempervirens) – verovatno vrsta koja se najduže u istoriji vrtlarstva koristi za ovu namenu. Posebno je pogodan za bordure.
- Japanska kurika (Euonymus japonicus)
- Lavanda (Lavandula angustifolia)
- Lonicere (Lonicera sp.) - različite vrste
- Mahonija (Mahonia aquifolium)
Listopadne vrste
- Tumbergova žutika (Berberis thunbergii) – izužetan efekat postiže se kada se kombinuje sa crvenolisnom formom ’Atropurpurea’
- Japanska dunja (Chaenomeles japonica)
- Sirijska ruža (Hibiscus syriacus)
Ograde visine 50-200 cm
Četinarske vrste
- Pačempresi (Chamaecyparis sp.)
- Tuje (Thuja sp.) – verovatno najpopularnije četinarske vrste za formiranje živih ograda.
Zimzeleni lišćari
- Lovorvišnja (Prunus laurocerasus)
Listopadne vrste
- Glog (Crataegus monogyna)
- Forzicija (Forsythia europaea)
- Kerija (Kerria japonica)
- Kalina (Ligustrum vulgare) – Verovatno najpopularnija i najjeftinija živa ograda.
- Ruže (Rosa sp.) – žbunaste ruže nemaju konkurenciju kod formiranja slobodnorastućih živih ograda.
- Suručice (Spiraea sp.)
Ograde visine preko 200 cm
Četinarske vrste
- Pačempresi (Chamaecyparis sp.)
- Gigantska tuja (Thuja gigantea)
- Tisa (Taxus baccata) – spada u četinarske vrste najotpornije prema orezivanju.
Zimzeleni lišćari
- Vatreni trn (Pyracantha coccinea) – gusta krošnja i trnovite grane stvaraju neprobojne slobodnorastuće ograde, ali mu ne smeta ni orezivanje.
Listopadne vrste
- Klen (Acer campestre)
- Grab (Carpinus betulus)
- Beli dren (Cornus sanguinea)
- Leska (Corylus avellana)
- Bukva (Fagus sylvatica)
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ World's Tallest Hedge
- ^ a b v g Hrvatska enciklopedija
- ^ Krstić, Aleksandra (1964). Vrtna umetnost : istorijski pregled. 41. Beograd: Umetnička akademija.
- ^ a b v g Buha, Milica (2005). Četinari, žive ograde i „Zelene skulpture“. Živeti sa prirodom. 96. Niš: Film Publik Art. ISBN 978-86-85463-02-0.
- ^ a b Travnjaci i ukrasno grmlje. Moj vrt - moja radost. 144. Ljubljana ; Zagreb: Mladinska knjiga,. 1988.
- ^ Vukićević, Emilija (2005). Dekorativna dendrologija. 781 (2 izd.). Beograd: Privredno finansijski vodič.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Vukićević, Emilija (2005). Dekorativna dendrologija. 781 (2 izd.). Beograd: Privredno finansijski vodič.
- Travnjaci i ukrasno grmlje. Moj vrt - moja radost. 144. Ljubljana ; Zagreb: Mladinska knjiga,. 1988.
- Buha, Milica (2005). Četinari, žive ograde i „Zelene skulpture“. Živeti sa prirodom. 96. Niš: Film Publik Art. ISBN 978-86-85463-02-0.
- Krstić, Aleksandra (1964). Vrtna umetnost : istorijski pregled. 41. Beograd: Umetnička akademija.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Živa ograda, Pristupljeno 1. 12. 2015.
- Najlepši ukras u bašti: kako se sadi živa ograda, Pristupljeno 1. 12. 2015.
- Žive ograde - zaštita i ukras, Pristupljeno 1. 12. 2015.
- Živa ograda - ukras i zaštita, Pristupljeno 1. 12. 2015.