Живети (film iz 1994)
| Živeti | |
|---|---|
| Žanr | istorijski |
| Tvorac | Džang Jimou |
| Režija | Džang Jimou |
| Glavne uloge | Ge Jou
Gong Li Nju Ben Guo Tao Đang Vu |
| Godina | 1994. |
| Trajanje | 132 minuta |
| Zemlja | Kina |
| Jezik | mandarinski |
| Zarada | 32900 dolara |
| IMDb veza | |
Živeti (kin. 活着, Huózhe) je kineski film iz 1994. godine režiran od strane Džang Jimou-a u kome glavne uloge tumače Ge Jou i Gong Li. Film je zasnovan na istoimenom romanu poznatog kineskog pisca Ju Hua.
Ovo je prvi kineski film koji je prodat u inostranstvu pre nego što je film bio objavljen u samoj zemlji. Premijera je održana 18. maja 1994. godine u okviru Njujorškog filmskog festivala. Film je u Kini zabranila kineska državna uprava za radio, film i televiziju zbog kritičkog prikazivanja politike komunističke vlade tokom Kulturne revolucije. Pored toga, Džang Jimou dobija zabranu za režiranje filmova naredne dve godine.
Razvoj
[uredi | uredi izvor]Džang Jimou je prvobitno nameravao da napravi adaptaciju trilera Greške na ivici reke, takođe napisanog od strane Ju Hua. Ju je dao Džangu komplet svih svojih radova koje je do tada objavio kako bi Džang bio u stanju da ih bolje razume. Džang je saopštio kako je započeo čitanje romana Živeti, jedan od njegovih radova, i da nije mogao da prestane da ga čita. Džang se sastao sa Juom kako bi diskutovali o scenariju za Grešku na ivici reke, ali su nehotice nastavljali da spominju roman Živeti. Zbog toga su odlučili da ipak naprave adapataciju tog romana.[1]
Radnja
[uredi | uredi izvor]
Tokom 40-ih godina, Sju Fugui (Ge Jou) je sin bogataša i kompulzivni kockar koji gubi porodično imanje od strane čoveka po imenu Long'er. Usled njegovog ponašanja napušta ga i njegova žena Đadžen (Gong Li), zajedno sa njihovom ćerkom Fengsja i nerođenim sinom Joućingom.
Fugui se na kraju ponovno ujedinjuje sa suprugom i decom, ali je prisiljen da osnuje lutkarsku trupu sa partnerom po imenu Čuenšeng. U to vreme izbija kineski građanski rat usled koga i Fugui i Čuenšeng tokom njihovog izvođenja bivaju regrutovani u oružane snage Kuomintangove Republike Kine. Usred rata, obojicu ih zarobljava komunistička Narodnooslobodilačka vojska koju odslužuju izvodeći svoju lutkarsku rutinu za komunističke revolucionare. Najzad, Fugui se konačno vraća kući kako bi ga tamo, usled groznice, zatekla nema i polugluva ćerka.
Ubrzo nakon njegovog povratka, Fugui saznaje da Long'er nije želeo da donira komunističkoj ,,narodnoj vladi" ništa od svog bogatstva, već umesto toga pali svu svoju imovinu. Niko ne pomaže u gašenju požara, s obzirom da je Long'er bio džentrija. Na kraju biva osuđen na streljanje. Kako se povlačio, prepoznaje Fuguija u gomili i pokušava da razgovara s njim dok biva vučen prema pogubljenjima. Fugui, preplavljen strahom, naleće na sokak pre nego što začuje pet pucnjeva. Žuri kući da javi Đadžen šta se dogodilo i brzo izvlače potvrdu da je Fugui već služio u komunističkoj Narodnooslobodilačkoj vojsci. Đadžen ga uverava da oni više nisu džentrije i da neće biti ubijeni.
Priča se nastavlja 10 godina kasnije, u vreme Velikog skoka napred. Lokalni šef grada poziva sve da doniraju sve staro gvožđe nacionalnom pogonu za proizvodnju čelika i izradu oružja radi ponovnog preuzimanje Tajvana. Kao zabavljač, Fugui svake večeri nastupa pred celim gradom i vrlo je ponosan svojim pevačkim sposobnostima.
Ubrzo nakon toga, Fengsja biva zadirkivana od strane dečaka. Joućing odlučuje da im uzvrati tako što jednom dečaku prosipa nudle na glavu tokom komunalnog ručka. Ovo uznemirava Fuguija, ali Đadžen ga zaustavlja i objašnjava mu zbog čega je Joućing tako postupio. Fugui shvata koliko njegova deca zapravo brinu jedno za drugo.
Deca su izmorena od posla koji rade u gradu i pokušavaju da ugrabe priliku da odspavaju kad god mogu. Konačno i dobijaju priliku da odmore tokom svečanosti ispunjavanja kvote starog metala. U čast proslave, svi jedu kineske valjuške. Međutim, usred jela, Joućingovi školski drugari ga opominju da se pripremi za rad kod lokalnog šefa. Đadžen pokušava da ubedi Fuguija da ga pusti da odspava, ali pošto je Fugui uporno to odbijao, Đadžen na kraju popušta i za ručak pakuje sinu 20 kineskih valjuški. Fugui nosi Joućinga do škole i govori mu da zagreje valjuške pre jela kako se ne bi razboleo. Mora da sluša oca kako bi živeo kvalitetan život.
Kasnije tog dana, Fugui dobija vest da je njegov sin ubijen od strane lokalnog šefa. Spavao je sa strane zida suprotnoj onoj odakle je naleteo šefov džip i usled sudara šef biva ranjen a Joućing umire na licu mesta. Đadžen, koju je obuzela panika, nije dozvoljeno da vidi telo svoga sina, a Fugui viče govoreći sinu da se probudi. Fengsja nemo posmatra sve u pozadini.
Lokalni šef posećuje porodicu na Joućingovom grobu i predstavlja se kao Čuenšeng. Njegovo izvinjenje i ponuda da im se nečime iskupi bivaju odbijeni, naročito od strane Đadžen, govoreći mu da njenoj porodici duguje ceo život. On se, beznadežan, vraća do svog džipa kako bi tamo zatekao svog čuvara kako grdi Fengsja koja je slomila prozore džipa. Čuenšeng mu govori da prestane i odlazi kući.
Priča se ponovo pomera 10 godina unapred, u vreme Kulturne revolucije. Seoski načelnik predlaže Fuguijevoj porodici da spali njihove lutkarske dramske rekvizite, pošto su bili smatrani kontrarevolucionarnim. Fengsja nije svesna koji je zapravo pravi razlog za njegov dolazak: da bi diskutovali o njenom budućem suprugu. Fengsja je sada odrasla i njeni roditelji ugovaraju njen sastanak sa Van Ersijom, lokalnim vođom Crvene garde. Ersi popravlja krov njenih roditelja i sa svojim radnim kolegama oslikava prikaze Mao Cedunga na njihovim zidovima. Pokazuje sa kao veoma ljubazan i nežan čovek; on i Fengsja se zaljube i venčaju, a ona ubrzo i zatrudni.
Čuenšeng ih posećuje odmah nakon venčanja kako bi ponovno zatražio Đadženin oproštaj koji ne dobija ni ovaj put. Kasnije opet dolazi kako bi im javio da je njegova supruga izvršila samoubistvo i da on namerava da učini isto. Došao je da im da sav svoj novac, ali Fugui odbija da ga uzme. Međutim, kad se Čuenšeng sprema da ode, Đadžen mu naređuje da nastavi da živi, podsećajući ga da im još uvek duguje život.
Mesecima kasnije, Fengsja se porađa i njeni roditelji i suprug su s njom u bolnici. Pošto su svi doktori poslati da rade teške poslove, jedino su studenti ostali u bolnici. Uprkos tome, Van Ersi uspeva da pronađe doktora koji bi mogao da nadgleda porođaj, ali ovaj doktor je veoma slab usled izgladnjivanja. Fugui mu kupuje 7 parenih zemički (mantou) i porodica odluči da sina nazove Mantou (po zemičkama). Međutim, Fengsja počinje da krvari i medicinske sestre paniče, priznajući da ne znaju šta da urade. Porodica i medicinske sestre traže savet doktora, ali shvataju da se doktor prejeo i da je polusvestan. Porodica je bespomoćna i Fengsja umire od postpartalnog krvarenja. Ispostavilo se da je doktor pojeo 7 zemički, ali pošto je istovremeno pio i dosta vode, svaka zemička je dobila veličinu 7 zemički: stoga, Fengsja umire usled 49 zemički koje su se nalazile u njegovom stomaku.
Film se završava 6 godina kasnije, sa porodicom koja se sastoji od Fuguija, Đadžen, njihovim zetom Ersijem i unukom Mantouom. Porodica posećuje grob Fengsja i Joućinga, gde Đadžen, kao i obično, ostavlja valjuške svom sinu. Ersi kupuje svom sinu kutiju punu pilića koju odlučuju da drže u kovčegu u kome su ranije stajali lutkarski rekviziti. Kada se Mantou raspituje koliko dugo će pilićima trebati da odrastu, Fuguijev odgovor navodi na nešto što je već rekao ranije u filmu. Međutim, uprkos svemu kroz šta je u životu sam već prošao, ipak veruje u svetlu budućnost svog unuka i film se završava njegovom izjavom, „i život će biti sve bolji i bolji“.[2]
Uloge
[uredi | uredi izvor]- Ge Jou kao Sju Fugui
- Gong Li kao Đadžen
- Lju Tjenči kao odrasla Fengsja
- Sjao Cong kao Sju Fengsja kao tinejdžerka
- Džang Lu kao Sju Fengsja kao dete
- Fej Deng kao Sju Joućing
- Đang Vu kao Van Ersi
- Ni Dahong kao Long'er
- Guo Tao kao Čuenšeng
Nagrade i nominacije
[uredi | uredi izvor]| Nagrade | Godina | Kategorija | Rezultat | Beleške |
|---|---|---|---|---|
| Kanski filmski festival[3] | 1994. | Velika nagrada žirija | Pobedio | uz Uzavrelo sunce |
| Nagrada ekumenskog žirija | Pobedio | uz Uzavrelo sunce | ||
| Nagrada za najboljeg glumca (Ge Jou) | Pobedio | |||
| Zlatna palma | Nominovan | |||
| Nagrada Zlatni globus[4] | 1994. | Zlatni globus za najbolji film na stranom jeziku | Nominovan | |
| Nacionalni odbor za recenziju filmova[5] | 1994. | Nagrada nacionalnog odbora za najbolji film na stranom jeziku | Među prvih 5 | uz još 4 filma |
| Nacionalno društvo filmskih kritičara[6] | 1995. | Nagrada Nacionalnog društva filmskih kritičara za najbolji film na stranom jeziku | Drugoplasirani | |
| Filmske nagrade Britanske akademije[7] | 1995. | Nagrada za najbolji film koji nije na engleskom jeziku | Pobedio | |
| Dalas-Udruženje filmskih kritičara Fort Vort[6] | 1995. | Najbolji strani film | Drugoplasirani |
Razlike u romanu
[uredi | uredi izvor]- Film menja mesto radnje iz ruralne južne Kine u mali grad na severu Kine. Film takođe dodaje i element Fuguijevog teatra senki. Drugi pripovedač i vol nisu prisutni u filmu. Pored toga, Fugui ima osećaj političkog idealizma koji nije prisutan u originalnom romanu. Na kraju filma gubi ovaj osećaj idealizma.[8]
- Roman je retrospektivan dok film nema elemente prisećanja.[9]
- Glavna promena koju je Džang uveo jeste uklanjanje Ju Huaovog pripovedanja u prvom licu.[9]
- Fugui je jedini preživeli u romanu dok u Džangovom filmu preživljavaju četiri člana porodice.[9]
Simboli u filmu
[uredi | uredi izvor]Hrana
[uredi | uredi izvor]- Valjuške: Joućingova kutija za ručak nikad ne biva otvorena, čak i nakon što on umire; valjuške priložene na Joućingovom grobu tokom njegove sahrane kao i na kraju filma kada ga ponovo posećuju. Valjuške simbolišu uzaludno potrošeni život.[9]
- Mantou: Kada se Fengsja porađa, profesor Vang, jedini profesionalni doktor, se umalo guši u zemičkama i stoga ne može da joj spasi život. Zemičke ne podržavaju život u ovom slučaju i može se reći da je one indirektno ubijaju.[9]
- Nudle: Joućing ne smatra hranu kao najvažniju, imajući u vidu da koristi svoj obrok radi osvete. Međutim, nudle možda u bukvalnom smislu jesu uzaludno potrošene, ali ne i iz Joućingove tačke gledišta. Hrana ne služi isključivo samo za „zasićenje” ili „življenje”. Isto tako, „živeti” ne ovisi samo o hrani.[9]
Teatar senki
[uredi | uredi izvor]Lutkarske predstave zapravo simbolišu događaje kroz koje sami likovi u filmu prolaze.[10]
Završna scena u filmu
[uredi | uredi izvor]Mali pilići će porasti u patke, patke će postati guske, a guske volovi i život će biti sve bolji i bolji.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka
<ref>; nema teksta za reference pod imenom:0. - ^ To Live (1994) - IMDb, Pristupljeno 2020-12-21
- ^ „Festival de Cannes - From 16 to 27 may 2012”. web.archive.org. 2011-08-22. Arhivirano iz originala 22. 08. 2011. g. Pristupljeno 2020-12-21.
- ^ „Winners & Nominees 1994 | Golden Globes”. web.archive.org. 2016-02-29. Arhivirano iz originala 29. 02. 2016. g. Pristupljeno 2020-12-21.
- ^ „1994 Archives - National Board of Review”. web.archive.org. 2016-03-05. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 2020-12-21.
- ^ a b Huo zhe - IMDb, Pristupljeno 2020-12-21
- ^ „BAFTA Awards”. web.archive.org. 2015-11-17. Arhivirano iz originala 17. 11. 2015. g. Pristupljeno 2020-12-21.
- ^ Hua, Yu (2007-12-18). To Live (na jeziku: engleski). Knopf Doubleday Publishing Group. ISBN 978-0-307-42979-7.
- ^ a b v g d đ Chow, Rey (1996). "We Endure, Therefore We Are: Survival, Governance, and Zhang Yimou's To Live".
- ^ Lu, Sheldon H. (1997). Transnational Chinese Cinemas. University of Hawai'i Press.
