Žuti car

Žuti car (Huang Di)
Žuti car (Huang Di)
Lični podaci
Datum rođenja	2698. p. n. e.
Mesto rođenja	Peking, Kina
Datum smrti	2599. p. n. e.
Mesto smrti	Peking, Kina
Prebivalište	Kina
Nacionalnost	Kinez
Naučni rad
Polje	Filozofija, Medicina
Institucija	Kineska carevina
Poznat po	„ Medicinskom kanonu Žutog cara“

Žuti car, Žuti vladar ili Huang Di, (kin: 黄帝) je legendarni kineski suveren i narodni junak za koga se govori da je predak svih Han Kineza. Prema kineskoj tradiciji on je jedan od Pet careva, koji je vladao od 2698. p. n. e. do 2599. p. n. e.

Život

Prema drevnoj kineskoj istoriji i legendi, Huang Di, Žuti car, je živeo u 27. veku pre nove ere. On je bio sin (engl. Shao-dian-а) čije je pleme okupiralo centralnu ravnicu Kine. Na dan njegovog rođenja (engl. Xuanyuan Hill), njegova majka Fubao je tvrdila da je videla treperenje svetla na nebu oko sazvežđa Velikog Medveda.

Žuti car je živeo u vreme stalnih plemenskih ratova. Kina je bila sastavljena od preko 40 plemena, od kojih je svako imalo svoje običaje i jezik. Žuti car je ima za cilj da ujedini Kinu i razvijao je snažnu i veliku vojsku. U značajnoj bici kod Bančuna, on je pobedio Šen Nong Šia i vladao je kao Gospodar svetskih-teritorija koje su se protezale do mora na istoku, do Gansua na zapadu, da Hebeja na severu i reke Jangce na jugu.

U završnoj bici kod Džouloua, Žuti car se borio sa Ci Jou-om, istočnim carem iz Miao plemena. U uslovima guste magle koja je prekrila zemlju pet milja oko bojnog polja Žuti car nije mogao da pobedi Ci Jou-a i njegovu vojsku. Žuti car i njegova vojska i dalje je nastavila sa porazima nanetim od strane vojske Ci Jou-a, što je dovelo do predaje.

Narodna predaja koja je usledila i povlačenje Žutog cara na zapad nakon rata protiv istočnog cara Ci Jou-a, istoričari vide kao stvaranje nacije Han Kineza.

Delo

Žutom caru se, među brojnim dostignućima, pripisuje otkriće principa Tradicionalne kineske medicine. Nei Đing (kin: 内 经, Medicinski kanon Žutog cara), je navodno napisan u saradnji sa njegovim lekarem Ki Boom. Međutim, moderni istoričari uglavnom tvrde da je on bio sastavljen na osnovu drevnih spisa od strane naučnika koji je živeo u periodu između dinastija Džou i Han, više od 2.000 godina kasnije.

Kreativni izumi nastali u kineskoj kulturi mnogo duguju baštini Žutog cara;

• Lunarni kalendar, Danao • Matematika - Liču • Odeća - Lecu , kraljica Žutog cara uzgajala je svilenu bubu i izrađivala odeću od svile • Muzika - Linglun izmislio flautu od bambusa • Medicina - Žuti car je postaviou temelje TKM • Pisanje - Cang jie • Livenje - novaca od mesinga • Brod, kola, luk i strela • Kompas

The Yellow Emperor

Njegovo zanimanje za prirodno zdravlje, kao i sprečavanje i lečenje bolesti se smatra razlogom što je živeo 111 godina, odnosno što je stekao besmrtnost nakon svoje fizičke smrti. Prema legendi njegova supruga Luo Cu je naučila Kineze da prave svilu od svilenih buba, a njegov istoričar Cang Đije je stvorio prve znakove kineskog pisma.

Legenda kaže da je Žuti car izmislio magični kompas za vreme bitke protiv Či Jou koji je koristio peščanu oluju i gustu maglu da bi kamuflirao svoju vojsku. Zahvaljujući kompasu, Žuti car je otkrio gde se Či Jou nalazi i tako ga pobedio. Pokretna stolica u njegovoj kočiji je takođe bila kompas koji bi uvek pokazivao na jug, koji Kinezi uvek smatraju dobrim feng šui. Za njega se takođe govori da je igrao ulogu u stvaranju gukina, zajedno sa Fu Hsijem i Šenongom kao i da je izmislio najstariji oblik kineskog kalendara, pa se današnji seksagesimalni ciklusi broje na osnovu njegove vladavine.

Stvarno postojanje Žutog cara je, u najboljem slučaju, nejasno? Period njegove vladavine prethodi pisanoj kineskoj istoriji za više od hiljadu godina. Zato se pretpostavlja da su priče o njegovim podvizima možda bile preuveličane.

Literatura

• Staff Writer The Yellow Emperor Acupuncturists in Major Cities
• Cotterell, Maurice. The Terracotta Warriors. Rochester, Vermont: Bear and Company, 2004.
• Wu, K. C. (1982). The Chinese Heritage. New York: Crown Publishers. ISBN 978-0-517-54475-4. 
• Idoeta, Iñaki Preciado (2010). Los cuatro libros del Emperador amarillo. Colección Pliegos de Oriente. Madrid: Editorial Trotta. ISBN 978-84-9879-140-2. 
• Ivan P. Kamenarović, La Chine classique, Belles Lettres, coll. « Guide des civilisations », 2002 ;
• Serge Papillon, « Influences tokhariennes sur la mythologie chinoise », Sino-Platonic Papers, May 2004, 136.
• Anne Birell: Chinese Mythology. An introduction. Johns Hopkins University Press. Baltimore MD u. a. 1993. ISBN 978-0-8018-4595-6..
• Schmidt, Muhammad W. (2008). Die Medizin des Gelben Kaisers. Konzepte und Therapien für Körper und Geist in der Traditionellen Chinesischen Medizin. Berlin: Viademica-Verlag. ISBN 978-3-937494-48-7.