Završetak bolesti

Završetak bolesti je konačni ishod razvoja jedne bolesti koja se može različito okončati; potpunim ozdravljenjem, invaliditetom i smrtnim ishodom.

Oblici završetka bolesti

Potpuno ozdravljenje

Potpuno ozdravljenje, (lat. restitutio ad integrum, sanatio ad integrum). je najčešći oblik završetka bolesti. Potpuno ozdravljenje karakteriše odsustvo bilo kakvi tragova preležane bolesti. Može nastati spontano bez primene terapijskih procedura ili nakon završetka, pravilno sprovedenih procedura terapije.

Rekonvalescencija. je period koji po završenom izlečenju pojedinih bolesnika, kraće ili duže vreme može biti praćeno određenim subjektivnim tegobama.

Invalidnost

Invalidnost,(lat. residuum morbi - остатак) je stanje nastalo u organizmu bolesnika nakon završetka bolesti sa znacima nepotpunog ozdravljenja. Nepotpuno ozdravljenje karakteriše zaostajanje određenih posledica bolesti. Takvi bolesnici posle preležane bolesti mogu biti trajno nesposobni ili ograničeno sposobnih za obavljanje radnih i životnih aktivnosti, a neki i zahtevaju stalnu tuđu negu i pomoć.

Invalidnost je veoma složen društveni, medicinski, lični i porodični problem, posebno kada se radi o trajno nepokretnim, slepim i gluvim osobama. Takve osobe nisu u stanju da obavljaju određene radne obaveze, ili ako to i mogu onda ih obavljaju u posebnim uslovima, sa skraćenim radnim vremenom ili u određenim radnim i klimatskim uslovima u određenom delu dana (najčešće vidnom) itd.

Rehabilitacija invalida (lat. rehabilitatio - поновно оспособљавање), je povremeno ili trajno osposobljavanje invalida za obavljanje svakodnevnih ličnih ili radnih obaveza. Rehabilitacija može biti medicinska, radna, socijalno-psihološka.

Smrtni ishod

Smrtni ishod, (lat. egsitus letalis - смртни исход) je najnepovoljniji završetak jedne bolesti koji se karakteriše prestankom funkcija centralnog nervnog sistema, kardiovaskularnog i respiratornog sistema. Smrtni ishod može da nastane naglo ili postepeno.

Agonija, (grč. agonia-борба са смрћу, ропац). Postepenom smrtnom ishodu može da prethodi agonija koju karakteriše pomućenje svesti, uz odsustvo reakcija bolesnika. Određen broj bolesnika u agoniji može imati i očuvanu svest. Oni u takvom stanju jedva razumno i jedva čujno izgovaraju reči, ili odgovaraju na postavljena pitanja od strane rodbine ili lekara.
Prividna smrt, (lat. latergia - полусвесност) Bolesnici u agoniji imaju izrazito umanjene osnovne životne funkcije (rad srca, disanja, funkcije centralnog nervnog sistema), pa se može desiti da se od strane nestručnih lica proglase mrtvim. Kod bolesnika u prividnoj smrti pažljivim ispitivanjem može se utvrditi da li su im rad srca i disanje očuvani. Zato je od izuzetne važnosti da se o nastanku smrti neke osobe obavezno izjasni stručno lice.

Vidi još

Literatura

Ivković-Lazar T, Kovač T, Lepšanović L, Pejin D, Popović K, Tabori Đ, Tepavčević P, Trifunović S, Živanović M: Praktikum fizičke dijagnostike sa osnovama interne propedevtike. . Нови Сад. 2001. ISBN 978-86-7197-173-7.
Ristić S. M. Klinička propedevtika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.
Antić R. Osnovi interne propedevtike, Institut za stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika, Beograd, 1976.