Zakoni Licinija i Sekstija

Zakoni Licinija i Sekstija (lat. Lex Licinia Sextia) predstavljaju zakone usvojene 367. p. n. e. Po prvome od njih jedan od dva konzula morao je biti plebejac. Drugi zakon je određivo da svako može uzurpirati najviše 500 jugera zemlje. Treći zakon ograničavao je kamate na dugove. Gaj Licinije Stolon i Lucije Sekstije Lateran predložili su zakone 376. pre n. e, ali zbog otpora patricija trebalo je deset godina sukoba da bi se zakoni konačno usvojili. I nakon usvajanja zakon o izboru plebejskog konzula često je bio kršen.

Predlozi zakona Licinija i Sekstija

Gaj Licinije Stolon i Lucije Sekstije Lateran predložili su 376. p. n. e. tri zakona sa ciljem da umanje moć patricija :

da niko ne bi smeo posedovati više od 500 jugera zemlje (1 juger=0,2519 hektara ) da se u slučaju prekomerne kamate umanji glavnica za već plaćeni iznos i da se preostali dug plaća tri godine da se jedan od konzula bira među plebejcima i da se ne biraju više vojni tribuni sa konzulskom vlašću

Blokada zakona i izbora

Patriciji su odlučili da se suprotstave tim zakonima, pa su stavili veto, pa zakon nije mogao ni da dođe na glasanje. Licinije i Sekstije su insistirali na tim zakonima, pa su više puta sazivali plebejske skupštine, ali svaki put su bili onemogućeni sa vetom. Odlučili su da istim sredstvom odgovore patricijima, pa su vetom blokirali izbor vojnih tribuna. Od tada su blokirali sve izbore, sem izbora narodnih tribuna i edila. Pet godina (375-371. p. n. e.) blokirali su izbor kurulnih magistrata.

Dugogodišnje političke borbe

U to vreme nije bilo spoljašnjiih opasnosti, sve dok kolonisti Velitre nisu počeli da upadaju na rimsku teritoriju i da opsedaju Tuskulum. Narodni tribuni su tada popustili i dozvolili su izbor vojnih tribuna. Celo to vreme Licinije i Sekstije bi bili iznova birani za narodne tribune. Kada se vojska vratila iz pohoda kod Velitre izabrani su novi vojni tribuni i novi narodni tribuni. Licinije i Sekstije su ponovo bili narodni tribuni i dali su predlog na glasanje, a kada nije bilo uloženoga veta patriciji su pribegli novom sredstvu opstrukcije. Izabrali su diktatora Marka Furija Kamila. Marko Furije Kamil je nakon kratke diktature abdicirao. Pre izbora novoga diktatora narodni tribuni su održali narodnu skuštinu. Plebs je glasao za predloge o kamatama i o zemlji, ali je zato odbio predlog o plebejskim konzulima. Narodni tribuni su onda zahtevali da se o sva tri predloga zajedno glasa.

Konačno prihvatanje zakona

Za vreme diktatora Publija Manlija usledio je neočekivani razvoj, jer je diktator izabrao Licinija za svoga komandanta konjice, sa čime je Senat bio nezadovoljan. Licinije i Sekstije su na tributskoj skupštini tražili od naroda da izglasa sva tri zakona da bi oni pristali da budu narodni tribuni. Apije Klaudije Kras je uspeo svojim govorom da odgodi donošenje zakona Licinija i Sekstija. Sekstije i Licinije su bili izabrani za narodne tribune i deseti put, a kao kompenzaciju za njihova tri zakona narod je izglasao da se deo decemvira za svete stvari bira među plebejcima, tako da se biralo pet patricija i pet plebejaca. Te godine Rim je ratovao sa Galima, a Marko Furije Kamil je bio biran za diktatora. Nakon toga tokom 367. p. n. e. zbog nereda konačno su usvojeni zakoni Licinija i Sekstija. Za prvoga plebejskoga konzula izabran je Lucije Sekstije Lateran. Patriciji su odbili da prihvate buduće izbore, pa je nakon nereda došlo do novoga kompromisa. Po kompromisu patriciji su prihvatili plebejskoga konzula, a zauzvrat su dobili urbanoga pretora, koji je bio zadužen za sudstvo u gradu.

Kritički pregled

Prema "Kritičkoj istoriji ranoga Rima od preistorije do Prvoga punskoga rata" od Garija Forsajta postoji mnogo fabrikovanih istina analističke tradicije. Jedna očita izmišljotina je tvrdnja da su Licinije i Sekstije deset godina neprekidno bili birani za narodne tribune i da su vetom sprečavali pet ili šest puta izbor kurulnih magistrata. Naime ponovni izbor narodnih tribuna je uveden u doba Graha, tj. krajem 2. veka p. n. e.

Izvori

• Tit Livije
• Forsythe, Gary (2005). A Critical History of Early Rome, From Prehistory to the First Punic War. ISBN 978-0-520-22651-7.