Zakonski status konoplje
Legalno ili suštinski legalno Nelegalno, ali dekriminalizovano Nelegalno, ali se zakon ne primenjuje | Nelegalno Nema informacija |
Konoplja je u međunarodnim konvencijama proglašena opojnom drogom i u mnogim zemljama je zakonom zabranjena za uživanje, a ta zabrana najčešće pogađa i njenu industrijsku i svaku drugu upotrebu.
Glavni problem u zakonu je razlikovanje tipova konoplje koji poseduju psihoaktivna svojstva od tipova koji nemaju psihoaktivni sastojak THC. Uzgajivače konoplje direktno pogađa i obeshrabruje delovanje službi državne kontrole zasnovano na poistovećivanju indijske i industrijske konoplje. Na primer, preko 90% konoplje koje su 1990-ih američke državne agencije (ponajviše DEA - Drug Enforsement Agency) zaplenile i uništile, otpada na nekultivisanu (divlju) konoplju koja uglavnom ne poseduje psihoaktivne sastojke[1]. Tako u „ratu protiv droga“ uz primerke vrste koji su ciljani zbog psihoaktivnih sastojaka, kao kolateralna žrtva pada i industrijska konoplja.
Posle vremena prohibicije konoplje, koja je počela 1930-ih, od 1970-ih se u mnogim zemljama javlja trend dekriminalizacije konoplje. U celoj zapadnoj Evropi je konoplja faktički dekriminalizovana (negde zakonskom regulativom, negde tolerisanjem), osim u Francuskoj.
Zakoni evropskih zemalja
[uredi | uredi izvor]Španija: Lična upotrebna i kućno uzgajanje konoplje je dekriminalizovano, a kupovina i prodaja ostaju krivično delo.
Holandija: Lična upotrebna i kućno uzgajanje konoplje je dekriminalizovano, a trava se prodaje u kofi šopovima.
Napomene
[uredi | uredi izvor]- ^ Navedeno prema: N. Dubreta: Konoplja – sociološki aspekti uzgoja i upotrebe