Zbirka priča iz davnina

Zbirka priča iz davnina

Zbirka priča iz davnina (jap. 今昔物語集, Konđaku monogatarišӯ) je zbirka preko hiljadu japanskih priča napisanih tokom kasnog perioda Hejan (794-1185). Originalna zbirka je bila u 31 tomu, od kojih je 28 sačuvano. Tomovi pokrivaju razne priče iz Indije, Kine i Japana.

Naslov

Svaka priča Zbirke priča iz davnina počinje izrazom „nekada davno“ (jap. 今は昔) koji se na japanskom čita „ima va mukaši“. Kineski stil čitanja ove fraze po kojem je zbirka nazvana je „konđaku“. Često se za ovu zbirku koristi i skraćeni naziv „Konđaku monogatari“, što bi značilo „Priča iz davnina“, ali pošto je delo u pitanju zbirka, a ne jedna priča, duži naziv je precizniji.

Struktura

Zbirka priča iz davnina je podeljena po mestima dešavanja. Prvih 5 tomova, 天竺 (Tenđiku) deo zbirke, sadrži priče čija je radnja postavljena u Indiji, sledećih 5, 震旦 (Šintan) deo, sadrži priče čija je radnja postavljena u Kini, dok je ostatak zbirke, deo 本朝 (Honćō), sadrži priče iz Japana.

Redosled priča zbirke je uređen po putu kojim je budizam došao u Japan kako bi se istakla važnost budizma u Japanu. Budizam prvo napušta Indiju i dolazi do Kine, gde postaje veoma popularan. Kao što je većina stvari iz japanske kulture pozajmljena od Kine, tako je i budizam našao svoj put do Japana. Svaki korak značio je promenu suštine budizma, tako da, dok je stigao do Japana, postao je novi budizam, tipičan za sam Japan.

Sadržaj

Tematika vuče inspiraciju iz budizma i svetovnog folklora. Antologija ne sadrži mitološku tematiku. Takođe, referenci na šintoističku tematiku je veoma malo. Budističke priče pokrivaju mnoge teme, kako istorijske priče o razvoju, prenošenju i širenju budizma, tako i dogmatske priče koje naglšavaju karmičku obmazdu. Folklorske priče većinom prikazuju borbu čoveka i nadprirodnog. Tipični likovi su izvučeni iz Japanskog društva tog vremena: plemstvo, ratnici, monasi, učenjaci, doktori, seljaci, ribari, trgovci, prostitutke, banditi, prosjaci... Što se natprirodnih bića tiče, to su „oni“ i „tengu“.

Datum i autorstvo

Delo je anonimno. Postoji nekoliko teorija autorstva: jedna kaže da je sakupljač bio Minamoto no Takakuni, druga kaže da je autor budistički monah po imenu Tobane Sođo, treća nalaže da je u pitanju budistički monah iz blizine Kjota ili Nare tokom kasnog perioda Heian. Još uvek ne postoje konkretni dokazi za ove teorije.

Datum nastanka zbirke je takođe nepoznat. Uzeći u obzir dešavanja koja su prikazana u nekim od priča, smatra se da su zapisane u prvoj polovini 12. veka, a nakon 1120. godine.

Suzukin rukopis

Najstariji postojeći primerak Zbirke priča iz davnina jeste Suzukin rukopis (jap. 鈴鹿家旧蔵本). Sastavio ga je šintoistički sveštenik Curetane Suzuka tokom perioda Kamakura (1185-1333). Rukopis je kasnije donesen u Univerzitet u Kjotu. Danas postoji i u digitalnoj formi na internetu.

Značaj

Većina priča koje se mogu naći u ovoj zbirci se takođe mogu naći i u drugim zbirkama, uglavnom zbirke priča o duhovima. Sve ove priče su čestim prepričavanjem kroz vekove prešle u zajedničku svest. Čak su i moderni pisci prilagodili neke od ovih priča: poznat primer bi bila pripovetka „U grmu“ Akutagave Rjunosukea. Đunićiro Tanizaki i Hori Tacuo su još neki od pisaca koji su pisali priče zasnovane na pričama „Zbirke priča iz davnina“.

Secuva u „Zbirci priča iz davnina“ ima dve uloge: religioznu i svetovnu. Religiozni aspekt ima za cilj da čitaocu bolje objasni budizam i šta on znači japanskom narodu. Ove priče su namenjene prosečnom čoveku svog vremena, prikazujući budizam na jednostavan, ali smislen način, kako bi bilo ko mogao da ih razume. U ovim pričama, i nagrada za veru, i kazna za greh su neposredni. Svetovni aspekt ovih priča je to da mogu da zabave čitaoca.

Zagonetna rečenica Akutagavine pripovetke „Rašomon“ glasi 「旧記の記者の語を借りれば、『頭身の毛も太る』ように感じたのである。」(Ako bi pozajmio frazu od starih pisaca letopisa, osećao bi kako bi mu se „zadebljale dlake na glavi i telu“). Ovo upućuje na deo „Zbirke priča iz davnina“.

Spoljašnje veze

• Priče iz davnina Univerziteta u Kjotu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2017)