Pređi na sadržaj

Zvezdano jato

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Globularno jato M15 u čijem centru se nalazi i crna rupa

Zvezdano jato je brojniji (barem par desetina članova) sistem zvezda u galaksiji koje su gravitacioni vezane. Bitno za zvezdana jata jeste činjenica da su zvezde u jednom jatu nastale gotovo istovremeno, što znači da imaju isti hemijski sastav.

Podela

[uredi | uredi izvor]

Postoje dve vrste zvezdanih jata:

  • Zbijena (globularna, kuglasta, zatvorena) jata

Zbijena jata

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Zbijeno jato

Zbijena (ili globularna, kuglasta, zatvorena) zvezdana jata su veliki sistemi zvezda koji sadrže od nekoliko stotina pa do više stotina hiljada članova. To su veoma stari sistemi koje su nastajali zajedno sa formiranjem galaksija. Što znači da im starost ide i do 13 milijardi godina, pa se u njima nalaze veoma stare zvezde. Nalaze se u halou galaksije i gravitaciono su izuzetno stabilna.

Rasejana jata

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Rasejano jato

Rasejana ili otvorena jata su manja od globularnih jata. Sadrže do nekoliko stotina zvezda. To su mladi sistemi zvezda sa mladim zvezdama, starosti do nekoliko miliona godina. Gravitaciono su nestabilna i vremenom zvezde polako napuštaju sistem, i zbog toga se vremenom rasipaju. Nalaze se samo u disku galaksije. Vrlo često se nalaze u maglini gasa od koje je i nastalo jato (vidi sliku desno).

Otvoreni klaster

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Otvoreni klaster
Plejade, otvoreno jato kojim dominiraju vruće plave zvezde okružene refleksivnom maglinom

Otvorena jata se veoma razlikuju od globularnih jata. Za razliku od sferno raspoređenih globulara, oni su ograničeni na galaktičku ravan i skoro uvek se nalaze unutar spiralnih krakova. Oni su generalno mladi objekti, stari do nekoliko desetina miliona godina, sa nekoliko retkih izuzetaka starih nekoliko milijardi godina, kao što je Mesje 67 (najbliži i najzapaženiji stari otvoreni skup), na primer.[1] Oni formiraju H II regione kao što je Orionova maglina.

Uspostavljanje preciznih rastojanja do otvorenih klastera omogućava kalibraciju odnosa period-svetlost koju pokazuju promenljive zvezde Cefeida, koje se zatim koriste kao standardne udaljenosti. Kefeide su svetle i mogu se koristiti za utvrđivanje udaljenosti do udaljenih galaksija i brzine širenja svemira (Hablova konstanta). Zaista, otvoreno jato NGC 7790 sadrži tri klasične Kefeide koje su ključne za takve napore.[2][3]

Ugrađeno jato

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Ugrađeno jato
Ugrađeno trapezijumsko jato koje se vidi na rendgenskim zracima koji prodiru u okolne oblake.
Zvezdano jato NGC 3572 i njegova okolina

Ugrađena jata su grupe veoma mladih zvezda koje su delimično ili potpuno obložene međuzvezdanom prašinom ili gasom koji je često nepropustan za optička posmatranja. Ugrađeni klasteri se formiraju u molekularnim oblacima, kada oblaci počnu da se urušavaju i formiraju zvezde. U ovim jatima često postoji stalno formiranje zvezda, tako da ugrađena jata mogu biti dom za različite tipove mladih zvezdanih objekata uključujući protozvezde i zvezde predglavnog niza. Primer ugrađenog klastera je Trapezijumsko jato u Orionovoj maglini. U regionu jezgra oblaka ρ Ofiuči (L1688) postoji ugrađeno jato.[4]

Ugrađena faza jata može trajati nekoliko miliona godina, nakon čega se gas u oblaku iscrpljuje formiranjem zvezda ili se raspršuje usled radijacionog pritiska, zvezdanih vetrova i izliva ili eksplozija supernove. Generalno, manje od 30% mase oblaka se pretvara u zvezde pre nego što se oblak rasprši, ali ova frakcija može biti veća u posebno gustim delovima oblaka. Sa gubitkom mase u oblaku, energija sistema se menja, što često dovodi do prekida zvezdanog jata. Većina mladih ugrađenih klastera se raspršuje ubrzo nakon završetka formiranja zvezda.[5]

Otvorena jata pronađena u galaksiji su nekadašnja ugrađena jata koja su bila u stanju da prežive ranu evoluciju klastera. Međutim, skoro sve zvezde koje slobodno lebde, uključujući Sunce,[6] su prvobitno rođene u ugrađenim jatima koja su se raspala.[5]

Globularno jato

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Globularno jato
Globularno jato Mesje 15 fotografisano sa HST

Globularna jata su otprilike sferne grupe od 10 hiljada do nekoliko miliona zvezda smeštenih u regione od 10 do 30 svetlosnih godina u prečniku. Obično se sastoje od veoma starih zvezda Populacije II – samo nekoliko stotina miliona godina mlađih od samog univerzuma – koje su uglavnom žute i crvene, sa masom manjom od dve solarne mase.[7] Takve zvezde preovlađuju unutar klastera jer su toplije i masivnije zvezde eksplodirale kao supernove, ili su evoluirale kroz faze planetarne magline da bi završile kao beli patuljci. Ipak, nekoliko retkih plavih zvezda postoji u globularima, za koje se smatra da su formirane spajanjem zvezda u njihovim gustim unutrašnjim oblastima; ove zvezde su poznate kao plavi kasnitelji.

Super zvezdano jato

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Super zvezdano jato

Super zvezdana jata su veoma veliki regioni nedavnog formiranja zvezda, i smatra se da su prethodnici globularnih jata. Primeri uključuju Vesterlund 1 na Mlečnom putu.[8]

Srednji oblici

[uredi | uredi izvor]
Mesje 68, labavo globularno jato čije sastavne zvezde obuhvataju prostor od preko sto svetlosnih godina.

Astronomi su 2005. godine otkrili novu vrstu zvezdanog jata u galaksiji Andromeda, koja je na nekoliko načina veoma slično globularnim jatima iako je manje gusto. Na Mlečnom putu nisu poznata takva jata (koja su poznata i kao proširena globularna jata). Tri otkrivena u galaksiji Andromeda su M31WFS C1[9] M31WFS C2, i M31WFS C3.

Ova novopronađena zvezdana jata sadrže stotine hiljada zvezda, sličan broj kao i globularna jata. Jata takođe dele i druge karakteristike sa globularnim jatima, npr. zvezdane populacije i metalnost. Ono što ih razlikuje od globularnih jata je to što su mnogo veća – nekoliko stotina svetlosnih godina u prečniku – i stotine puta manje gustine. Zbog toga su rastojanja između zvezda mnogo veća. Ova jata imaju svojstva koja su između globularnih jata i patuljastih sferoidnih galaksija.[10]

Još nije poznato kako se ova jata formiraju, ali njihovo formiranje bi moglo biti povezano sa formiranjem globularnih jata. Zašto M31 ima takve klastere, dok ih Mlečni put nema, još nije poznato. Takođe je nepoznato da li bilo koja druga galaksija sadrži ovu vrstu klastera, ali je malo verovatno da je M31 jedina galaksija sa proširenim jatima.[10]

Druga vrsta jata su blede nejasnoće koje su do sada pronađene samo u lentikularnim galaksijama kao što su NGC 1023 i NGC 3384. Odlikuju se velikom veličinom u poređenju sa globularnim jatima i prstenastom distribucijom oko centara njihovih galaksija domaćina, koje izgledaju kao stari objekti.[11]

Zvezdani oblak

[uredi | uredi izvor]
Skutum zvezdani oblak sa otvorenim jatom Mesje 11 u donjem levom uglu

Dok tehnički nisu zvezdana jata, zvezdani oblaci su velike grupe mnogih zvezda unutar galaksije, koje se prostiru na veoma mnogo svetlosnih godina svemira. Često u sebi sadrže zvezdana jata. Zvezde izgledaju tesno zbijene, ali obično nisu deo bilo koje strukture.[12] Unutar Mlečnog puta, zvezdani oblaci se vide kroz praznine između oblaka prašine Velikog rascepa, omogućavajući dublje poglede duž naše specifične linije gledanja..[13] Zvezdani oblaci su takođe identifikovani u drugim obližnjim galaksijama.[14] Primeri zvezdanih oblaka uključuju Veliki zvezdani oblak Strelca, Mali zvezdani oblak Strelca, zvezdani oblak Skjutam, zvezdani oblak Labuda, zvezdani oblak Norme i NGC 206 u galaksiji Andromeda.

Nomenklatura

[uredi | uredi izvor]

Godine 1979, 17. generalna skupština Međunarodne astronomske unije preporučila je da novootkrivena zvezdana jata, otvorena ili globularna, unutar Galaksije imaju oznake prema konvenciji „Chhmm±ddd”, uvek počevši sa prefiksom C, gde h, m, i d predstavljaju približne koordinate centra klastera u satima i minutima rektascenzije, odnosno stepeni deklinacije, sa vodećim nulama. Oznaka, jednom dodeljena, se ne menja, čak i ako naredna merenja poboljšaju lokaciju centra klastera.[15] Prve takve oznake dodelio je Gosta Linga 1982. godine.[16][17]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Brent A. Archinal; Steven J. Hynes (2003). Star Clusters. Willmann-Bell. ISBN 978-0-943396-80-4. 
  2. ^ Sandage, Allan (1958). „Cepheids in Galactic Clusters. I. CF Cass in NGC 7790”. The Astrophysical Journal. 128: 150. Bibcode:1958ApJ...128..150S. doi:10.1086/146532. 
  3. ^ Majaess, D.; Carraro, G.; Moni Bidin, C.; Bonatto, C.; Berdnikov, L.; Balam, D.; Moyano, M.; Gallo, L.; Turner, D.; Lane, D.; Gieren, W.; Borissova, J.; Kovtyukh, V.; Beletsky, Y. (2013). „Anchors for the cosmic distance scale: The Cepheids U Sagittarii, CF Cassiopeiae, and CEab Cassiopeiae”. Astronomy & Astrophysics. 560: A22. Bibcode:2013A&A...560A..22M. S2CID 55934597. arXiv:1311.0865 Slobodan pristup. doi:10.1051/0004-6361/201322670. 
  4. ^ Greene, Thomas P; Meyer, Michael R (1995). „An Infrared Spectroscopic Survey of the rho Ophiuchi Young Stellar Cluster: Masses and Ages from the H-R Diagram”. Astrophysical Journal. 450: 233. Bibcode:1995ApJ...450..233G. doi:10.1086/176134. 
  5. ^ a b Lada, Charles J.; Lada, Elizabeth A. (2003). „Embedded Clusters in Molecular Clouds”. Annual Review of Astronomy and Astrophysics. 41 (1): 57—115. Bibcode:2003ARA&A..41...57L. ISSN 0066-4146. S2CID 16752089. arXiv:astro-ph/0301540 Slobodan pristup. doi:10.1146/annurev.astro.41.011802.094844. 
  6. ^ Gounelle, M.; Meynet, G. (2012-08-27). „Solar system genealogy revealed by extinct short-lived radionuclides in meteorites”. Astronomy & Astrophysics. EDP Sciences. 545: A4. Bibcode:2012A&A...545A...4G. ISSN 0004-6361. S2CID 54970631. arXiv:1208.5879 Slobodan pristup. doi:10.1051/0004-6361/201219031. 
  7. ^ Dinwiddie, Robert; Gater, Will; Sparrow, Giles; Stott, Carole (2012). Stars and Planets. Nature Guide. DK. str. 14, 134—137. ISBN 978-0-7566-9040-3. 
  8. ^ „Young and Exotic Stellar Zoo: ESO's Telescopes Uncover Super Star Cluster in the Milky Way”. ESO. 2005-03-22. Arhivirano iz originala 2017-12-01. g. Pristupljeno 2017-11-27. 
  9. ^ „@1592523”. u-strasbg.fr. Pristupljeno 28. 4. 2018. 
  10. ^ a b A. P. Huxor; N. R. Tanvir; M.J. Irwin; R. Ibata (2005). „A new population of extended, luminous, star clusters in the halo of M31”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 360 (3): 993—1006. Bibcode:2005MNRAS.360.1007H. S2CID 6215035. arXiv:astro-ph/0412223 Slobodan pristup. doi:10.1111/j.1365-2966.2005.09086.x. 
  11. ^ A. Burkert; J. Brodie; S. Larsen 3 (2005). „Faint Fuzzies and the Formation of Lenticular Galaxies”. The Astrophysical Journal. 628 (1): 231—235. Bibcode:2005ApJ...628..231B. S2CID 11466131. arXiv:astro-ph/0504064 Slobodan pristup. doi:10.1086/430698. 
  12. ^ Patrick Moore (2005). The Observer's Year: 366 Nights in the Universe. Springer. str. 199. ISBN 1-85233-884-9. 
  13. ^ Bob King (2016-07-13). „Paddle the Milky Way's Dark River”. skyandtelescope.org. Pristupljeno 2020-09-29. 
  14. ^ Bob King (2016-10-05). „Resolving Andromeda - How to See Stars 2.5 Million Light-Years Away”. skyandtelescope.org. Pristupljeno 2020-09-20. 
  15. ^ XVIIth General Assembly (PDF) (14–23 August 1979). Montreal, Canada: International Astronomical Union. leto 1979. str. 13. Arhivirano (PDF) iz originala 18. 1. 2015. g. Pristupljeno 18. 12. 2014. 
  16. ^ Lynga, G. (oktobar 1982). „IAU numbers for some recently discovered clusters”. Bulletin d'Information du Centre de Données Stellaires. 23: 89. Bibcode:1982BICDS..23...89L. 
  17. ^ „Dictionary of Nomenclature of Celestial Objects”. Simbad. Centre de données astronomiques de Strasbourg. 1. 12. 2014. Arhivirano iz originala 8. 10. 2014. g. Pristupljeno 21. 12. 2014. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Zvezdano jato na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Звездано_јато&oldid=27933572”