Zvezde i Sunčev sistem

Zvezda je nebesko telo sfernoidnog oblika, a u stanju prizme, koje zrači sopstvenom svetlošću.

Zašto zvezde sijaju i o njihovoj veličini i sjaju

Zvezda je lopta vreloga gasa koja sija sopstvenom svetlošću. Planete sijaju odbijenom Sunčevom svetlošću i izgledaju kao da stalno sijaju, dok zvezde trepere. To je zbog supstancija u vazduhu koje se nalaze između Zemlje i zvezda. Nestalan vazduh prelama svetlost sa zvezda i zbog toga izgleda kao da one trepere. Tako da, Sunce sija jer je zvezda, mada u poređenju sa drugim zvezdama, ne tako sjajna i velika. Sunce je srednjeg sjaja i veličine. Postoje milioni zvezda koje su veće i koje su manje i sjajnije - i manje sjajne od Sunca. Stari grčki astronomi su podelili zvezde prema njihovom sjaju ili veličini. One prema sjaju su svrstane prema svom spektru ili vrsti svetlosti koja dolazi sa njih. Zahvaljujući razlikama između spektara, astronomi saznaju kakva je boja, temperatura i hemijski sastav zvezda.

Najsjajnija zvezda

Svi smo nekada pokušali da nađemo najsjajniju zvezdu na nebu, zar ne? U doba grčkih astronoma, pre 2000 godina, zvezde su podeljene u grupe u zavisnosti od njihove veličine i sjaja. Pre otkrića teleskopa postojalo je šest vrsta sjaja zvezda: najsjajnije su bile zvezde prve veličine, a one šeste veličine se ne mogu videti bez teleskopa. Svaka zvezda je oko dva i po puta svetlija od zvezde sledeće veličine. Postoje 22 zvezde prve veličine i one su najsjajnije, dok zvezda dvadeseta veličina ima oko milijardu. Najsjajnija je Sirijus - ona je više od hiljadu puta sjajnija od najbleđe zvezde koja se može videti bez teleskopa.

Sastav zvezda

Zvezde čine usijani gasovi. Gasovi mnogih zvezda su razređeni, jer su čestice materije udaljene. Po sastavu su veoma složene -Sunce na primer sadrži preko 60 hemijskih elemenata koji se nalaze i na Zemlji(kao što su vodonik, helijum gvožđe, kalcijum, magnezijum). Hladne zvezde mogu biti sačinjene od skoro tečnih materija, a mase nekih starih, hladnih zvezda može biti toliko gusta, da jedan kubni centimetar može da ima masu od jedne tone - takve zvdezde se gase i postaju crni patuljci.

Zvezde padalice

Njihova prava priroda upoznata je tek u 19. veku. Većina meteorita je manja od zrna peska i oni obilaze oko Sunca kao planete. Toliko su mali da postaju vidljivi tek kada prodru u našu atmosferu gde postaju meteori u vidu svetlosnog traga. Taj svetlosni trag ne potiče od samog meteorita, već od naelektrisanja izazvanog na česticama vazduha duž njegovog puta. Meteorit se zagreje od trenja, tako da ne stiže do Zemljine površine jer se raspadne. Javljaju se u vidu rojeva i pojedinačno. Pojedinačno se mogu javiti bilo kada i u bilo kojoj tački neba, dok su rojevi vezani za komete.

Sunčev sistem

Sunčev sistem čini jedna zvezda - Sunce i 8 planeta - Merkur, Venera, Zemlja i Mars(koje spadaju u planete Zemljinog tipa) i Jupiter, Neptun, Uran i Saturn(koje spadaju u planete Jupiterovog tipa).

Merkur

Merkur je planeta najbliža Suncu(udaljena 58 miliona kilometara), ali najmanja u Sunčevom sistemu. Njen prečnik je 4880 km, a Sunce obiđe za 88 dana.

Venera

Sledeća po udaljenosti je Venera koja je od Sunca udaljena 108 miliona kilometara. Njen prečnik iznosi 12 100 km i Sunce obiđe za 224 dana.

Zemlja

Zemlja, planeta na kojoj živimo, treća je po udaljenosti od Sunca - udaljena je 149 miliona kilometara, prečnika je 12 756 km, a Sunce obiđe za 365 i 3/4 dana.

Mars

Mars je udaljen od Sunca 228 miliona kilometara, i to ga stavlja u četvrtu poziciju po udaljenosti. Njegov prečnik je 6790 kilometara, a jedna njegova godina iznosi 687 dana.

Jupiter

Jupiterov prečnik iznosi 143 000 kilometara, Sunce obiđe za 11 godina i 86 dana, a od njega je udaljen 228 miliona kilometara.

Saturn

Njegova udaljenost od Sunca iznosi 1427 miliona kilometara, prečnik 120 000 kilometara, a oko sunca se obrne za 29 godina i 46 dana.

Uran

Uran Sunce obiđe za 84 godine i jedan dan. Od Sunca je udaljen 2 869 miliona kilometara, a njegov prečnik iznosi 49 700 kilometara.

Neptun

Neptun je najudaljeniji od Sunca - 4495 miliona kilometara. Njegov prečnik iznosi 53 000 km, a oko Sunca se obrne za 164 godine i 79 dana.

Za više podataka o ovim planetama i Sunčevom sistemu -> Spisak gravitaciono zaobljenih objekata u Sunčevom sistemu i Sunčev sistem

Sunčev vek

Jedno vreme se smatralo da se Sunce postepeno hladi. Ova teorija je netačna, jer bi u tom slučaju Sunce trajalo samo nekoliko hiljada godina. Danas postoje dokazi o tome da je energija koju Sunce oslobađa rezultat atomske transformacije. U unutrašnjosti Sunca se stvara helijum sjedinjavanjem vodonikovih atoma. Tada se oslobađa energija koja stalno izlazi iz unutrašnjosti Sunca na njegovu površinu. Pretpostavlja se da će ovaj proces nastaviti još 150 milijardi godina i tada bi njegov rezultat bio smanjenje Sunčeve mase za 1%, što znači da će Sunce sijati još mnogo milijardi godina.

Sunčeve pege

Nakon pronalaska teleskopa 1609. godine, Galileo Galilej je konstruisao nekoliko teleskopa pomoću kojih je posmatrao pege na Suncu. Izgledale s kao velike, tamne mrlje na svetloj površini. One se mogu posmatrati vedrim danima. Znatno se razlikuju po veličini, jedna ogromna pega je imala 150 000 kilometara dužine i oko 100 000 kilometara širine. Nju čini središni deo, ili jezgro koje je okruženo svetlim područjem polusenki. Pege se pojedinačno retko javljaju, uglavnom su u jatima. Sunčeve pege su ogromni vrtlozi naelektrisane materije koji izbijaju iz unutrašnjosti Sunca u parovima. Električan efekat koji izazivaju elektroni koji ulaze u Zemljinu atmosferu je polarna svetlost. Njeni elektroni takođe mogu ometati radio-veze i povećavati količinu ozona u gornjoj atmosferi. Ozon upija više Sunčeve toplote i na taj način S. pege mogu da utiču na promenu vremena. Većina ovih pega traje samo nekoliko dana, ali ima i onih koje traju po dva meseca i više. Podaci o Sunčevim pegama postoje oko sto godina, ali se i dalje proučava njihova priroda i uticaj na Zemlju i čoveka.

Pomračenje Sunca i Meseca

Kada se Mesec nađe tačno između Zemlje i Sunca, on na površinu Zemlje baca senku i tada nastaje pomračenje Sunca. Do pomračenja Sunca dolazi samo za vreme mladine, jer se tada Mesec nalazi s one strane Zemlje koja je okrenuta Suncu. Međutim, nema uvek pomračenja. Mesečeva putanja oko Sunca, koja traje 29 dana, se ne poklapa sa Zemljinom putanjom - nekad prolazi ispod, a nekad iznad Zemljine putanje. Prema tome, pomračenje Sunca može biti potpuno, prstenasto i delimično. Kada je Sunce u potpunosti zaklonjeno od strane Meseca, tada je pomračenje potpuno. Pomračenje Sunca je prstenasto kada je Mesec previše daleko da bi sakrio Sunce i tada se javlja samo kao tamna ploča koja pokriva skoro celo Sunce, osim uskog prstena oko ivica. Kada se samo deo Mesečevog kruga nađe između Sunca i Zemlje, tada je pomračenje delimično. Pomračenje Meseca je kada je Mesec isključivo pun. ON se tada nalazi sa one strane Zemlje koja nije okrenuta Suncu. Kada zađe za Zemlju, on postepeno ulazi u kupastu senku koju pravi Zemlja i nestane s vidika i tada jepomračenje potpuno. Delimično je kada Mesec delimično uđe u Zemljinu senku. Pomračenja Meseca može biti do tri, a nekih godina nema ni jedno, dok pomračenja Sunca svake godine ima najmanje dva, a može ih biti i pet. Na svakom mestu na Zemljinoj površini se potpuno pomračenje Sunca može videti samo jednom u svakih 360 godina.

Saturnovi prstenovi

Galileo Galilej je 1610. zapazio nešto čudno oko Saturna, dok je 1655. godine naučnik Kristijan Hajgens izučavao Saturn boljim teleskopom i video isto što i Galileo, s t im da je svoja zapažanja šifrovao i kada su kasnije pročitana, pisalo je: On(Saturn) okružen je tankim, spljotenim prstenom, koji ga nigde ne dodiruje, a koji je nagnut prema ekliptici.

Saturnova najveća osobenost su upravo njegovi prstenovi koji ga okružuju. Sistem njegovih prstenova obuhvataju spolja dva sjajna prstena, razdvojena tamnom oprugom - Kasinijevom razdelnicom (po imenu astronoma Đovanija Kasinija koji ju je otkrio). Postoje 3 glavna prstena: spoljni, širok 16 000 km; srednji, sjajniji od spoljnog i odvojen Kasinijevom razdelnicom, širok 27 000 km i prsten koji izgleda providan kao veo.

1980. i 1981. godine vasionske sonde - Voidžer 1 i Voidžer 2 su prošle pored Saturna i 6, do tada poznatih prstenova , raščlanili na nekoliko stotina prstenova. Prečnik prstenova iznosi 272 000 km, dok je njihova debljina samo nekoliko kilometara - kada bi se Saturn uporedio sa teniskom lopticom, prstenovi bi bili tanji od najtanje hartije.

Литература: Војин Анчић са групом аутора, 1000 зашто, 1000 зато; MK Panonia, Нови Сад, 2002.