Pređi na sadržaj

Zvučni usneno-zubni frikativ

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Zvučni usneno-zubni ili labiodentalni frikativ jeste suglasnik koji se koristi u pojedinim govornim jezicima. Simbol u Međunarodnom fonetskom alfabetu koji predstavlja ovaj zvuk je /v/. Iako je ovaj suglasnik vrlo rasprostranjen u jezicima Evrope, u globalu se prilično retko javlja, a glas [w] je od njega rasprostranjeniji četiri puta. Prisustvo ovog glasa, kao i odsustvo glasa [w] zajedno sa prisustvom zaobljenih vokala prednjeg reda [y, ø, œ] je teritorijalna odlika mnogih jezika Evrope, kao i susednih oblasti u Sibiru i srednjoj Aziji. Govornicima istočnoazijskih jezika često nedostaje ovaj suglasnik, te ga zamenjuju sa [p], [b] ili [w].

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Karakteristike zvučnog alveolarnog frikativa:

  • Način artikulacije je frikativni, što znači da je proizveden usmeravanjem protoka vazdušne struje iz pluća niz jezik do mesta artikulacije, na kome je usredsređena na oštre ivice skoro stisnutih zuba, uzrokujući visokofrekventnu turbulenciju.
  • Mesto artikulacije je usnenozubno što znači da se izgovara pomoću gornjih zuba i donje usne.
  • Fonacija je zvučna, što znači da glasne žice trepere tokom artikulacije.

Pojava[uredi | uredi izvor]

Jezik Reč IPA Značenje Napomene
abhaski evropa [evˈropʼa] 'Evropa'
afrikans wees [ˈveə̯s] 'biti'
albanski [valixhe] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [validʒɛ] 'slučaj'
arapski Sirt[1] ذهب [vaˈhab] 'zlato'
jermenski istočnojermenski[2] վեց O ovoj zvučnoj datoteci [vɛtsʰ] (pomoć·info) 'šest'
bai dali ? [ŋv˩˧] 'riba'
katalonski balearski[3] [viu]]] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [ˈviw] 'živ'
valensijski[4]
južnokatalonski[4]
čečenski vaša / [vaṣa] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [vaʃa] 'brat'
češki [voda] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [voda] 'voda'
holandski svi dijalekti [wraak] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [vraːk] 'osveta' Alofon glasa /ʋ/ ~ /β̞/ ~ /w/ ispred /r/.
većina dijalekata [vreemd] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [vreːmt] 'čudan'
standardni[5]
engleski [valve] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [væɫv] 'ventil'
eve[6] ? [évlɔ] 'on je zao'
ferjarski [røða] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [ˈɹøːva] 'govor'
francuski[7] [valve] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [valv] 'ventil'
gruzijski[8] ვიწრო [ˈvitsʼɾo] 'uzak'
nemački [Wächter] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [ˈvɛçtɐ] 'čuvar'
grčki βερνίκι [ve̞rˈnici] 'lak'
hebrejski גב [ɡav] 'nazad'
hindi[9] व्रत [vrət̪] 'brzo'
mađarski [veszély] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [vɛseːj] 'opasnost'
irski [bhaile] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [veːlə] 'dom'
italijanski[10] [avare] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [aˈvare] 'jadne'
judeošpanski [mueve] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [ˈmwɛvɛ] 'devet'
kabardinski zэvы [zavə] 'uzak'
makedonski voda [vɔda] 'voda'
malteški [iva] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [iva] 'da'
norveški [vann] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [vɑn] 'voda'
oksitanski overnjski [vol] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [vɔl] 'let'
limuzinski
provansalski
poljski[11] [wór] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) O ovoj zvučnoj datoteci [vur] (pomoć·info) 'vreća'
portugalski[12] [vila] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [ˈvilɐ] 'gradić' Istorijsko galicijsko /β/ se spojilo sa /b/ u galicijskom jeziku i govorima u unutrašnjosti severnog Portugala i posle je mutiralo u glas /v/ uostalim dijalektima.
rumunski [val] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [val] 'talas'
ruski[13] volosы [ˈvoləsɨ] 'kosa' Razlikuje običnu i palatalizovanu formu.
slovački [voda] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) O ovoj zvučnoj datoteci [voda] (pomoć·info) 'voda'
španski[14] [afgano] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [ävˈɣ̞äno̞] 'Avganistanac' Zvučni parnjak glasa /f/ ispred zvučnih suglasnika.
švedski [vägg] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [ˈvɛɡ] 'zid'
turski [cetvel] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [dʒetvæl] 'vladar' Alofon glasa /ʋ/ iza bezvučnih suglasnika.
vijetnamski[15] [và] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [vaː˨˩] 'i'
velški [fi] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [vi] 'ja'
zapadnofrizijski [weevje] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [ˈʋeːvjə] 'tkati' Nikad se ne pojavljuje na početku reči.
nuosu ꃶ [vu] greška: {{lang}}: tekst ima iskošenu naznaku (pomoć) [vu˧] 'iznutrice'

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Watson 2002, str. 15
  2. ^ Dum-Tragut 2009, str. 18
  3. ^ Carbonell & Llisterri 1992, str. 53
  4. ^ a b Wheeler 2002, str. 13
  5. ^ Gussenhoven 1992, str. 45
  6. ^ Ladefoged 2005, str. 156
  7. ^ Fougeron & Smith 1993, str. 73
  8. ^ Shosted & Chikovani 2006, str. 255
  9. ^ Janet Pierrehumbert, Rami Nair, Volume Editor: Bernard Laks (1996), Implications of Hindi Prosodic Structure (Current Trends in Phonology: Models and Methods) (PDF), European Studies Research Institute, University of Salford Press, 1996, ISBN 978-1-901471-02-1, Arhivirano iz originala (PDF) 13. 03. 2012. g., Pristupljeno 31. 07. 2013 
  10. ^ Rogers & d'Arcangeli 2004, str. 117
  11. ^ Jassem 2003, str. 103
  12. ^ Cruz-Ferreira 1995, str. 91
  13. ^ Padgett 2003, str. 42
  14. ^ http://www.uclm.es/profesorado/nmoreno/compren/material/2006apuntes_fonetica.pdf Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. mart 2012); http://plaza.ufl.edu/lmassery/Consonantes%20oclusivasreviewlaurie.doc Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016)
  15. ^ Thompson 1959, str. 458–461
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Звучни_уснено-зубни_фрикатив&oldid=27751607”