Pređi na sadržaj

Zebra

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Zebra
Vremenski raspon: Pliocen do sadašnjosti
Krdo ravničarski zebri (Equus quagga)
Krdo običnih zebri (Equus quagga) u Ngorongoro krateru u Tanzaniji
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Perissodactyla
Porodica: Equidae
Rod: Equus
Podrod: Hippotigris
Vrste

E. capensis
E. grevyi
E. koobiforensis
E. mauritanicus
E. oldowayensis
E. quagga
E. zebra

Savremeni raspon tri postojeće zebre

Zebra (Hippotigris) je životinja koja pripada porodici Equidae (porodici konja) i koja živi u centralnoj i južnoj Africi.

Etimologija

[uredi | uredi izvor]

Ime zebra potiče iz perioda oko 1600. godine. Ono je izvedeno iz italijanskog, španskog ili portugalskog jezika.[1][2] Njeno poreklo može ležati u latinskoj reči equiferus što znači „divlji konj”; od equus („konj”) i ferus („divlji, neukroćeni”). Postoje indikacije da je Equiferus ušao u portugalski kao ezebro ili zebro, što je prvobitno bilo ime za misterioznog (moguće divljeg) kopitara u divljini Pirinejskog poluostrva tokom srednjeg veka.[3] U antička vremena Grci i Rimljani su zebru nazivali hippotigris („konjski tigar”).[3][4]

Reč zebra tradicionalno se izgovarala sa dugim početnim samoglasnikom, ali tokom 20. veka izgovor sa kratkim početnim samoglasnikom postao je norma u Velikoj Britaniji i Komonveltu.[5] Izgovor sa dugim početnim samoglasnikom ostaje standardan u američkom engleskom.[6] Grupa zebri naziva se krdom.[7]

Osobine

[uredi | uredi izvor]

Divlja zebra je visine leđa oko metar i dvadeset pet, ponekad i do metar i po, a dugačka gotovo dva metra. Odrasle zebre teže do 300 kg i uglavnom se nalaze u savani i retkim šumama. Dlaka je išarana crno-belim poprečnim prugama. Taj neobični plašt pomaže joj da bude nezapažena u savani gde je zbog jakih sunčevih zraka kontrast svetlih i senovitih zona naročito naglašen. Glava je prilično krupna, vrat kratak i mišićav, a trup snažan. Ima odlična čula vida, mirisa i sluha. Rep se završava dugačkim čuperkom dlake. Svojim izrazito čvrstim, punim kopitama, zebra lako trči po kamenitom tlu. U punom trku postiže brzinu od sedamdeset kilometara na sat. Ako je napadne neka zver, brani se snažnim udarcima kopita i zubima i često natera u bekstvo napadača, pogotovo ako je ovaj sam, a nije naročito krupan. Zebru love lavovi i pegava hijena.[8]

Stanište

[uredi | uredi izvor]
Zebre piju vodu.

Zebra živi u manjim krdima u savani. Jedna porodica se obično sastoji od pastuva, nekoliko kobila i njihovih ždrebadi. Grupa porodica čini krdo. Danju pase travu i odmara se u senci nekog drveta. Kad je oko njih sve mirno, zebre se zabavljaju utrkivanjem ili se prevrću i skaču. Predveče kreću ka obalama reke ili jezera da bi se napojile. Tada postaju oprezne, jer znaju da se na tim mestima redovno kriju njihovi neprijatelji. Kod zebre su vid i njuh veoma oštro razvijeni i gotovo uvek osete približavanje zveri. Zbog tih njenih odlika, gazela i ostale životinje biljožderi nastoje da žive uz nju. Dok zebre spokojno pasu, njihovi pratioci znaju da nema opasnosti. Čim zebre udare u bekstvo, i sve ostale životinje beže za njima.[8]

Razmnožavanje

[uredi | uredi izvor]

Ženke imaju trudnoću od otprilike 12 meseci i daju obično samo jedno ždrebe, najčešće u toku kišne sezone. Čim se oždrebi, zebrino mladunče odmah staje na nožice i traži majčino mleko. Naglo se razvija i čim poodraste, odmah pokazuje svoju veselu i živahnu ćud, skače, trči, prevrće se ... Majka ga iz daleka nadzire i svaki čas doziva rzanjem. Mladunče je svetlije nego odrasle životinje i pruge su mu tamnosmeđe i bele. Tek kad sasvim odraste pruge postanu tamnije, gotovo crne. Mala zebra dugo sisa mleko i tek posle nekoliko meseci počinje da pase meku travu i pridružuje se majci i krdu, kad odlaze na pašnjake.[8]

Zebra prosečno živi do trideset godina.

Taksonomija i evolucija

[uredi | uredi izvor]
Photograph of a Quagga mare
Kvaga kobila u Londonskom zoološkom vrtu, 1870, jedini primerak fotografisan uživo. Ova životinja se u prošlosti smatrala zasebnom vrstom, ali se sada smatra podvrstom ili populacijom obične zebre.
Zebre u nacionalnom parku Etoša u Namibiji
Zebre u Zoološkom vrtu u Hjustonu

Zebre su klasifikovane u rod Equus zajedno sa konjima i magarcima. Oni su jedini živi članovi porodice Equidae.[9][10] Obična zebra i planinska zebra tradicionalno su smeštene u podrodu Hippotigris, za razliku od Grevijeve zebre koja se smatrala jedinom vrstom podroda Dolichohippus.[11] Grovs i Bel (2004) su sve tri vrste svrstali u podrod Hippotigris.[12] Jedna filogenetska studija iz 2013. godine je utvrdila da je obična zebra bliža Grevijevoj zebri nego planinskoj zebri.[13] Izumrla kvaga prvobitno je klasifikovana kao posebna vrsta.[14] Kasnije genetske studije postavile su je u istu vrstu sa običnom zebrom, bilo kao podvrstu ili samo najjužniju populaciju.[15][16] Molekularni dokazi podržavaju zebre kao monofiletsku lozu.[13][17][18]

Equus potiče iz Severne Amerike i direktno paleogenomsko sekvenciranje 700.000 godina stare metapodijalne kosti konja srednjeg pleistocena iz Kanade ukazuje na starost od pre oko 4,07 miliona godina za najskorijeg zajedničkog pretka kopitara, sa rasponom u opsegu od 4,0 do 4,5 mya.[19] Konji su se odvojili od magarca i zebri pre oko 4 miliona godina, a kopitari su u Evroaziju ušli pre oko 3 miliona godina. Zebre i magarci su se međusobno razišli, pre oko 2,8 miliona godina, a preci zebre su ušli u Afriku oko pre oko 2,3 miliona godina. Planinska zebra se odvojila od ostalih vrsta pre oko 1,75 miliona godina, a obična i Grevijeva zebra su se razdvojile pre oko 1,5 miliona godina.[13][20][21]

Kladogram roda Equus zasnovan je na radu Vilstrupa i njegovim saradnika (2013):[13]

Equus
Zebre

Planinska zebra (E. zebra)

Obična zebra (E. quagga)

Grevijeva zebra (E. grevyi)

Magarac

Kijang (E. kiang)

Kulan (E. hemionus)

Afrički divlji magarac (E. africanus)

Divlji konj

Domaći konj (E. ferus caballus)

Divlji konj Prževaljskog (E. ferus przewalski)

Obična ili Burčelova zebra (Equus burchellii) je jedini predstavnik Equidae na teritoriji Zimbabvea. U Zimbabveu se nalazi u priličnom broju u skoro svim nacionalnim i safari parkovima, a potisnuta je sa centralnog platoa. U skorije vreme se gaji na privatnim rančevima i zaštićenim područjima zbog svoje turističke vrednosti.

U Africi žive još dve vrste zebri: planinska zebra (Equus zebra) i Grevijeva zebra (Equus grevyi). Vrste zebri se međusobno razlikuju po prugama. Pruge planinske zebre su široke i naizmenično crne i bele, pruge Grevijeve zebre su takođe naizmenično crne i bele ali veoma uske, dok se kod obične zebre između širokih crnih i belih pruga nalaze i svetlije smeđe pruge.

Ukrštanje

[uredi | uredi izvor]

U red zebri spadaju i životinje nastale ukrštanjem s magarcem ili konjem (zebrule ili zebroidi). One se, za razliku od divlje zebre, mogu lako pripitomiti. Ti melezi mogu živeti i u krajevima gde vlada oštra klima, dok divlja zebra ne podnosi hladnoću.[8]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Zebra”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  2. ^ „Zebra”. Lexico. Arhivirano iz originala 27. 06. 2020. g. Pristupljeno 25. 6. 2020. 
  3. ^ a b Nores, Carlos; Muñiz, Arturo Morales; Rodríguez, Laura Llorente; Bennett, E. Andrew; Geigl, Eva-María (2015). „The Iberian Zebro: what kind of a beast Was It?”. Anthropozoologica. 50: 21—32. S2CID 55004515. doi:10.5252/az2015n1a2. 
  4. ^ Plumb & Shaw 2018, str. 54.
  5. ^ Wells, John (1997). „Our Changing Pronunciation”. Transactions of the Yorkshire Dialect Society. XIX: 42—48. Arhivirano iz originala 07. 10. 2014. g. Pristupljeno 6. 2. 2014. 
  6. ^ „Zebra”. Cambridge Dictionary. Pristupljeno 26. 5. 2020. 
  7. ^ „Animal Collectives”. Columbia Journalism Review. Pristupljeno 14. 8. 2018. 
  8. ^ a b v g Mala enciklopedija životinjskog carstva, Prosveta, Beograd.
  9. ^ Rubenstein, D. I. (2001). „Horse, Zebras and Asses”. Ur.: MacDonald, D. W. The Encyclopedia of Mammals (2nd izd.). Oxford University Press. str. 468–473. ISBN 978-0-7607-1969-5. 
  10. ^ Caro 2016, str. 15.
  11. ^ Prothero, D. R.; Schoch, R. M. (2003). Horns, Tusks, and Flippers: The Evolution of Hoofed Mammals. Johns Hopkins University Press. str. 216—218. ISBN 978-0-8018-7135-1. 
  12. ^ Groves, C. P.; Bell, C. H. (2004). „New investigations on the taxonomy of the zebras genus Equus, subgenus Hippotigris”. Mammalian Biology. 69 (3): 182—196. doi:10.1078/1616-5047-00133. 
  13. ^ a b v g Vilstrup, Julia T.; Seguin-Orlando, A.; Stiller, M.; Ginolhac, A.; Raghavan, M.; Nielsen, S. C. A.; et al. (2013). „Mitochondrial phylogenomics of modern and ancient equids”. PLOS ONE. 8 (2): e55950. PMC 3577844Слободан приступ. PMID 23437078. doi:10.1371/journal.pone.0055950. 
  14. ^ Groves, C.; Grubb, P. (2011). Ungulate Taxonomy. Johns Hopkins University Press. стр. 16. ISBN 978-1-4214-0093-8. 
  15. ^ Hofreiter, M.; Caccone, A.; Fleischer, R. C.; Glaberman, S.; Rohland, N.; Leonard, J. A. (2005). „A rapid loss of stripes: The evolutionary history of the extinct quagga”. Biology Letters. 1 (3): 291—295. PMC 1617154Слободан приступ. PMID 17148190. doi:10.1098/rsbl.2005.0323. 
  16. ^ Pedersen, Casper-Emil T.; Albrechtsen, Anders; Etter, Paul D.; Johnson, Eric A.; Orlando, Ludovic; Chikhi, Lounes; Siegismund, Hans R.; Heller, Rasmus (22. 1. 2018). „A southern African origin and cryptic structure in the highly mobile plains zebra”. Nature Ecology & Evolution. 2 (3): 491—498. ISSN 2397-334X. PMID 29358610. S2CID 3333849. doi:10.1038/s41559-017-0453-7. 
  17. ^ Forstén, Ann (1992). „Mitochondrial‐DNA timetable and the evolution of Equus: of molecular and paleontological evidence” (PDF). Annales Zoologici Fennici. 28: 301—309. 
  18. ^ Ryder, O. A.; George, M. (1986). „Mitochondrial DNA evolution in the genus Equus (PDF). Molecular Biology and Evolution. 3 (6): 535—546. PMID 2832696. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a040414. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 05. 2016. г. Приступљено 26. 08. 2020. 
  19. ^ Orlando, L.; Ginolhac, A.; Zhang, G.; Froese, D.; Albrechtsen, A.; Stiller, M.; et al. (jul 2013). „Recalibrating Equus evolution using the genome sequence of an early Middle Pleistocene horse”. Nature. 499 (7456): 74—78. PMID 23803765. S2CID 4318227. doi:10.1038/nature12323. 
  20. ^ Forstén, Ann (1992). „Mitochondrial‐DNA timetable and the evolution of Equus: of molecular and paleontological evidence” (PDF). Annales Zoologici Fennici. 28: 301—309. 
  21. ^ Bernor, R. L.; Cirilli, O.; Jukar, A. M.; Potts, R.; Buskianidze, M.; Rook, L. (2019). „Evolution of early Equus in Italy, Georgia, the Indian Subcontinent, East Africa, and the origins of African zebras”. Frontiers in Ecology and Evolution. 7. doi:10.3389/fevo.2019.00166Slobodan pristup. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]