Zelena prestonica Evrope

Zelena prestonica Evrope je nagrada koju Evropska komisija dodeljuje svake godine jednom evropskom gradu na osnovu njegovog ekološkog rekorda. Nagrada je pokrenuta 22. maja 2008., a prva nagrada dodeljena je Stokholmu. Evropska komisija je odavno prepoznala važnu ulogu koju lokalne vlasti igraju u poboljšanju životne sredine i njihov visok nivo posvećenosti istinskom napretku. Zelena prestonica Evrope zamišljena je kao inicijativa za promovisanje i nagrađivanje ovih napora.

Proces dodele

Počevši od 2010., jedan evropski grad se svake godine bira za Zelenu prestonicu Evrope. Nagrada se dodeljuje gradu koji:

ima rekord u postizanju visokih ekoloških standarda;
posvećen je stalnim i ambicioznim ciljevima za dalje unapređenje životne sredine i održivi razvoj;
može delovati kao uzor da inspiriše druge gradove i promoviše najbolje prakse u svim drugim evropskim gradovima.

Pravo prijave

Svi gradovi Evrope sa više od 100.000 stanovnika mogu biti kandidati za Zelenu prestonicu Evrope. Nagrada je otvorena za članice EU, kandidate za članstvo u EU, Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku. U zemljama u kojima ne postoji grad sa više od 100.000 stanovnika, najveći grad ima pravo da se prijavi.

Prijave se procenjuju na osnovu 12 zadataka: lokalni doprinos globalnim klimatskim promenama, transport, zelena područja, buka, proizvodnja i upravljanje otpadom, priroda i biodiverzitet, vazduh, potrošnja vode, tretman otpadnih voda, eko-inovacije i održivo zapošljavanje, upravljanje životnom sredinom lokalne vlasti i energetske performanse.

Istorija

Ideja o zelenoj prestonici Evrope prvobitno je začeta na sastanku u maju 2006. u Talinu.^[1] Nagrada je rezultat inicijative 15 evropskih gradova (Talin, Helsinki, Riga, Vilnjus, Berlin, Varšava, Madrid, Ljubljana, Prag, Beč, Kil, Kotka, Dartford, Tartu i Glazgov) i Udruženja estonskih gradova, koji je Evropskoj komisiji podneo takozvani Talinski memorandum, predlažući osnivanje nagrade za nagrađivanje gradova koji prednjače u regionu u ekološki prihvatljivom urbanom životu. Nagrada je zvanično pokrenuta na inicijativu Evropske komisije 22. maja 2008. Prva Zelena prestonica Evrope je bio Stokholm 2010., a svake godine od kada se jedan evropski grad bira za Zelenu prestonicu Evrope. ^[2]

Dobitnici

2010: Stokholm
2011: Hamburg ^[3]
2012: Vitorija
2013: Nant
2014: Kopenhagen
2015: Bristol ^[4]
2016: Ljubljana ^[5]
2017: Esen
2018: Najmegen
2019: Oslo
2020: Lisabon
2021: Lahti ^[6]
2022: Grenobl
2023: Talinn
2024: Valensija
2025: Vilnjus

Zeleni list Evrope

Nakon uspeha nagrade za zelenu prestonicu Evrope, mnogi manji gradovi tražili su priznanje EU za svoje napore i posvećenost u oblastima održivosti i životne sredine. Kao odgovor, Evropska komisija je pokrenula pilot inicijativu Zelenog lista Evrope 2015. Konkurs Zelenog lista Evrope ima za cilj da gradovi između 20.000 i 100.000 stanovnika prepoznaju svoju posvećenost boljim ishodima životne sredine, sa posebnim naglaskom na napore koji generišu zeleni rast i nova radna mesta.

Ciljevi Zelenog lista Evrope su trostruki:

da prepoznaju gradove koji pokazuju dobar ekološki rekord i posvećenost generisanju zelenog rasta;
podsticati gradove da aktivno razvijaju ekološku svest i uključenost građana;
identifikovati gradove koji su sposobni da deluju kao „zeleni ambasador“ i ohrabriti druge gradove da napreduju ka boljim rezultatima održivosti.

Zeleni list Evrope se predstavlja na godišnjoj osnovi od strane Evropske komisije u vezi sa nagradom Zelena prestonica Evrope od njenog osmišljavanja 2015. kao pečat odobravanja Manjim gradovima, rastući zelenije!

Dobitnici

2015: Moljet del Valjes
2015: Tores Vedras
2017: Golvej
2018: Leven
2018: Vekše
2019: Kornelja de Ljobregat
2019: Horst an de Mas
2020: Limerik
2020: Mehelen
2021: Lapenranta
2021: Gabrovo
2022: Valongo
2022: Vintersvajk
2024: Helsinger
2024: Velenje
2025: Viladekans
2025: Trevizo

Reference

^ „About the EU Green Capital Award”. environment.ec.europa.eu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-07.
^ The Tallinn Memorandum Arhivirano 27 jul 2010 na sajtu Wayback Machine
^ „2012-13 Europe green capital finalists down to six”. Reuters (na jeziku: engleski). 9. 4. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Why Bristol's eco aura won it European Green Capital 2015 status, Bristol holidays”. The Guardian.
^ „Ljubljana: eat, drink and explore in the European Green Capital”. The Independent (na jeziku: engleski). 4. 4. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Europe Travel: 20 European Cities Ranked Best Green Capitals 2022”. Forbes.

[1] „About the EU Green Capital Award”. environment.ec.europa.eu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-07.

[2] The Tallinn Memorandum Arhivirano 27 jul 2010 na sajtu Wayback Machine

[3] „2012-13 Europe green capital finalists down to six”. Reuters (na jeziku: engleski). 9. 4. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[4] „Why Bristol's eco aura won it European Green Capital 2015 status, Bristol holidays”. The Guardian.

[5] „Ljubljana: eat, drink and explore in the European Green Capital”. The Independent (na jeziku: engleski). 4. 4. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[6] „Europe Travel: 20 European Cities Ranked Best Green Capitals 2022”. Forbes.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]