Зелени зраци (позоришна представа)
| Zeleni Zraci | |
|---|---|
 | |
| Scenario | Goran Marković |
| Reditelj | Milica Kralj |
| Scenograf | Milica Bajić Đurov |
| Kostimograf | Jelena Janjatović |
| Uloge | Miloš Krstović Isidora Rajković Vladan Živković Slavica Radulović Mirko Babić Miodrag Pejković Dragan Stokić Nikola Milojević Saša Pilipović Aleksandar Milojević Milić Jovanović Zdravko Maletić Ivan Vidosavljević Nenad Vulević Dušan Stanikić Čedomir Štajn |
| Premijera | 2014. |
| Mesto premijere | Knjaževsko-srpski teatar |
| joakimvujic.com | |
Zeleni zraci je srpska pozorišna predstava po tekstu Gorana Markovića.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Priča o braku i pogibiji poslednjih Obrenovića je postala deo folklora ovog naroda i nema tog Srbina koji o ovoj stvari ne zna sve detalje. Međutim, uprkos tome što mnogo ne volim romansirane biografije, ova me je priča decenijama proganjala. Možda zbog toga što je moja baka, kao trinaestogodišnja devojčica, sa balkona svoje kuće, koja se nalazila preko puta Starog dvora, posmatrala ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage. Uživo, kako se danas kaže. To je bio možda najupečatljiviji doživljaj u njenom životu: vojnici su kroz prozore bacali delove kralja i kraljice uvijene u bele, brokatne čaršave, prethodno ih raskomadavši na bilijarskim stolovima. Tako je počinjao novi vek u ovim krajevima. Ko zna koliko sam vremena potrošio pokušavajući da na tu temu snimim film pre nego što mi je pala napamet zamisao da sve to prebacim u pozorište i na taj način nekako realizujem svoju opsednutost ovim slučajem. Odluka je, izgleda, bila srećna jer me je odvukla od zamke istorijske rekonstrukcije i odvela ka suštini stvari – ka melodrami. Čim sam prestao da se bavim činjenicama i prešao na teren osećanja, postao sam slobodan; sve se nekako samo od sebe otvorilo. Ljudi misle da je u melodrami centar interesovanja osujećena ljubavna veza. Ne, važnije je ono što je sprečava, a to su društvene okolnosti koje stoje na putu ljudima koji se vole. Ono što u komadu „Zeleni zraci“ sprečava kraljevski par da realizuje svoju ljubav, i na kraju rezultira pomenutim masakrom, isto je ono što nam se ponavljalo i sledećih stotinu godina. Neshvatljiva netrpeljivost prema svemu što je drugačije. Osećanje da imamo pravo da o drugima sudimo, i da im presuđujemo. Odsustvo primisli da možda nismo u pravu. Ili da smo u pravu baš onoliko koliko i oni koji misle i osećaju suprotno.
Uloge[uredi | uredi izvor]
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Miloš Krstović | Aleksandar Obrenović |
| Isidora Rajković | Draga Mašin |
| Vladan Živković | Ferdinand Kaulet |
| Slavica Radulović | Kraljica Natalija |
| Mirko Babić | Kralj Milan |
| Miodrag Pejković | Apis |
| Dragan Stokić | Benjamin |
| Saša Pilipović | Leonida Solarović |
| Aleksandar Milojević | Namesnik Ristić |
| Milić Jovanović | Đorđe Genčić |
| Zdravko Maletić | Jovan Mičković |
| Ivan Vidosavljević | Mihailo Srećković |
| Nenad Vulević | Oficir |
| Dušan Stanikić | Oficir |
| Čedomir Štajn | Oficir |
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Repertoar, Knjaževsko-srpski teatar Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. novembar 2015), Pristupljeno 5. 11. 2014.