Zlata Filipović
| Zlata Filipović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 3. decembar 1980. |
| Mesto rođenja | Sarajevo,  SFRJ |
Zlata Filipović (3. decembar 1980, Sarajevo) bosanskohercegovačka je književnica hrvatskog porekla.[1][2][3] Poznata je po Zlatinom dnevniku, autobiografskoj knjizi koju je napisala. Dnevnik, kome se obraćala sa Mimi, pisala je od septembra 1991. do oktobra 1993, tokom rata u Bosni i Hercegovini. Knjiga nije zvanično izdata na južnoslovenskim jezicima, prevedena je na preko dvadeset jezika, i adaptirana je u horsko delo Entonija Pauersa.[4][5]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Zlata je rođena 3. decembra 1980. u Sarajevu, tada SR Bosna i Hercegovina, unutar SFRJ.[2] Njen otac je bio advokat, kako ona ističe, iz porodice advokata prisutne u Sarajevu generacijama,[6] a majka hemičarka. Pisala je i pre opsade Sarajeva, koja je počela 5. aprila 1992.[1] Zlata se priseća kako sarajevske škole, pogođene ratom, nisu radile, a njeni roditelji nisu išli na posao redovno. Iz Sarajeva nisu mogli da odu, jer muškarcima napuštanje grada nije bilo dozvoljeno, a razdvajanje nije bilo mogućnost. Takođe, situaciju Filipovići nisu smatrali suviše ozbiljnom, a kada su njenu ozbiljnost shvatili, bilo je kasno, jer je grad bio potpuno zatvoren. Pola godine posle početka rata, Zlata je dobila svesku koja joj se veoma svidela. Inspirisana Dnevnicima Ane Frank i Adrijana Mola, kao i time što su njene prijateljice takođe pisale, ona započinje svoj dnevnik.[6]
Oduvek zainteresovana za pisanje i čitanje, Zlata se leta 1992. pridružila književnoj sekciji letnje škole u koju je išla, a kojih je nekoliko bilo u Sarajevu. Učiteljica je đake pitala da li neko piše dnevnik, jer je Unicef zainteresovan za izdavanje dnevnika mlade osobe. Ona je učiteljici dala delove njenih zapisa, a učitenjica ih je poslala i novinama. Zlatin dnevnik je izabran i leta sledeće godine nezvanično izdat, sadržeći samo prva tri meseca (jesen i zima 1991) i to delimično.[6]
Zlatin dnevnik[uredi | uredi izvor]
Reporterka Džanin di Đovani, koja je Zlatu srela 1993. i napisala predgovor za knjigu, opisala je Zlatu kao Anu Frank Sarajeva, jer Zlatin dnevnik, kao i Dnevnik Ane Frank, opisuje doživljaje strahota rata prožete dečjom čednošću. Takođe je dodala da je dodatna sličnost i to što su oba sukoba delimično motivisana rasizmom i etničkim razlikama.[7][8]
Male sarajevske novine su knjigu 1993. nezvanično izdale pod nazivom Zlatin dnevnik kao poklon čitaocima. Zlata je tako postala poznata u Sarajevu, pa su je i novinari stranih novinskih agencija intervjuisali. Decembra 1993, Zlatina porodica od agencije Ujedinjenih nacija dobija ponudu da napusti Sarajevo i ode u Pariz. Tu ponudu su i prihvatili, a dnevnik je 1994. zvanično izdat na engleskom pod nazivom Zlatin dnevnik: Život deteta u Sarajevu (engl. Zlata's Diary: A Child's Life in Sarajevo). Knjigu je prevela Kristina Pribićević-Zorić, a izdala britanska izdavačka kuća Pengvin buks (engl. Penguin Books).[9][10]
Nakon selidbe[uredi | uredi izvor]
Zlata se seća kako je iz Sarajeva njena porodica izvedena u kombiju Ujedinjenih nacija, i kako je kroz mali prozor kombija videla poštu, školu, ceo grad. Seća se i kako su je novinari pratili po Londonu, kada ga je prvi put sa 13 godina posetila u cilju da se ugovori izdavanje knjige, iako je prvi zainteresovani bio francuski izdavač. Pitali su je razna pitanja u vezi sa ratom, a seća se kako je pila čaj sa britanskim premijerom Džonom Mejdžorom i francuskim ministrom odbrane. Ubrzo je prodato 80.000 kopija dnevnika.[11] Za to vreme, učila je u Međunarodnoj školi u Francuskoj.[1]
Nakon tri godine u Parizu, oktobra 1995,[6] Filipovići su se preselili u Dablin, gde je Zlata studirala na Triniti koledžu, a kasnije i na Oksfordu, gde je 2001. postala bačelor humanističkih nauka.[2] I dalje živi u Dablinu, gde radi kao filmski producent i osmišlja dokumentarce. Sa roditeljima je putovala širom sveta, a intervjuisale su je novinske agencije iz Evrope, Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, SAD i Australije. Učestvovala je u izradi drugih knjiga u vezi sa ratom u Bosni i Hercegovini, a dobila je i Specijalnu nagradu „Dete hrabrosti“ od Centra Simona Vizentala.[1] Nastavila je da piše, pa je napisala predgovor knjige The Freedom Writers Diary i učestvovala u obradi knjige Stolen Hearts: Young People's War Diaries. Ona se 19. novembra 2006. pojavila u tok-šouu Tout le monde en parle, a 2011. je režirala kratki film Stand Up! za kampanju protiv homofobije u školama.[2]
Izdata dela[uredi | uredi izvor]
| Godina | Naziv | Beleške |
|---|---|---|
| 1994. | Zlata's Diary (kao Zlatin dnevnik 1993) | Zlatino delo pisano od 1991. do 1993. |
| 1999. | The Freedom Writers Diary | Predgovor od Zlate Filipović |
| 2004. | Milošević: The People's Tyrant | Predgovor i prevod od Zlate Filipović |
| 2006. | Stolen Voices: Young People's War Diaries | Zlata Filipović, pomoćni urednik |
| 2009. | From the Republic of Conscience | Član Lost in Arizona od Zlate Filipović |
| 2010. | Even in Chaos: Education in Times of Emergency | Glava Hear Our Voices od Zlate Filipović |
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „Zlata Filipovic”. Penguin Books. Arhivirano iz originala 28. 08. 2009. g. Pristupljeno 12. 11. 2012.
- ^ a b v g „Zlata Filipović”. Good Reads. Pristupljeno 12. 11. 2012.
- ^ „Zlata's Diary: A Child's Life in Sarajevo”. Barnes & Noble. Arhivirano iz originala 15. 06. 2009. g. Pristupljeno 12. 11. 2012.
- ^ „Pop Culture in Zlata’s Diary”. University of Nort Carolina. Arhivirano iz originala 23. 11. 2004. g. Pristupljeno 12. 11. 2012.
- ^ „Zlata's Diary”. Oxford University Press. Pristupljeno 13. 12. 2012.
- ^ a b v g „Interview with Author Zlata Filipovic”. Mother Daughter Book Club. Pristupljeno 13. 12. 2012.
- ^ „Introduction”. Zlata's Diary: A Child's Life in Sarajevo. Penguin Books. 1994. Pristupljeno 12. 11. 2012.
- ^ „Escrits d'infantesa contra la violència”. Avui. Pristupljeno 12. 11. 2012.[mrtva veza]
- ^ „Lo sterminio e l’assedio nei diari di Anna e Zlata”. ReggioTV. Arhivirano iz originala 18. 07. 2014. g. Pristupljeno 12. 11. 2012.
- ^ „Zlata's Diary”. Fun Trivia. Arhivirano iz originala 12. 01. 2013. g. Pristupljeno 12. 11. 2012.
- ^ „Zlata Filipovic”. Telegraph. Pristupljeno 12. 11. 2012.
