Zlatnih jedanaest

Osvojene medalje
Predstavljajući Mađarska
1952. Helsinki

Zlatni tim je najuspešniji mađarski fudbalski tim svih vremena. Ovaj tim je počeo da se stvara 1950. i trajao je sve do 1956. godine, kada su u jednom delu tog perioda nanizali rekord od 32 uzastopne utakmice bez poraza.

Čuvenih 11

Đula Grošič (Grosics Gyula), Crni panter (Fekete párduc) – golman
Jene Buzanski (Buzánszky Jenő) – desni bek
Đula Lorant (Lóránt Gyula) – centarhalf
Mihalj Lantoš (Lantos Mihály) – levi bek
Jožef Božik (Bozsik József), Cucu (Cucu) – ofanzivni vezni
Jožef Zakarijaš (Zakariás József), Zaki (Zaki) – defanzivni vezni
Laslo Budaji (Budai László), Grbavi (Púpos) – desno krilo
Šandor Kočiš (Kocsis Sándor), Kocka (Kocka) – desni vezni
Nandor Hidegkuti (Hidegkuti Nándor), Stari (Öreg) – centarfor
Ferenc Puškaš (Puskás Ferenc), Bata, Galopirajući pukovnik (Öcsi, Száguldó Őrnagy) – levi vezni
Zoltan Cibor (Czibor Zoltán), Ludi, Krpena noga (Bolond, Rongylábú) – levo krilo

Gustav Šebeš (Sebes Gusztáv) – Savezni kapetan^[1]

Najveći uspesi

Olimpijske igre 1952.

Zlato na Olimpijskim igrama 1952. godine u Helsinkiju. Mađari su na Letnje olimpijske igre 1952. stigli sa skorom dve godine bez poraza. Tim je lako pobedio protivnike u preliminarnim rundama, pre nego što se u polufinalu sastao sa braniocem olimpijskog šampiona iz 1948. godine, Švedskom. Mađarska je demolirala Švedsku rezultatom 6 : 0 i plasirala se u finale protiv Jugoslavije. Golovima Ferenca Puškaša i Zoltana Cibora obezbeđena je Mađarskoj pobeda od 2 : 0 i olimpijsko zlato.

2. avgust 1952. Mađarska na Letnjim olimpijskim igrama 1952.
	Mađarska	2 : 0	Jugoslavija	Grad: Helsinki Finska Sudija: Artur Elis (Ujedinjeno Kraljevstvo) Gledalaca: 60.000
	Puškaš 70’ Cibor 88’	(Izveštaj)

Mađarska

Jugoslavija


Mađarska:
GO	1	Đula Grošič
OD	2	Jene Buzanski
OD	3	Mihalj Lantoš
OD	4	Jožef Božik
OD	5	Đula Lorant
SR	6	Jožef Zakarijaš
SR	7	Nandor Hidegkuti
SR	8	Šandor Kočiš
NA	9	Petar Palotaš
NA	10	Ferenc Puškaš (c)
NA	11	Zoltan Cibor
Trener:
Gustav Šebeš


Jugoslavija:
GO	1	Vladimir Beara
OD	2	Branko Stanković
OD	3	Tomislav Crnković
OD	4	Zlatko Čajkovski
OD	5	Ivica Horvat
SR	6	Vujadin Boškov
SR	7	Tihomir Ognjanov
SR	8	Rajko Mitić (c)
NA	9	Bernard Vukas
NA	10	Stjepan Bobek
NA	11	Branko Zebec
Trener:
Milorad Arsenijević

Spisak igrača iz timova koji su osvojili medalje:

Zlato:	Srebro:	Bronza:
Mađarska Đula Grošič Jene Dalnoki Laslo Budaji Ferenc Puškaš Zoltan Cibor Jene Buzanski Đula Lorant Mihalj Lantoš Jožef Božik Jožef Zakarijaš Nandor Hidegkuti Šandor Kočiš Petar Palotaš Imre Kovač Lajoš Čordaš	Jugoslavija Vladimir Beara Branislav Stanković Tomislav Crnković Zlatko Čajkovski Ivan Horvat Vujadin Boškov Tihomir Ognjanov Rajko Mitić Bernard Vukas Stjepan Bobek Branko Zebec Zdravko Rajkov Slavko Luštica Dušan Cvetković Ratko Čolić	Švedska Karl Svenson Lenart Samuelson Erik Nilson Holger Hanson Bengt Gustavson Gesta Lenart Lind Silve Bengston Gesta Lefgren Ingvar Ridel Ingve Brod Gesta Sandberg Olof Alund

London, 25. novembar 1953.

Zlatni tim je u anale fudbala ušao na velika vrata pobedom protiv Engleske u Londonu na Vembliju 1953. godine. Rezultat je bio 6:3 za Mađare. To je bio prvi poraz Engleza na domaćem terenu od 1901.^[2])

Engleska–Mađarska 3 : 6 (2 : 4), Vembli, gledalaca 100.000, sudija: Leo Horn (Holandija)

Engleska: Merik, Remzi, Ekersli, Rajt, Džonston, Dikinson, Stenli Metjuz, Tejlor, Mortenson, Sevel, Rob

Mađarska: Grošič (74. m Šandor Geler), Buzanski, Lorant, Lantoš, Hidegkuti, Božik, Zakarijaš, Budaji, Kočiš, Puškaš, Cibor

Strelci za Englesku: Sevel 15’; Mortenson 37’; Remzi 57’ (pen);
Strelci za Mađarsku: Hidegkuti ( 1’, 21’; 53’), Puškaš ( 24’, 28’); Božik 50’;

Mađarska − Engleska

Uzvratna utakmica je pokazala da Engleska ne može više da se distancira od kontinentalnog fudbala, dok ostale reprezentacije napreduju. Rezultat je bio poražavajući za Engleze ukupan skor u dve utakmice je bio 13 : 4 za Mađarsku.^[3]

23. maj 1954.

Mađarska	7 : 1	Engleska
Lantoš 10’ Puškaš 17’, 71’ Kočiš 19’, 57’ Hidegkuti 59’ Jožef Tot II 63’	Sažetak utakmice	Brodis 68’

Nep stadion, Budimpešta

Gledalaca: 92.000

Sudija: Đorđo Bernardi (Fudbalski savez Italije)

Mađarska

Engleska


GK	1	Đula Grošič
RB	2	Jene Buzanski
LB	3	Mihalj Lantoš
DM	4	Jožef Božik
CB	5	Đula Lorant
CB	6	Jožef Zakarijaš
RW	7	Jožef Tot II
FW	8	Šandor Kočiš
AM	9	Nandor Hidegkuti
FW	10	Ferenc Puškaš (c)
LW	11	Zoltan Cibor
Selektor:
Gustav Šebeš


GK	1	Gil Merik
RB	2	Ron Stenfort
LB	3	Rodžer Bern
RH	4	Bilu Rajt (c)
CB	5	Sid Oven
LH	6	Džimi Dikinson
RW	7	Piter Haris
IR	8	Džeki Sevel
CF	9	Bedford Džezard
IL	10	Ajvor Brodis
LW	11	Tom Fini
Selektor:
Valter Vinterbotom

Bern, 1954.

Drugo mesto na svetskom fudbalskom prvenstvu 1954. u Bernu, Švajcarska. U finalu Mađarska je igrala protiv SR Nemačke i izgubila rezultatom 2:3. Golove za Mađarsku su postigli Puškaš i Cibor po jedan gol a za Nemačku Morlok jedan a Helmut Ran dva gola.

Pre početka svetskog prvenstva u Švajcarskoj, fudbalska reprezentacija Mađarske je smatrana za glavnog favorita, takoreći sigurnog pobednika.

Mađarska je bila u drugoj grupi zajedno sa reprezentacijama Nemačke, Turske i Južne Koreje.^[4]

Grupa 2

Tim	Poena	Uta	Pob	Izg	G. dato	G. prim
Mađarska	4	2	2	0	17	3
Zapadna Nemačka	2	2	1	1	7	9
Turska	2	2	1	1	8	4
Južna Koreja	0	2	0	2	0	16

17. jun 1954. 18:00
	Mađarska	9 : 0	Južna Koreja	Cirih Hardturm stadion Sudija: Vinsent (Francuska) Gledalaca: 18.000
	Puškaš 12’, 89’ Lantoš 18'’ Kočiš 24’, 36’, 50’ Cibor 59’ Palotaš 75’, 83’ \|	(Reportaža)

20. jun 1954. 16:50
	Mađarska	8 : 3	Zapadna Nemačka	Bazel Stadion sveti Jakob Sudija: Vilijam Ling (Engleska) Gledalaca: 65.000
	Kočiš 3’, 21’, 67’, 78’ Puškaš 17’ Hidegkuti 50’, 54’ J. Tot 73’ \|	(Reportaža)	Pfaf 25’ Ran 77’ Herman 81’

Nemci su morali da igraju baraž sa Turskom da bi se plasirali u sledeće kolo.

Plejof:

23. jun 1954. 18:00
	Zapadna Nemačka	7 : 2	Turska	Cirih Hardturm stadion Sudija: Vinsent (Francuska) Gledalaca: 18.000
	O. Valter 7’ Šefer 12’, 79’ Morlok 30’, 60’, 77’ F. Valter 62’ \|	(Reportaža)	Ertan 21’ Kučukandonjadis 82’

U takmičenju po grupama, Mađarska je u uvodnoj utakmici zabeležila rekordnu pobedu protiv reprezentacije Južne Koreje od 9:0, što je i ostalo zabeleženo kao najveća gol-razlika koja je postignuta na završnicama svetskog prvenstva do tada^[5]) Drugu utakmicu mađarska reprezentacija je igrala protiv reprezentacije Zapadne Nemačke, i tu utakmicu je Mađarska reprezentacija dobila sa ubedljivom gol-razlikom od 8:3. Na ovoj utakmici povredu je zaradio najbolji mađarski igrač Ferenc Puškaš, što ga je udaljilo sa terena na sledeće dve važne utakmice. Međutim Mađare to nije previše brinulo jer su smatrali da su ubedljivo bolji od svih ostalih reprezentacija i da se mogu probiti do finala i bez svog najboljeg igrača^[4].

Četvrtfinale

27. jun 1954. 17:00
	Mađarska	4 : 2	Brazil	Bern Vankdorf stadion Sudija: Artur Edvard Elis (Engleska) Gledalaca: 60.000
	Hidegkuti 4’ Š. Kočiš 7’, 88’ Lantoš 60’ (penal) \|	(Reportaža)	Đ. Santos 18’ (pen) Žulinjo 65’

U četvrtfinalu Mađari su se sastali sa Brazilcima. Utakmica je trebalo da bude za pamćenje, i ostale je, ali ne po lepoti fudbala već po grubostima. Isključeni su jedan mađarski (Jožef Božik 71') i dva brazilska igrača (Nilton Santos 71' i Umberto 79'). Na kraju utakmice, koja je završena rezultatom 4 : 2 za Mađare, brazilski igrači su uleteli na klupu Mađara i izbila je opšta tuča. Jedini koji nije učestvovao u svemu ovome je bio Lorant Đula, za koga je važilo da je jedan od najčvršćih mađarskih odbrambenih igrača^[4].

Polufinale

30. jun 1954. 18:00
	Mađarska	4 : 2	Urugvaj	Lozana, Olimpik stadion Sudija: Grifits (Vels) Gledalaca: 37.000
	Cibor 13’ Hidegkuti 46’ Š. Kočiš 111’, 116’ \|	(Reportaža)	Hohberg 75’, 86’

Polufinale je donelo jednu od najboljih utakmica. Rezultat u regularnih 90 minuta je bio 2:2, borba se vodila između branioca titule svetskog prvaka, Urugvaja i novih zvezda na fudbalskom nebu, Mađara. U produžecima, sa dva gola koje je postigao glavom (po čemu je i bio poznat), Šandor Kočiš je obezbedio svojoj reprezentaciji učešće u finalu^[4].

Finale

4. jul 1954. 17:00
	Mađarska	2 : 3	Zapadna Nemačka	Bern, Vankdorf stadion Sudija: Vilijam Ling (Engleska) Gledalaca: 60.000
	Puškaš 6’ Cibor 8’ \|	(Reportaža)	Morlok 10’ Ran 18’, 84’

Sastav ekipa:

Mađarska — Grošič, Buzanski, Lantoš, Božik, Lorant, Zakarijaš, M. Tot Cibor, Kočiš, Hidegkuti i Puškaš. Trener:Gustav Šebeš^[4].
Zapadna Nemačka — Turek, Posipal, Kolmajer, Ekel, Librih, Maj, Ran, Morlok, O. Valter, Fric Valter i Šefer. Trener:Sep Herberger^[4].
U velikom finalu, za Mađare, ekipi se pridružio nedovoljno oporavljeni kapiten Ferenc Puškaš. Sastav Mađara je iz tog razloga bio izmenjen u odnosu na prethodne dve utakmice, tako da je fudbalska reprezentacija Mađarske nastupila u sastavu. Grošič, Buzanski, Lorant, Lantoš, Božik, Zakarijaš, Cibor, Kočiš, Hidegkuti, Puškaš i Tot.. Ova imena su ulivala strahopoštovanje protivniku i za nepunih osam minuta Mađarska je vodila sa 2 : 0. U tim momentima se činilo da će se ponoviti rezultat iz takmičenja po grupama i da će Mađari slaviti ubedljivu pobedu. Međutim već u 18. minutu rezultat je glasio 2 : 2. Hladan tuš za Mađare. Od toga momenta se vodila bespoštedna rovovska bitka po kišom raskvašenom terenu. Laka konjica je jurišala u talasima ali bez uspeha, sjajna Nemačka pancer odbrana je odolevala svim iskušenjima. Odluka je pala u 84. minutu, kada je Ran presekao jednu loptu, fintom izbacio mađarskog odbrambenog igrača i sjajnim šutem, u desnu stranu gola, smestio loptu u mrežu pored nemoćnog golmana mađarske reprezentacije Grošiča. Rezultat od 3 : 2 je ostao do poslednjeg sudijskog zvižduka koji je doneo nevericu i tugu u redove najboljeg sastava koje Mađarska ikada imala u fudbalu^[4].

Konačni poredak

Zapadna Nemačka
Mađarska
Austrija

Strelci

Šandor Kočiš
Ferenc Puškaš
Nandor Hidegkuti
Zoltan Cibor
Mihalj Lantoš
Petar Palotaš
Jožef Tot II

Laka konjica je na ovom prvenstvu na ukupno 5 utakmica postigla 27 golova (5,4 gola po utakmici), a Kočiš je oborio golgeterski rekord (prethodnih prvenstava) i postao prvi strelac Svetskog kupa (Златна копачка) sa 11 postignutih golova (2,2 gola po utakmici) .

Istorijat Zlatnog tima

Laka konjica, Moćni Mađari samo su neki od poznatijih nadimaka Zlatnog tima, koji je u stvari u periodu od 4. maja 1950. pa do 4. jula 1954. godine samo četiri puta izašao na zeleni teren u svom legendarnom sastavu.

U Rimu, 17. maja 1953, protiv Fudbalske reprezentacije Italije,
U Budimpešti, 15. novembra 1953, protiv Fudbalske reprezentacije Švedske,
U Londonu, 25. novembra 1953, protiv Fudbalske reprezentacije Engleske i
U Beču, 11. aprila 1954, protiv Fudbalske reprezentacije Austrije

Takođe ova ekipa nije završila ni ove utakmice u početnom sastavu, ulazili su Palotaš i Geler.

Mađarska je takođe bila pobednik Centralnoevropskog internacionalnog kupa (1948 - 1953), tu su igrale samo amaterske ekipe, što za istočnu Evropu to nije bio problem jer u tim zemljama u to vreme zvanično nije bilo profesionalnog fudbala.

Izvori

^ U Mađarskoj se umesto izraza savezni selektor koristi izraz savezni kapetan, što je u početku bila titula a ne zvanje
^ Do tada jedini poraz na domaćem terenu Englezi su doživeli od Škotske (3–1) na Kenington Ovalu (Kennington Oval) 1877. A prvi poraz izvan četiri nacije na ostrvu, doživeli su od strane Irske 1949. (2–0) na Gudison parku.
^ „England v Hungary - a football match that started a revolution”. 23. 11. 2013 — preko www.bbc.co.uk. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e Od Montevidea do Minhena, Petar Obradović i Tomislav Marković BIGZ, 1974.
^ Razlika od devet golova je još postignuta na svetskom prvenstvu 1974. godine u Nemačkoj na utakmici Jugoslavija - Zair 9:0 i na svetskom prvenstvu 1982. godine u Španiji u susretu reprezentacija Mađarske i Salvadora, kada je rezultat bio 10:1 za Mađare.

Spoljašnje veze

Zlatna generacija
Zlatna generacija hu
Čuvena pobeda Mađarske
Biografija Gustava Šebeša Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. decembar 2006)
Centralno Evropski kup 1948-53

[1] U Mađarskoj se umesto izraza savezni selektor koristi izraz savezni kapetan, što je u početku bila titula a ne zvanje

[2] Do tada jedini poraz na domaćem terenu Englezi su doživeli od Škotske (3–1) na Kenington Ovalu (Kennington Oval) 1877. A prvi poraz izvan četiri nacije na ostrvu, doživeli su od strane Irske 1949. (2–0) na Gudison parku.

[3] „England v Hungary - a football match that started a revolution”. 23. 11. 2013 — preko www.bbc.co.uk. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[Од_Монтевидеа_до_Минхена-4] v ^g ^d ^đ ^e Od Montevidea do Minhena, Petar Obradović i Tomislav Marković BIGZ, 1974.

[5] Razlika od devet golova je još postignuta na svetskom prvenstvu 1974. godine u Nemačkoj na utakmici Jugoslavija - Zair 9:0 i na svetskom prvenstvu 1982. godine u Španiji u susretu reprezentacija Mađarske i Salvadora, kada je rezultat bio 10:1 za Mađare.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]