Zlatni hram
| Harmandir Sahib Zlatni hram | |
|---|---|
| ਹਰਿਮੰਦਰ ਸਾਹਿਬ | |
 Harmandir Sahib (Zlatnim hram) | |
  Harmandir Sahib Zlatni hram Lokacija na mapi Punjab  Harmandir Sahib Zlatni hram Lokacija na mapi Punjab | |
| Osnovne informacije | |
| Lokacija | Amricar |
| Koordinate | 31°37′12″ SGŠ; 74°52′37″ IGD / 31.62° SGŠ; 74.876944° IGDKoordinate: 31°37′12″ SGŠ; 74°52′37″ IGD / 31.62° SGŠ; 74.876944° IGD |
| Religija | sikizam |
| Država | Pandžab (Indija) |
| Zemlja | Indija |
| Godina posvećenja | decembar 1581[1] |
| Veb-sajt | Shiromani Gurdwara Parbandhak Committee Official Website |
| Završetak izgradnje | 1589 (Hram), 1604 (sa Adi Grantom) [1] |
Zlatni hram, takođe poznat kao Harmandir Sahib, sa značenjem „prebivalište Boga” ili Darbar Sahib, sa značenjem „uzvišeni sud”, gurdvara se nalazi u gradu Amricar, Pandžab, Indija.[2][3] To je najsvetija gurdvara i najvažnija lokacija hodočašća sikizma.[2][4]
Hram je izgrađen oko veštačkog bazena (sarovara) koji je 1577. dovršio Guru Ram Das.[5][6] Guru Arjan - peti guru sikizma, zatražio je 1589. godine od saja Mir Mian Mohameda- muslimanskog pira iz Lahora da položi kamen temeljac hrama.[1] Guru Arjan je 1604. godine stavio kopiju Adi Grant u Harmandir Sahib, nazivajući lokaciju At Sat Tirat (doslovno. „svetilište 68 hodočašća”).[2][7] Ovaj hram su Siki više puta obnavljali nakon što je postao meta represalija, i nekoliko puta su ga uništavale muslimanske vojske iz Avganistana i Mogulskog carstva.[2][4][8] Na primer, vojska koju je predvodio Ahmad Šah Abdali, srušila ga je 1757. i ponovo 1762. godine, a zatim je bazen napunila smećem i krvlju krava.[2][9] Maharadža Randžit Sing je nakon osnivanja Sikskog carstva, obnovio hram u mermeru i bakru 1809, i obložio sveto mesto zlatnom folijom 1830. Iz tog razloga se naziva Zlatni hram.[10][11][12]
Hram je najznačajnije duhovno svetilište u sikizma. Postao je centar pokreta Singa Saba između 1883. i 1920-ih. Početkom osamdesetih hram je postao središte sukoba između indijske vlade koju je predvodila Indira Gandi, pojedinih sikskih grupa i militantnog pokreta na čelu sa Džarnajl Sing Bindranvalom koji su želili da stvore novu naciju zvanu Kalistan. Godine 1984. je Indira Gandi poslala indijsku vojsku u okviru operacije Plava zvezda, što je dovelo do pogibije više od 1.000 militanata, vojnika i civila, kao i nanošenje velike štete hramu i uništenja Akal Takta. Hramski kompleks ponovo je obnovljen nakon oštećenja iz 1984. godine.[4][13]
Harmandir Sahib je otvorena kuća bogosluženja za sve muškarce i žene, iz svih slojeva života i vere.[2] Hram ima kvadratni plan sa četiri ulaza, kao i obilaznu stazu oko bazena. Hram je kolekcija građevina oko svetilišta i bazena.[2] Jedna od njih je Akal Takt, glavno središte verske vlasti sikizma.[4] Dodatne zgrade uključuju toranj sa satom, kancelarije Gurdvarskog odbora, muzej ilangar - kuhinju koja vodi sikska zajednici, koja nudi jednostavan vegetarijanski obrok za sve posetioce bez diskriminacije.[4] Preko 100.000 ljudi svakodnevno posećuje ovo svetilište radi bogosluženja.[14] Hramski kompleks nominovan je za Uneskovu svetsku baštinu.[15]
Nomenklatura
[uredi | uredi izvor]Harmandar Sahib se takođe piše kao Harimandar, Harimandir, ili Harmandir Sahib.[2] Nazivaju ga i Darbar Sahib što znači „sveta audijencija”, kao i Zlatni hram zbog svog zlatnom folijom pokrivenog centra svetilišta.[4] Reč „Harmandir” sastoji se od dve reči: „Hari”, što naučnici različito prevode kao „Bog” ili „Višnu”,[2] i „mandir” što znači hram ili kuća.[16] U sikskoj tradiciji postoji nekoliko Gurdvara koji se nazivaju „Harmandir Sahib”, poput onih u Kiratpuru i Patni. Od njih se najviše poštuje onaj u Amricaru.[17][18]
Povest
[uredi | uredi izvor]
Prema sikskim istorijskim zapisima, zemljište koje je postalo Amricar i na kome se nalazi Harimandar Sahib odabrao je Guru Amar Das -treći guru sikuške tradicije. Tada se on zvao Guru Da Čak. Guru je zatražio od svog učenika Rama Dasa da pronađe mesto za osnivanje novog grada sa veštačkim bazenom kao svojom centralnom tačkom.[19][6][5] Nakon što je Ram Das nasledio Guru Amar Dasa 1574. godine, i s obzirom na neprijateljsko protivljenje sa kojom se suočio od sinova Gurua Amar Dasa,[20] Guru Ram Das je osnovao grad koji je postao poznat pod nazivom Ramdaspur. On je počeo je tako što je kompletirao bazen uz pomoć Babe Bude (kojeg ne treba mešati sa Budom budizma). Guru Ram Das je izgradio svoj novi zvanični centar i dom pored bazena. On je pozvao trgovce i zanatlije iz drugih delova Indije da se nastane u novom gradu.[19]
Grad Ramdaspur se proširio za vreme Gurua Arjana finansiran donacijama i izgrađivan dobrovoljnim radom. Grad je prerastao u grad Amricar, a oblast je prerasla u hramski kompleks.[21] Građevinsku aktivnost između 1574. i 1604. opisao je u Mahimi Prakašu Vartaku, poluistorijskom tekstu sikske hagiografije, verovatno sastavljenom 1741. godine, i najranijem poznatom dokumentu koji se bavio životima svih deset Gurua.[22] Guru Arjan je 1604. postavio novi spis o sikizmu u novom hramu.[21] Nastavljajući napore Gurua Ram Dasa, Guru Arjan je uspostavio Amricar kao primarnu siksku hodočasničko odredište. On je napisao veliku količinu sikhskih spisa, uključujući popularni Sukmani Sahib.[23][24]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v Arvind-Pal Singh Mandair 2013, str. 41–42.
- ^ a b v g d đ e ž z Kerr, Ian J. (2011). „Harimandar”. Encyclopaedia of Sikhism. Punjabi University Patiala. str. 239—248. Pristupljeno 1. 7. 2018.
- ^ Nesbitt, Eleanor (2005). Sikhism: A Very Short Introduction. Oxford University Press. str. 67—69, 150. ISBN 978-0-19-280601-7.
- ^ a b v g d đ The Editors of Encyclopaedia Britannica 2014.
- ^ a b Louis E. Fenech & W. H. McLeod 2014, str. 33.
- ^ a b Pardeep Singh Arshi 1989, str. 5–7.
- ^ W. Owen Cole 2004, str. 7
- ^ M. L. Runion (2017). The History of Afghanistan, 2nd Edition. Greenwood. str. 69—71. ISBN 978-0-313-33798-7.
- ^ Pashaura Singh & Louis E. Fenech 2014, str. 431–432.
- ^ Trudy Ring, Noelle Watson & Paul Schellinger 2012, str. 28–29.
- ^ Nesbitt, Eleanor (2016). Sikhism: A Very Short Introduction. Oxford University Press. str. 64—65. ISBN 978-0-19-874557-0.
- ^ Jean Marie Lafont (2002). Maharaja Ranjit Singh: Lord of the Five Rivers. Oxford University Press. str. 95—96. ISBN 978-0-19-566111-8.
- ^ Pashaura Singh & Louis E. Fenech 2014, str. 30–31.
- ^ „Soon, Golden Temple to use phone jammers. Over Two lakh people visit the holy shrine per day for worship. In festivals over six lakh to eight lakh visit the holy shrine.”. The Times Of India. 19. 7. 2012. Arhivirano iz originala 26. 01. 2013. g. Pristupljeno 31. 12. 2019.
- ^ Sri Harimandir Sahib, Amritsar, Punjab, UNESCO
- ^ Louis E. Fenech & W. H. McLeod 2014, str. 146.
- ^ Henry Walker 2002, str. 95–98.
- ^ H. S. Singha (2000). The Encyclopedia of Sikhism (over 1000 Entries). Hemkunt Press. str. 97. ISBN 978-81-7010-301-1.
- ^ a b G.S. Mansukhani. „Encyclopaedia of Sikhism”. Punjab University Patiala. Pristupljeno 19. 1. 2017.
- ^ Arvind-Pal Singh Mandair 2013, str. 38–40.
- ^ a b Christopher Shackle & Arvind Mandair 2013, str. xv–xvi.
- ^ W.H. McLeod (1990). Textual Sources for the Study of Sikhism. University of Chicago Press. str. 28—29. ISBN 978-0-226-56085-4.
- ^ Mahindara Siṅgha Joshī (1994). Guru Arjan Dev. Sahitya Akademi. str. 6—8. ISBN 978-81-7201-769-9.
- ^ Arvind-Pal Singh Mandair 2013, str. 42–43.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- The Editors of Encyclopaedia Britannica (2014). „Harmandir-Sahib”. Encyclopedia Britannica.
- Kerr, Ian J. (2015). „Harimandar”. Encyclopaedia of Sikhism. Punjabi University Patiala.
- Pardeep Singh Arshi (1989). The Golden Temple: history, art, and architecture. Harman. ISBN 978-81-85151-25-0.
- W. Owen Cole (2004). „Understanding Sikhism”. Dunedin Academic Press. ISBN 978-1-906716-91-2.
- Fenech, Louis E.; W. H. McLeod (2014). Historical Dictionary of Sikhism. Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 978-1-4422-3601-1.
- W.H. McLeod (1990). Textual Sources for the Study of Sikhism. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-56085-4.
- Ring, Trudy; Watson, Noelle; Schellinger, Paul (2012). Asia and Oceania: International Dictionary of Historic Places. Routledge. ISBN 978-1-136-63979-1.
- Shackle, Christopher; Mandair, Arvind (2013). Teachings of the Sikh Gurus: Selections from the Sikh Scriptures. Routledge. ISBN 978-1-136-45101-0.
- Singh, Pashaura; Fenech, Louis E. (2014). The Oxford Handbook of Sikh Studies. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-100411-7.
- Arvind-Pal Singh Mandair (2013). Sikhism: A Guide for the Perplexed. Bloomsbury Academic. ISBN 978-1-4411-0231-7.
- Singh, Nikky-Guninder Kaur (2011). Sikhism: An Introduction. I. B. Tauris. ISBN 978-0-85771-962-1.
- Walker, Henry (2002). Brown, Kerry, ur. Sikh Art and Literature. Routledge. ISBN 978-1-134-63136-0.
- W.H. McLeod (2009). The A to Z of Sikhism. Scarecrow Press. str. 20 (Arjan's Death). ISBN 978-0810863446.
- Singh, Patwant (2008). Empire of the Sikhs: The Life and Times of Maharaja Ranjit Singh. Peter Owen. ISBN 978-0-7206-1323-0.
- Nesbitt, Eleanor (2016). Sikhism: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-874557-0.
- Nikky-Guninder Kaur Singh (2004). Sikhism. Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-1779-9.
- Gene R. Thursby (1992). The Sikhs. Brill. ISBN 90-04-09554-3.
- Fahlbusch, Erwin; Geoffrey William Bromiley (1999). The encyclopedia of Christianity (Reprint izd.). Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-14596-2.
- Singh, Pashaura; Norman Gerald Barrier; W. H. McLeod (2004). Sikhism and History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-566708-0.
- Fenech, Louis E.; W. H. McLeod (2014). Historical Dictionary of Sikhism. Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 978-1-4422-3601-1.
- Talbot, Ian (2016). A History of Modern South Asia: Politics, States, Diasporas. Yale University Press. ISBN 978-0-300-19694-8.
- Jain, Shikha (2015). Narayanan, Yamini, ur. Religion and Urbanism: Reconceptualising Sustainable Cities for South Asia. Routledge. ISBN 978-1-317-75542-5.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ostale | |
