Pređi na sadržaj

Zubić vila

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žena obučena kao Zubić Vila tokom Noći veštica

Zubić vila je fantazijska figura ranog detinjstva u zapadnim kulturama i kulturama pod uticajem Zapada.[1] Narodno predanje kaže da kada deca izgube jedan od mlečnih zuba, treba da ga stave ispod jastuka ili na noćni stočić; Zubić vila će ih posetiti dok oni spavaju, zamenjujući izgubljeni zub malom količinom novca.[2]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

U severnoj Evropi, tradicija tand-fe ili naknade za zube plaćala se kada je dete izgubilo prvi zub.[3] Ova tradicija je zabeležena u spisima još u Edama (oko 1200), koji su najraniji pisani zapis o nordijskim i severnoevropskim tradicijama. U nordijskoj kulturi, za dečje zube i druge predmete koji su pripadali deci se govorilo da donose sreću u borbi, a skandinavski ratnici su dečje zube kačili na kanap oko vrata.

Tokom srednjeg veka, oko dečijih zuba pojavila su se druga sujeverja. U Engleskoj, na primer, deci je naređeno da spale svoje mlečne zube kako bi ih spasli od nevolja u zagrobnom životu. Deca koja svoje mlečne zube nisu predala vatri provela bi večnost tražeći ih u zagrobnom životu. Vikinzi su deci plaćali zube. Strah od veštica bio je još jedan razlog za zakopavanje ili spaljivanje zuba. U srednjovekovnoj Evropi se smatralo da ako se veštica dočepa zuba, to može dovesti do potpune moći nad njima.[4]

Izgled[uredi | uredi izvor]

Za razliku od Deda Mraza i, u manjoj mjeri, Uskršnjeg zeca, postoji nekoliko detalja o izgledu Vile zubića koji su konzistentni u različitim verzijama mita. Studija iz 1984. koju je sprovela Rozmeri Vels otkrila je da većina, 74 odsto ispitanih, veruje da je Zubić vila žensko, dok 12 odsto veruje da Zubić vila nije ni muško ni žensko, a 8 odsto veruje da Zubić vila može biti ili muško ili žensko.[5] Na pitanje o njenim otkrićima u vezi sa izgledom Vile Zubić, Vels je objasnio: "Imate svoju osnovnu Zubić vilu tipa Zvončica sa krilima, štapićem, malo starijom i nečim drugim. Zatim imate neke ljude koji zamišljaju o Zubić vili kao o čoveka, zeca ili miša."[6] Jedan pregled objavljenih dečjih knjiga i popularnih umetničkih dela otkrio je da je Zubić vila takođe prikazana kao dete sa krilima, piksi, zmaj, plava figura majke, leteća balerina, dva starija čoveka, zubni higijeničar, trbušasti leteći čovek koji puši cigaru, slepi miš, medved i drugi. Za razliku od dobro utvrđenog zamišljanja Deda Mraza, razlike u prikazima Vile zubića nisu toliko uznemirujuće za decu.[7]

Nagrada[uredi | uredi izvor]

Naknada za zub varira u zavisnosti od zemlje, ekonomskog statusa porodice, iznosa koje detetovi vršnjaci prijavljuju i drugih faktora.[8][9] Istraživanje kompanije Visa Inc. iz 2013. pokazalo je da američka deca u proseku dobijaju 3,70 dolara po zubu.[10][11] Prema istom istraživanju, samo 3% dece pronađe dolar ili manje, a 8% novčanicu od pet dolara ili više ispod jastuka.[12]

Na nagradu utiče inflacija.[13] Prema podacima koje je prikupila američka kompanija za osiguranje zuba Delta Dental, prosečna isplata po zubu u Sjedinjenim Državama porasla je sa 1,30 dolara u 1998. na 6,23 dolara u 2023.[14] Prema Delta Dental-u, trendovi isplate obično odražavaju makroekonomske uslove i berzanski indeks S&P 500.[14] Delta Dental je otkrio da prvi izgubljeni zub u proseku dobija veću nagradu od ostalih zuba u Sjedinjenim Državama.[14]

Verovanje[uredi | uredi izvor]

Verovanje u Zubić vilu se posmatra na dva veoma različita načina. S jedne strane, dečja verovanja se vide kao deo poverljive prirode detinjstva. Nasuprot tome, vera u Zubić vilu se često koristi da se odrasli etiketiraju kao previše poverljivi i spremni da veruju u bilo šta.[15]

Roditelji imaju tendenciju da gledaju na mit kao na utehu za decu u gubitku zuba.[15] Istraživanja otkrivaju da verovanje u Zubić vilu može utešiti dete koje doživljava strah ili bol od gubitka zuba.[16] Čini se da majke posebno cene verovanje deteta kao znak da je njihova „beba“ još uvek dete i da ne „prerano odrasta“.[15] Podstičući veru u izmišljeni lik, roditelji dozvoljavaju sebi da se uteše da njihovo dete još uvek veruje u fantaziju i da još nije „odraslo“.[16] Deca često otkrivaju da je Zubić vila zamišljena u periodu od 5. do 7. godine, često povezujući to sa drugim izmišljenim figurama koje nose poklone (kao što su Deda Mraz i Uskršnji zeka).[17]

Autorka Viki Lanski savetuje roditeljima da rano kažu svojoj deci da zubić vila plaća mnogo više za savršen zub nego za pokvaren. Prema rečima Lanskog, neke porodice ostavljaju poruku sa uplatom, hvaleći dete za dobre zubne navike.[18]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Blair, John R.; McKee, Judy S.; Jernigan, Louise F. (jun 1980). „Children's belief in Santa Claus, Easter Bunny and Tooth Fairy”. Psychological Reports. 46 (3, Pt. 1): 691—694. doi:10.2466/pr0.1980.46.3.691. 
  2. ^ Watts, Linda S. (2007). „Tooth Fairy (legendary)”. Encyclopedia of American Folklore. New York: Facts on File. str. 386. ISBN 978-0-8160-5699-6. 
  3. ^ Cleasby, Richard; Vigfússon, Gudbrand (1957). William A. Craigie, ur. An Icelandic-English Dictionary (2 izd.). Oxford: Oxford University Press.  s.v. tannfé first edition available on An Icelandic-English Dictionary
  4. ^ Underwood, Tanya (23. 5. 2008). „Legends of the Tooth Fairy”. Recess. Arhivirano iz originala 7. 12. 2013. g. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  5. ^ Brooker, Lynda (2. 2. 1984). „Tooth Fairy Lore Extracted”. Toledo Blade. 
  6. ^ „The tooth fairy: friend or foe?”. The Milwaukee Journal. 31. 7. 1991. [mrtva veza]
  7. ^ Wells, Rosemary (1997). „The Making of an Icon: The Tooth Fairy in North American Folklore and Popular Culture”. Ur.: Narváez, Peter. The Good People: New Fairylore Essays. University Press of Kentucky. str. 426–446. ISBN 9780813109398. 
  8. ^ Patca, Raphael; van Waes, Hubertus J. M.; Daum, Moritz M.; Landolt, Markus A. (2017). „Tooth Fairy guilty of favouritism!”. Medical Journal of Australia. 207 (11): 482—486. PMID 29227774. doi:10.5694/mja17.00860. 
  9. ^ Hedges, Helen; Cullen, Joy (2003). „The Tooth Fairy Comes, or Is It Just Your Mum and Dad?: A Child's Construction of Knowledge”. Australian Journal of Early Childhood. 28 (3): 19—24. doi:10.1177/183693910302800304 Slobodan pristup. 
  10. ^ „Tooth Fairy inflation flies high”. CBS News. 30. 8. 2013. 
  11. ^ „Survey: Tooth fairy leaving less money”. UPI. 26. 7. 2011. 
  12. ^ Woudstra, Wendy. „How Much Does The Tooth Fairy Pay for a Tooth”. Colgate. Pristupljeno 5. 3. 2019. 
  13. ^ Tyko, Kelly (27. 2. 2023). „Tooth Fairy's lost teeth payout reaches record high”. Axios (na jeziku: engleski). Pristupljeno 4. 3. 2023. 
  14. ^ a b v Tyko, Kelly (27. 2. 2023). „Tooth Fairy's lost teeth payout reaches record high”. Axios (na jeziku: engleski). Pristupljeno 4. 3. 2023. 
  15. ^ a b v Wells, Rosemary (1997). „The Making of an Icon: The Tooth Fairy in North American Folklore and Popular Culture”. Ur.: Narváez, Peter. The Good People: New Fairylore Essays. University Press of Kentucky. str. 426–446. ISBN 9780813109398. 
  16. ^ a b Clark, Cindy Dell (1995). „Flight Toward Maturity: The Tooth Fairy”. Flights of Fancy, Leaps of Faith: Children's Myths in Contemporary America. University of Chicago Press. str. 355–364. ISBN 9780226107776. 
  17. ^ Sameroff, Arnold; McDonough, Susan C. (1994). „Educational implications of developmental transitions: revisiting the 5- to 7-year shift”. Phi Delta Kappan. 76 (3): 188—193. JSTOR 20405294. 
  18. ^ Lansky, Vicki (2001). Practical parenting tips. New Delhi: Unicorn books. str. 79. ISBN 81-7806-005-1. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зубић_вила&oldid=27692898”