Pređi na sadržaj

Ivan Gnezdilov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ivan Gnezdilov

Ivan Fjodorovič Gnezdilov ( rus. Ива́н Фёдорович Гнезди́лов ; 17. jun 1922, selo Ščelokovo, gubernija Kursk — 14. januar 1990, Riga) je bio sovjetski letački as u Drugom svetskom ratu; za svoje postupke dobio je titulu Heroja Sovjetskog Saveza 19. avgusta 1944. godine. Kasnije u svojoj karijeri učestvovao je u Korejskom ratu.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Gnezdilov je rođen 17. juna 1922. u selu Ščelokovo (sada deo seoskog naselja Šahovski, Prohorovski okrug, Belgorodska oblast) u radničkoj ruskoj porodici. Završio je deset razreda gimnazije. Godine 1940. završio je studije u Belgorodskom avio-klubu pre nego što je u julu te godine regrutovan u Crvenu armiju. Potom je diplomirao na Čugujevskoj vojnoj avijacijskoj pilotskoj školi 1941. godine.

Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Od januara 1942. stariji vodnik Gnezdilov je učestvovao u Velikom otadžbinskom ratu. Bio je pilot 162. lovačkog vazduhoplovnog puka. Leteo je na lovcu Jak-1 .

U maju 1942. Gnezdilov je prebačen u 516. lovački avijacijski puk, gde se borio do kraja rata. U februaru 1944. puk je dobio gardijsko zvanje i preimenovan u 153. gardijski lovački avijacijski puk. U tom puku učestvovao je u bitkama na Zapadnom, Voronješkom, Stepskom, 2. i 1. ukrajinskom frontu. Učestvovao je u borbama na Zapadnom frontu 1942. godine, Kurskoj bici, bici na Dnjepru, Nižnjednjeprovskoj, Umansko-Botošanskoj, Lavovsko-Sandomježskoj, Vislansko-Oderskoj, Donjošleskoj, Gornjošleskoj, Berlinskoj operaciji.

Do 25. februara 1944. bio je zamenik komandanta eskadrile u 153. gardijskom puku lovačke avijacije 12. gardijske divizije lovačke avijacije. Kao stariji poručnik Ivan Gnezdilov je učestvovao 245 letova, učestvovao u 67 vazdušnih borbi, oborio 17 aviona lično i 1 u zajedničkim napadima u grupi.[1]

Ukazom Predsedništva Vrhovnog sovjeta SSSR- a od 19. avgusta 1944. Gnezdilov, u to vreme stariji poručnik, dobio je zvanje Heroja Sovjetskog Saveza . [2]

Do kraja rata Gnezdilov je bio komandant eskadrile sa činom kapetana. Izvori se uveliko razlikuju u vezi sa tačnom analizom njegovih pobeda iz vazduha. Na njegovoj posljednjoj listi za ratnih nagrada navodi se da je oborio 19 aviona sam i 4 u zajedničkim bitkama. U početku je Mihail Bihov procenio da je njegov broj 21 solo i tri deljena, [3] ali je kasnije promenio svoju procenu na 18 solo i pet zajedničkih. [4] Nikolaj Bodrihin je pripisao Gnezdilovu isti rezultat kao što je Bihov prvobitno procenio u svojoj knjizi iz 2011. [5] ali je njegova ranija knjiga iz 1998. pripisala Gnezdilovu 24 solo pobede. [6]

Posleratni život[uredi | uredi izvor]

Posle rata nastavio je da služi vojni rok, a 1945. godine diplomirao je na Višim letačkim taktičkim kursevima za oficire vazduhoplovstva.

Gnezdilov je učestvovao u Korejskom ratu kao komandant eskadrile 676. lovačkog vazduhoplovnog puka (216. divizija lovačke avijacije, 64. lovački avijacijski korpus ). Na frontu je bio od jula 1952. do jula 1953. godine. Upravljao je mlaznim lovcem MiG-15 . 14. septembra 1952. oborio je američki lovac F-86 Saber . Godine 1959. završio je usavršavanje za oficire. U martu 1961. penzionisan je u činu pukovnika.

Živeo je u Rigi, radio kao direktor letenja na aerodromu u Rigi,kasnije je postao šef hitne spasilačke službe Letonske uprave civilnog vazduhoplovstva. Umro je 14. januara 1990. i sahranjen je u Rigi na groblju Mikel. [2]

Po njemu je nazvana ulica u selu Prohorovka.

U penziji je dane provodio po Rigskim birtijama ispijajući vodku. Bio je veoma poznat među stanovništvom letonske sovjetske republike.

Nagrade[uredi | uredi izvor]

  • Heroj Sovjetskog Saveza (19. avgust 1944.)
  • Orden Lenjina (19. avgust 1944.)
  • Četiri ordena Crvene zastave (23. jul 1942, 21. jun 1944, 25. april 1945, 14. jul 1953)
  • Orden Aleksandra Nevskog (5. septembar 1944.)
  • Dva ordena Otadžbinskog rata prvog stepena (19. septembar 1943, 11. mart 1985)
  • Dva ordena Crvene zvezde (30. decembar 1956, 16. oktobar 1957)
  • Medalja „Za borbene zasluge“ (15. novembar 1950.)
  • Medalja "Za zauzimanje Berlina" (1945)
  • Medalja "Za oslobođenje Praga" (1945)
  • razne druge medalje [2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bocharov, Anton. „Gnezdilov Ivan Fёdorovič”. warheroes.ru. Pristupljeno 2022-09-02. 
  2. ^ a b v Bocharov, Anton. „Gnezdilov Ivan Fёdorovič”. warheroes.ru. Pristupljeno 2022-09-02. 
  3. ^ Bykhov Mikhail (2007). Asы Velikoй Otečestvennoй. Samыe rezulьtativnыe letčiki 1941—1945 gg.: Spravočnik [Aces of the Great Patriotic War. The most resultative fighters of 1941-1945.: Handbook]. Moscow: Yauza, Eksmo. 
  4. ^ Bykov, Mikhail (2014). Vse asы Stalina. 1936–1953 [All Aces of Stalin. 1936–1953]. Moscow: Yauza. ISBN 978-5-9955-0712-3. OCLC 879321002. 
  5. ^ Bodrikhin N.G. (2011). Velikie sovetskie asы: 100 istoriй o geroičeskih boevыh letčikah [Grear Soviet aces: 100 stories about heroic fighter pilots]. Moscow: LitRes. 
  6. ^ Bodrikhin N.G. (1998). Sovetskie asы [Soviet aces]. Moscow: ZAO KFK "TAMP". 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Geroi Sovetskij Souza: Kratkij biografičeskij slovarь / P red. red. kollegii I. N. Škadov. — M. : Voenizdat, 1987. — T. 1 /Abaev — Lubičev/. — 911 s. — 100 000 ekz. — ISBN ots, Reg. № v RKP 87-95382
  • Bodrihin N. G. Sovetskie asi. — M, 1998.
  • Bikov M. U. Asi Velikoj Otečestvennoj. — M. : Eksmo: Auza, 2007.
  • Geroi-belgorodci. — 2-e izd. — Voronež, 1972.
  • Ratnaa doblestь Belgorodcev: Geroi Sovetskij Souza i polnie kavaleri ordena Slavi. – Belgorod, 1995. – S. 175-176.
  • Sejdov I. Sovetskie asi Korejske vojni. — M, 2010.
  • Enciklopedia Gosudarstvennogo voenno-istoričeskogo muzea-zapovednika «Prohorovskoe pole». – M. : Fond «Narodnaa pamatь», 2003. – S. 60-61.
  • Belgorodskaa enciklopedia. – Belgorod: Izdatelьstvo oblastnoj tipografii, 2000. – S. 114.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иван_Гнездилов&oldid=27813895”