Igličasti ležaj
Igličasti ležaji predstavljaju specijalno izvođenje ležaja gde kotrljajna tela cilindri imaju mali prečnik u odnosu na dužinu. Zbog toga se ova kotrljajna tela nazivaju iglice. Smeštene su u odgovarajući kavez, koji ih drži na odgovarajućem rastojanju i obezbeđuje im međusobni paralelni položaj. Na ovaj način obezbeđuje se kod uležištenja kompaktna konstrukcija u radijalnom pravcu.
Postoje i konstrukcione varijante bez spoljašnjeg prstena, pa čak i bez oba prstena. U tom slučaju kavez sa iglicama ugrađuje se između rukavca vratila i kućišta, s tim da oslone površine moraju biti vrlo tvrde (58...65HRC), brušene i sa malim odstupanjima oblika.
Igličasti ležaji su jako kruti, zahtevaju visoku tačnost obrade površina (Ra ≤ 0,2), visoku saosnost oslonaca, i vrlo precizno vođenje vratila. Nisu pogodni za visoke učestanosti obrtanja i mogu da prenesu samo radijalna opterećenja. Pogodni su za oslonce sa oscilatornim obrtnim kretanjem, kao što su krivajni i kulisni mehanizmi.
Primenjuju se kod nižih i srednjih učestanosti obrtanja, u osloncima alatnih mašina, kod transmisije motornih vozila, kod vratila električnih uređaja, kod rukavaca elektromagnetnih i kardanovih spojnica, itd.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Vojislav Miltenović: Mašinski elementi (oblici, proračun, primena), 7. izdanje, Niš, 2009.