Igor Mogne
Igor Mogne | |
---|---|
Lični podaci | |
Puno ime | Igor de Araújo Mogne |
Datum rođenja | 1. avgust 1996. |
Mesto rođenja | Maputo (Mozambik), |
Državljanstvo | Mozambik |
Visina | 175 cm |
Težina | 66 kg |
Plivačka karijera | |
Stil | slobodno, delfin |
Klub | Sporting Clube de Portugal |
Osvojene medalje | ||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Igor de Araužo Mogne (port. Igor de Araújo Mogne; Maputo, 1. avgust 1996) mozambikanski je plivač čija specijalnost su trke slobodnim stilom. Višestruki je nacionalni prvak i rekorder, učesnik Olimpijskih igara i svetskih i afričkih prvenstava.
Član je plivačkog kluba Sporting iz Lisabona.
Sportska karijera
[uredi | uredi izvor]Mogne je plivanje počeo da trenira veoma rano, još kao šestogodišnji dečak u rodnom Maputu, a već dve godine kasnije započeo je i sa prvim takmičenjima. kao desetogodišnjak je prvi put nastupio na nekom plivačkom takmičenju van Mozambika.[1] Prvi značajniji uspeh u karijeri je postigao na Afričkim omladinskim igrama 2009, gde je osvojio dve bronzane medalje u trkama štafeta na 4×100 slobodno i 4×100 mešovito.[1] Na međunarodnoj plivačkoj sceni je debitovao 2014, prvo kao član reprezentacije Mozambika na Igrama komonvelta u Glazgovu, a potom i na Svetskom prvenstvu u malim bazenima u Dohi.
Na svetskim prvenstvima u velikim bazenima je debitovao u Kazanju 2015, a takmičio se i na prvenstvima u Budimpešti 2017. i Kvangdžuu 2019. godine. Najbolji rezultat na svetskim prvenstvima mu je bilo 29. mesto u kvalifikacijama trke na 400 slobodno, na prvenstvu u Kvangdžuu.
Bio je deo mozambičkog olimpisjkog tima na LOI 2016. u Riju, kao jedini muški predstavnik u plivanju. Plivao je u kvalifikacijama trke na 100 slobodno, a njegovo vreme od 50,65 sekundi je bilo dovoljno tek za 45. mesto u ukupnom poretku.
Nastupao je i na Afričkim igrama u Brazavilu 2015. i Rabatu 2019, te na Igrama komonvelta u Gould Koustu 2018. godine.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „Igor de Araújo Mogne - BIOGRAFIA”. Pristupljeno 9. 12. 2020.