Pređi na sadržaj

Игре глади (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Igre gladi (roman).
Igre gladi
Filmski poster na srpskom jeziku
Izvorni naslovThe Hunger Games
RežijaGari Ros
ScenarioGari Ros
Suzan Kolins
Bili Rej
ProducentNina Džejkobson
Džon Kilik
Temelji se naIgre gladi
(Suzan Kolins)
Glavne ulogeDženifer Lorens
Džoš Hačerson
Lijam Hemsvort
Vudi Harelson
Elizabet Benks
Leni Kravic
Stenli Tuči
Donald Saderland
MuzikaDžejms Njuton Hauard
Producentska
kuća		Color Force
StudioLionsgate Films
Godina2012.
Trajanje142 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
Budžet78 miliona dolara
Zarada694,4 miliona dolara[1]
Sledeći
Veb-sajtwww.thehungergamesmovie.com
IMDb veza

Igre gladi (engl. The Hunger Games) američki je distopijski akcioni naučnofantastični film iz 2012. godine, režisera Garija Rosa i snimljen po istoimenom romanu Suzan Kolins. Prvi je film u istoimenom serijalu, a producenti su bili Nina Džejkobson i Džon Kilik, dok su scenario napisali Ros, Kolinsova i Bili Rej. Glavne uloge tumače Dženifer Lorens, Džoš Hačerson, Lijam Hemsvort, Vudi Harelson, Elizabet Benks, Leni Kravic, Stenli Tuči i Donald Saderland. Radnja filma smeštena je u distopijsku postapokaliptičnu budućnost, gde su stanovnici države Panam uzrasta između 12 i 18 godina, „tributi”, primorani da učestvuju u Igrama gladi - borbi na život i smrt koja ima samo jednog pobednika. Ketnis Everdin se dobrovoljno prijavljuje da učestvuje na Igrama umesto svoje sestre i zajedno sa muškim tributom, Pitom Melarkom, putuje vozom u glavni grad Panema, Kapitol, gde će trenirati i učestvovati na Igrama.

Razvoj filma je počeo u martu 2009. godine, kada je Lionsgate ušao u ko-produkcijski dogovor sa kompanijom Color Force, koja je stekla filmska prava za knjigu nekoliko nedelja ranije. Kolinsova je sarađivala sa Rosom i Rejem na pisanju scenarija. Scenario je proširio lik Seneke Krejna kako bi omogućio da se nekoliko događaja prikaže direktno publici, a Ros je dodao nekoliko scena između Krejna i predsednika Snoua. Glavne uloge su podeljene između marta i maja 2011. godine. Snimanje je počelo u maju 2011. u Severnoj Karolini, a završilo se u septembru iste godine.

Film je realizovan 21. marta 2012. u nekim evropskim državama, dok je u Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu realizovan dva dana kasnije u konvencionalnim i IMAKS bioskopima. Kada je realizovan, postavio je rekord za najuspešniji premijerni dan (67,3 miliona $) i premijerni vikend za film koji nije nastavak. U vreme izlaska, zarada tokom premijernog vikenda (152,5 miliona $) je bila treća najveća za bilo koji film u Severnoj Americi. Film je ostvario ogroman finansijski uspeh, zaradivši preko 694 miliona dolara širom sveta, naspram budžeta od 78 miliona, što ga je učinilo trećim najuspešnijim filmom u Sjedinjenim Državama i devetim najuspešnijim filmom iz 2012. godine. Realizovan je na DVD i Blu-rej formatima 18. avgusta 2012. i sa preko 7 miliona prodatih primeraka je postao najprodavaniji DVD godine. Nastavak, Igre gladi: Lov na vatru, premijerno je prikazan 2013. godine.

Film je naišao na dobar prijem kod kritičara,[2] koji su pohvalili njegovu temu i poruku, kao i glumu Dženifer Lorens.[3] Neki kritičaru mu zameraju sličnost sa filmskom adaptacijom romana Borba do poslednjeg i sa kratkom pričom Lutrija autorke Širli Džekson.[4] Filmski saundtrek je uključivao pesmu Safe & Sound, koju je otpevala američka pevačica Tejlor Svift sa bendom The Civil Wars, a koja je osvojila nagradu Gremi i bila je nominovana za Zlatni globus za najbolju originalnu pesmu. Za svoju ulogu, Lorensova je osvojila nagradu Saturn za najbolju glumicu, filmsku nagradu po izboru kritičara za najbolju glumicu u akcionom filmu, nagradu Empajer za najbolju glumicu, a bila je nominovana i za nagradu Udruženja njujorških filmskih kritičara za najbolju glumicu.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Kao kaznu za neuspelu pobunu, 12 distrikta Panema je primorano od strane Kapitola da odaberu po dva tributa, jednog dečaka i jednu devojčicu uzrasta od 12 do 18 godina, koji će se boriti do smrti na godišnjim Igrama gladi dok ne ostane samo jedan preživeli. U Distriktu 12, nakon što je izabrana njena mlađa sestra Primrouz, 16-godišnja Ketnis Everdin dobrovoljno se prijavljuje da je zameni. Kao muški tribut je izabran Pita Melark i njih dvoje kreću vozom do Kapitola sa njihovom nadzornicom Efi Trinket i mentorom Hejmičom Abernatijem, jedinim živim pobednikom Igara iz Distrikta 12. Hejmič naglašava važnost dobijanja sponzora, jer oni mogu da obezbede potencijalno spasonosne poklone tokom Igara. Dok trenira, Ketnis posmatra „karijeriste” (Marvel, Glimer, Kejto i Klouv), volontere iz bogatih Distrikta 1 i 2, koji su se od svojih ranih godina spremali za igre. Tokom televizijskog intervjua sa Sizarom Flikermanom, Pita otkirva svoju ljubav prema Ketnis, koju ona u početku doživljava kao pokušaj privlačenja sponzora; kasnije saznaje da je njegovo priznanje iskreno.

Na početku Igara, Ketnis ignoriše Hejmičove savete i uzima neke zalihe smeštene oko Kornukopije, građevine na mestu polaska, i jedva izbegava smrt. Polovina od 24 tributa umre u početnoj gužvi, a samo jedanaest, uključujući karijeriste, preživljava prvi dan. Ketnis pokušava da se drži dalje od ostalih, ali Seneka Krejn, glavni tvorac Igara, pokreće šumski požar da bi je odveo prema njima. Ona nailazi na karijeriste, kojima se naizgled pridružio Pita, i penje se na drvo. Pokušavaju da je pogode, ali ne uspevaju, pa ih Pita savetuje da je sačekaju da siđe. Sledećeg jutra, Ketnis primećuje Ru, malu devojčicu iz Distrikta 11, kako se skriva na susednom drvetu. Ru joj skreće pažnju na gnezdo tragačica, genetski modifikovanih otrovnih osa. Ketnis pomoću noža seče granu koja drži gnezdo, uzrokujući da padne na karijeriste koji spavaju ispod drveta; Glimer umire, ali ostali beže. Ketnis postaje dezorijentisana od nekoliko uboda. Pita se vraća i govori joj da pobegne.

Ru pomaže Ketnis da se oporavi i njih dve postaju prijateljice i saveznice. Ketnis uništava zalihe koje su karijeristi skladištili, detonirajući mine koje ih štite, dok Ru odvraća pažnju ostalima. Ketnis kasnije pronalazi i oslobađa Ru iz zamke, ali Marvel baca koplje na Ketnis, koje je promašuje i pogađa Re. Ketnis ga ubija strelom i teši Ru i, nakon što umre, ukrašava njeno telo cvećem. To pokreće nerede u Distriktu 11. Predsednik Panema, Koriolan Snou, upozorava Krejna na te nemire.

Hejmič ubeđuje Krejna da promeni pravila tako da dozvoli dva pobednika, pod uslovom da su iz istog distrikta, sugerišući da će ovo smiriti javnost. Nakon najave, Ketnis pronalazi teško ranjenog Pitu. Još jedna najava objavljuje da će ono što je preživelima najpotrebnije biti obezbeđeno narednog jutra kod Kornukopije. Uprkos Pitinom žestokom protivljenju, Ketnis odlazi da uzme lek koji mu je potreban, ali je u zasedi napada i nadjačana Klouv, koja je provocira u vezi Ruine smrti i priprema se da je ubije. Treš, muški tribut iz Distrikta 11, je čuje i ubija Klouv. Pošteđuje Ketnisin život zbog Ru, ali samo ovaj put. Ketnis donosi lek Piti, koji se oporavlja preko noći.

Dok lovi hranu, Ketnis čuje pucanj topa, što signalizuje nečiju smrt. Trči prema Piti, koji je nesvesno sakupio smrtonosne bobice. Oni pronalaze „Prepredenu”, ženskog tributa iz Distrikta 5, koja je umrla nakon što je pojela te iste bobice, za koje je pretpostavljala da su jestive, nakon što je videla Pitu kako ih skuplja.

Krejn potom pušta genetski modifikovane zveri, koje ubijaju Treša i prisiljavaju Ketnis, Pitu i Kejtoa − poslednja tri preživela − na krov Kornukopije. Kejto hvata Pitu oko vrata i koristi ga kao ljudski štit protiv Ketnisinog nišana. Pita upućuje Ketnis da puca u Kejtovu ruku, što omogućava Piti da ga baci na zveri ispod njih. Ketnis ga ubija strelom, kako bi okončala njegovu patnju.

Krejn tada opoziva prethodnu promenu pravila, koja je omogućavala da dva učesnika pobede. Pita nagovara Ketnis da ga ustreli, ali ona ga ubeđuje da zajedno pojedu otrovne bobice. Neposredno pre nego što to urade, Krejn ih užurbano proglašava pobednicima. Nakon toga, Hejmič upozorava Ketnis da je tim činom prkosa, napravila sebi neprijatelje. Predsednik Snou zaključava Krejna u sobi sa otrovnim bobicama.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Hunger Games (2012) - Box Office Mojo”. boxofficemojo.com. Pristupljeno 3. 12. 2015. 
  2. ^ „The Hunger Games”. Metacritic. Pristupljeno 3. 12. 2015. 
  3. ^ Johnson, Neala (19. 3. 2012). „The Hunger Games wows the critics”. dailytelegraph.com.au. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 13. 06. 2012. g. Pristupljeno 3. 12. 2015. 
  4. ^ University of Nebraska-Lincoln - Web Developer Network. „UNL - Frame by Frame - The Hunger Games”. unl.edu. Arhivirano iz originala 08. 12. 2015. g. Pristupljeno 3. 12. 2015. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Игре_глади_(филм)&oldid=27733301”