Igumanija Ana (Adžić)
| Ana (Adžić) | |
|---|---|
| Osnovni podaci | |
| Pomesna crkva | Srpska pravoslavna crkva |
| Eparhija | Eparhija žička |
| Titula | Igumanija Manastira Vraćevšnice' |
| Sedište | Manastir Vraćevšnica kod Čačka |
| Godine službe | 1948—1975 |
| Naslednik | Evdokija Šutić |
| Lični podaci | |
| Svetovno ime | Nadežda Adžić |
| Datum rođenja | 1900. |
| Mesto rođenja | Beograd, |
| Datum smrti | 1975. (75 god) |
| Mesto smrti | Manastir Vraćevšnica kod Gornjeg Milanovca, |
Ana (svetovno Nadežda Adžić; Beograd, 1900 — Manastir Vraćevšnica, 1975) bila je igumanija Manastira Vraćevšnice i Manastira Sretenje.[1]
Život pre monašenja[uredi | uredi izvor]
Nadežda Adžić u Jagodini provodi detinjstvo i završava tri razreda osnovne škole. Njena porodična loza je imala dugu bogoslovsku tradiciju i sa majčine i sa očeve strane. Majka Mileva je poticala iz poznate beogradske porodice Popović, a otac Sreten je bio jedan od najznačajnijih srpskih pedagoga i dugogodišnji upravitelj Učiteljske škole u Jagodini.[2] Još kao devojčica, pokazivala je interesovanje za život srpskih monahinja u manastirima, zato svoje školovanje nastavlja u renomiranom školskom Zavodu “Sveta Marija“ u Turn Severinu u Rumuniji, gde je vaspitavana u monaškom redu časnih sestara. U vreme ratnih godina 1915/18. god. prekida školovanje i vraća se roditeljima u Jagodinu. Pridružuje se 1916. god. „Prvom esperanto klubu“ koji je osnovao njen otac. Nadeždu svrstavaju u pionire esperanto pokreta u Srbiji. Od 1921. godine živi u Beogradu gde završava Školu za primenu dekorativne umetnosti i radi kao nastavnica. Inetresovanje za duhovnim životom snaži, naročito posle smrti njenih roditelja. Na poziv vladike Nikolaja, 1935. godine, Nadežda je došla u Bitolj da bi radila kao upravnica Dečijeg hranilišta za sirotu decu.[2] Hranilište je bilo posvećeno svetom Nikoli i zvalo se Bogdaj.[3]
Dobrotvorni rad[uredi | uredi izvor]
Po blagoslovu, tada već vladike Žičkog Nikolaja, Nadežda će uoči rata, 1941. godine, sa sestrama doći u Srbiju.[2] Iste godine osniva i hranilište za decu u Trsteniku. Voleli su je meštani, svesrdno su joj pomagali, a njoj nije bilo teško da za decu i prosi po Trsteniku. Sobom je vukla kolica i u njih stavljala priloge. Išla je i po okolnim selima po kiši, blatu i mrazu. Na ramenima je vukla teške džakove i sa njima pešačila kilometre. Krhkog zdravlja i nežnog tela, nije dugo izdržala. Teret joj je toliko povredio kičmu da je do kraja života išla povijena. Po završetku rata, nove vlasti sestrama oduzimaju zdravu i lepo odnegovanu decu i na čuvanje im daju umno i fizički ometenu u razvoju.
Monašenje u manastiru Sretenje[uredi | uredi izvor]
Zamonašila se 1948. godine u manastiru Sretenje na Ovčaru.[2] Ime Ana joj je poslato od episkopa Valerijana, po svetoj proročici Ani. Po njegovom blagoslovu, ubrzo po monašenju, prelazi sa još par sestara u manastir Vraćevšnicu. I tog vremena će se mati Ana nerado sećati. Trpelo se na svemu. Hrani, odeći, obući… Nešto odela je stizalo od Vladike Nikolaja iz Amerike. Kao dar svojoj duhovnoj sledbenici Vladika je poslao i šivaću mašinu. Po dolasku u zadužbinu Radiča Postupovića ubrzo je postala i igumanija. I danas se mogu čuti priče da bi igumanija, kada bi neka gošća došla na konak po zaleđenom i kaljavom putu, prinosila lavor i prala joj noge. Nijedan prosjak nije izašao iz manastira dok mu se nešto ne pokloni. Svakom gostu, putniku namerniku, znala je da posveti vreme. Meštani su je često viđali i kod stoke, u njivi, u svakodnevnom poslu. Od drugih sestara se izdvajala po tome što je uvek nosila stariju odeću i obuću. Znala je svima da pruži duhovnu nežnost, brigu i ljubav. Kao i ljudima, pažnju je posvećivala i biljkama. Kažu da se u njenoj ćeliji ni muva nije smela ubiti.
Bolest i smrt[uredi | uredi izvor]
Nemoćna telom, a duhom još jaka i budna, mati Ana je vodila kuću kao da je potpuno zdrava. Monahinje su je brižno negovale i čuvale. 18. novembara 1975. godine, predstavila se u Gospodu.[4] Sahranjena je na monaškom groblju u manastiru Vraćevšnice. Otac Rafailo, iguman manastira Nikolje, ovako je govorio na opelu blaženopočivšoj igumaniji Ani:
- Majko sveta, očekuje te prvo Deda Sveti, od koga si sve slušala i tvorila. Dočekuje te sva ona sirotinja za koju si se raspinjala. Dočekuje te Majka Božija čiji si amanet i zavet ispunila…
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Aleksandar (2019-11-06). „U G. Milanovcu otvorena izložba “Mati Ana Adžić (1900-1975) duhovno čedo Sv. Vladike Nikolaja Velimirovića“”. Eparhija žička (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-04-26.
- ^ a b v g „U G. Milanovcu otvorena izložba “Mati Ana Adžić (1900-1975) duhovno čedo Sv. Vladike Nikolaja Velimirovića“”. Eprhija Žička. Pristupljeno 30. 1. 2020.
- ^ „IGUMANIJA ANA ADžIĆ”. Manastir Vavedenje. Arhivirano iz originala 10. 05. 2019. g. Pristupljeno 10. 5. 2019.
- ^ „Detinjstvo Nadežde Adžić” (PDF). arhivja. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 01. 2020. g. Pristupljeno 30. 1. 2020.
