Pređi na sadržaj

Ig Nobelova nagrada

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ig Nobelova nagrada
Dodeljuje se zabesmislen rad u oblasti nauke, za neobična ili trivijalna dostignuća u naučnom istraživanju
LokacijaUniverzitet Harvard, Kembridž, Masačusets
ZemljaSAD
PredstavljaAnnals of Improbable Research[*]
Prvo dodeljivanje
1991.; pre 33 godine (1991)
Ig Nobelova nagrada za fiziku 2000. dodeljena je Andreju Gejmu sa Univerziteta Radboud u Najmegenu i Majklu Beriju sa Univerziteta u Bristolu, UK, za magnetnu levitaciju žive žabe. Gejm je dobio stvarnu Nobelovu nagradu za fiziku 2010. [1]
Sanders Teatar na Univerzitetu Harvard. Mesto dodele Ig Nobelove nagrade

Ig Nobelova nagrada je satirična nagrada koja se dodeljuje svake godine od 1991. za proslavu deset neobičnih ili trivijalnih dostignuća u naučnom istraživanju. Njegov cilj je da „se oda počast dostignućima koja prvo nasmeju ljude, a onda ih nateraju na razmišljanje“. O njihovom satiričnom karakteru svedoči i sam naziv, nastao od igre reči ignoble (nesvrsishodno) i prezimena čuvenog inovatora Alfreda (Nobela).[2]

Za razliku od Nobelovih, Ig Nobelove nagrade dodeljuju se za 10 „najotkačenijih“, trivijalnih naučnih dostignuća. [2]

Iako na prvi pogled mogu izgledati smešno, ova otkrića ipak nisu naučno neosnovana. Sledi da je istina ono što za njih kažu sami pokretači nagrade – da su to „dostignuća koja će vas najpre nasmejati, a potom naterati na razmišljanje“.[2]

U organizaciji naučnog humorističkog časopisa Annals of Improbable Research (AIR), Ig Nobelove nagrade dodeljuju nobelovci na ceremoniji u Sanders teatru na Univerzitetu Harvard, a nakon toga slede javna predavanja dobitnika na Masačusetskom institutu tehnologije.[3]

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Mark Abrahams (2008). Osnivač Ig Nobelovih nagrada.

Ig Nobelove je 1991. godine stvorio Mark Abrahams, urednik i suosnivač časopisa Annals of Improbable Research bivši glavni urednik Journal of Irreproducible Resultsa, koji je bio majstor ceremonije na svim ceremonijama dodele nagrada. Tada su dodeljivane nagrade za otkrića „koja se ne mogu ili ne smeju reprodukovati”. Svake godine se dodeljuje deset nagrada u mnogim kategorijama, uključujući kategorije Nobelove nagrade za fiziku, hemiju, fiziologiju/medicinu, književnost i mir, ali i druge kategorije kao što su javno zdravlje, inženjerstvo, biologija i interdisciplinarna istraživanja. Ig Nobelove nagrade priznaju istinska dostignuća, sa izuzetkom tri nagrade koje su prve godine dodeljene fiktivnim naučnicima Džozaji S. Karberiju, Polu Defantiju [4] i Tomasu Kajlu. [5]

Nagrade su ponekad kritika putem satire, kao u dve nagrade dodeljene za istraživanje homeopatije, nagrade za „naučno obrazovanje“ Ministarstvu za obrazovanje države Kanzas i Odboru za obrazovanje države Kolorado za njihov stav u vezi sa stvaranjem i evolucijaom u javnom obrazovanju, i nagrada koja je dodeljena u Social Text-u posle Afere Sokal. Najčešće, međutim, skreću pažnju na naučne članke koji imaju neki duhovit ili neočekivani aspekt. Primeri se kreću od otkrića da prisustvo ljudi ima tendenciju da seksualno uzbuđuje nojeve, do izjave da crne rupe ispunjavaju sve tehničke uslove da bi bile lokacija pakla, do istraživanja „ pravila pet sekundi“, jezik u jeziku, uverenje da hrana ispuštena na pod neće biti kontaminirana ako se podigne u roku od pet sekundi. [6]

Sir Andrej Gejm, koji je 2000. godine dobio Ig Nobelovu nagradu za levitiranje žabe magnetizmom, dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 2010. za svoj rad sa elektromagnetnim svojstvima grafena. On je jedini pojedinac, do 2023. godine, koji je dobio i Nobelovu i Ig Nobelovu nagradu. [7]

Ceremonija

[uredi | uredi izvor]

Manifestacija koja predstavlja parodiju dodele prave Nobelove nagrade osmišljena je tako da podseća na dodelu Nobelove nagrade. Svake godine u oktobru, na Univerzitetu Harvard, ceremonija se odvija na skoro isti način kao ona koja će se dogoditi nekoliko dana kasnije, kada je dodela prave Nobelove nagrade. Nekoliko pravila Ig Nobelove nagrade čine je izuzetnom: samo izlaganje se izvodi dva puta, prvi put, učesnici imaju svega 24 sekunde da objasne svoj rad, dok prilikom drugog izlaganja treba da ga opišu u sedam reči. Nakon što su prošli prvi krug selekcije, učesnici čiji su radovi izabrani sada imaju 60 sekundi za objašnjenje.[2]

Nagrade uglavnom dodeljuju nobelovci, prvobitno na ceremoniji u predavaonici na MIT-u, ali od 1994. u Sanders teatru na Univerzitetu Harvard. [8] Zbog pandemije kovida 19, događaj 2020. i 2021. održan je potpuno onlajn. [9] [10] [11] Događaj sadrži brojne šale o trčanju, uključujući gospođicu Sweetie Poo, devojčicu koja više puta viče: „Molim vas, prestanite: dosadno mi je“, visokim glasom ako govornici predugo traju. [8] Dodela nagrada tradicionalno se završava rečima: „Ako niste osvojili nagradu — a posebno ako jeste — više sreće sledeće godine!“ [12]

Svečanost su sponzorisali Harvard Computer Society, Harvard–Radcliffe Science Fiction Association i Harvard–Radcliffe Society of Physics Students. [13]

Bacanje papirnih aviona na scenu je dugogodišnja tradicija. Profesor Roj Dž. Glauber je dugi niz godina čistio binu od aviona kao zvanični „Čuvar metle“. Glauber nije mogao da prisustvuje dodeli nagrada 2005. jer je putovao u Stokholm da dobije pravu Nobelovu nagradu za fiziku. [14]

"Parada upaljenih" u salu uključuje prateće grupe. Na ceremonijama 1997. godine, tim „kriogenih istraživača seksa“ podelio je pamflet pod nazivom „Siguran seks na četiri Kelvina“. [15] Delegati Muzeja loše umetnosti često su pri ruci da izlože neke komade iz svoje kolekcije.[traži se izvor]

Emitovanje

[uredi | uredi izvor]

Ceremonija se snima i emituje na Nacionalnom javnom radiju u SAD i prikazuje se uživo preko interneta. Snimak se emituje svake godine, u petak nakon Dana zahvalnosti SAD, u javnom radio programu Science Friday. Kao priznanje za ovo, publika skandira ime voditelja radio emisije, Ire Flatou.[traži se izvor]

Objavljene su dve knjige sa zapisima o nekim dobitnicima: Ig Nobelova nagrada[16] i Ig Nobelova nagrada 2,[17] od kojih je potonja kasnije preimenovana u Čovek koji je pokušao da se klonira. [18]

Ig Nobelova turneja je godišnji deo Nacionalne nedelje nauke u Ujedinjenom Kraljevstvu od 2003. [19] Turneja je takođe putovala u Australiju nekoliko puta, Univerzitet Arhus u Danskoj u aprilu 2009, Italiju i Holandiju.[traži se izvor]

Prijem

[uredi | uredi izvor]

Članak u The National- u iz septembra 2009. pod naslovom „Plemenita strana Ig Nobelovih nagrada“ kaže da, iako su Ig Nobelove nagrade prikrivena kritika trivijalnih istraživanja, istorija pokazuje da trivijalna istraživanja ponekad vode do važnih otkrića. [20] Na primer, 2006. studija koja je pokazala da je jedan od komaraca malarije (Anopheles gambiae) podjednako privučen mirisom sira iz Limburgera i mirisom ljudskih stopala [21] donela je Ig Nobelovu nagradu u oblasti biologije. Kao direktan rezultat ovih otkrića, zamke mamce ovim sirom postavljene su na strateškim lokacijama u nekim delovima Afrike za borbu protiv epidemije malarije.[22] [23] Andrej Gejm, pre nego što je podelio Nobelovu nagradu za fiziku 2010. godine za svoja istraživanja grafena, podelio je Ig Nobelovu nagradu za fiziku 2000. sa Majklom Berijem za magnetnu levitaciju žabe, koja je do 2022. navodno bila deo inspiracije za kinesku ustanovu za istraživanje lunarne gravitacije.[24] [25]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Geim becomes first Nobel & Ig Nobel winner”. Improbable.com. 5. 10. 2010. Pristupljeno 17. 11. 2018. 
  2. ^ a b v g „Ig Nobel: 10 najotkačenijih naučnih otkrića”. elementarium.cpn.rs. Pristupljeno 20. 10. 2023. 
  3. ^ Abrahams, Marc (12. 9. 2012). „The Greatest Hits of Weird Science: What the Oscars could learn from the Ig Nobel Prize ceremony”. Slate.com. Pristupljeno 17. 11. 2018. 
  4. ^ "Ig Nobel prizes display wit, fun, drunks" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. februar 2023), The Tech, vol. 111, issue 41
  5. ^ „Ig Nobel Prizes Go to Those Likely to Be Overlooked : Lampoon: MIT researchers create the new series of awards, named after the 'inventor of soda pop.' Among the first winners are Vice President Dan Quayle and imprisoned junk-bond king Michael Milken.”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). 1991-10-05. Pristupljeno 2022-12-02. 
  6. ^ „Improbable.com Ig Nobel Past Winners”. Arhivirano iz originala 6. 9. 2019. g. Pristupljeno 10. 7. 2019. 
  7. ^ Overbye, Dennis (5. 10. 2010). „Physics Nobel Honors Work on Ultra-Thin Carbon”. The New York Times. Arhivirano iz originala 2014-09-24. g. Pristupljeno 30. 3. 2023. 
  8. ^ a b Moeliker, Kees (11. 10. 2005). „Infinity and so much more”. London: Education.guardian.co.uk. Pristupljeno 17. 11. 2018. 
  9. ^ „2020 Ceremony”. Improbable Research. 2020-05-19. Arhivirano iz originala 07. 12. 2020. g. Pristupljeno 2020-12-27. 
  10. ^ „What is the Ig Nobel Prize and who won it this year?”. Metro (na jeziku: engleski). 2020-09-18. Pristupljeno 2020-12-27. 
  11. ^ „The Ig Nobel Awards Go Virtual”. Science Friday (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-27. 
  12. ^ Jacobs, Phie (2023-09-14). Ig Nobel Prizes honor zombie spiders, rock-licking scientists, and a clever commode (Izveštaj) (na jeziku: engleski). doi:10.1126/science.adk8631. 
  13. ^ „Improbable.com: "About the Ig Nobel prize"”. Arhivirano iz originala 4. 6. 2019. g. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  14. ^ „Roy Glauber, paper airplane sweeper, is gone”. Improbable.com. 2018-12-27. 
  15. ^ Kirsner, Scott. „A Gala Night for Weird Science”. Wired. 
  16. ^ 2002, US paperback ISBN 0-452-28573-9, UK paperback ISBN 0-7528-4261-7
  17. ^ 2005, US hardcover ISBN 0-525-94912-7, UK hardcover ISBN 0-7528-6461-0
  18. ^ Abrahams, Marc (2006). The Man Who Tried to Clone HimselfNeophodna slobodna registracija. Plume. ISBN 9780452287723. 
  19. ^ „The Ig Nobel Tour of the UK” (PDF). Pristupljeno 17. 11. 2018. 
  20. ^ Matthews, Robert (27. 9. 2009). „A Noble Side to Ig Nobels”. The National. Pristupljeno 17. 11. 2018. 
  21. ^ Knols, Bart (9. 11. 1996). „On human odour, malaria mosquitoes, and Limburger cheese” (PDF). Lancet. 348 (9037): 1322. PMID 8909415. doi:10.1016/S0140-6736(05)65812-6. Pristupljeno 17. 11. 2018. 
  22. ^ „The 2006 Ig Nobel Prize Winners”. Improbable.com. Pristupljeno 17. 11. 2018. 
  23. ^ Knols, Bart; De Jong, Ruurd (april 1996). „Limburger cheese as an attractant for the malaria mosquito Anopheles gambiae s.s.”. Parasitology Today. 12 (4): 159—161. PMID 15275226. doi:10.1016/0169-4758(96)10002-8. 
  24. ^ „China building "Artificial Moon" that simulates low gravity with magnets”. Futurism.com. Recurrent Ventures. Pristupljeno 17. 1. 2022. „Interestingly, the facility was partly inspired by previous research conducted by Russian physicist Andrew Geim in which he floated a frog with a magnet. The experiment earned Geim the Ig Nobel Prize in Physics, a satirical award given to unusual scientific research. It’s cool that a quirky experiment involving floating a frog could lead to something approaching an honest-to-God antigravity chamber.” 
  25. ^ Stephen Chen (12. 1. 2022). „China has built an artificial moon that simulates low-gravity conditions on Earth”. South China Morning Post. Pristupljeno 17. 1. 2022. „It is said to be the first of its kind and could play a key role in the country’s future lunar missions. Landscape is supported by a magnetic field and was inspired by experiments to levitate a frog.” 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иг_Нобелова_награда&oldid=27865696”