Ido
| Ido | |
|---|---|
 Zastava Ido jezika | |
| Izgovor | IPA: [ˈido] |
| Kreirao | Delegacija za usvajanje međunarodnog pomoćnog jezika |
| Datum | 1907 |
| Podešavanje i upotreba | Međunarodni pomoćni jezik |
| Govornici | nepoznato (100–200 citirano 2000)[1] |
| Svrha | |
| Poreklo | baziran na Esperantu |
| Zvanični status | |
| Reguliše | Uniono por la Linguo Internaciona Ido |
| Jezički kodovi | |
| ISO 639-1 | io |
| ISO 639-2 | ido |
| ISO 639-3 | ido |
| Glotolog | none[2] |
| Lingosfera | 51-AAB-db |
Ido je planski jezik, izveden iz Esperanta, kreiran s ciljem da bude univerzalni drugi jezik govornika sa različitim poreklom. Ido je specifično dizajniran da bude gramatički, pravopisno, i leksikografski regularan, i pre svega lak za učenje i upotrebu. U tom pogledu, Ido se klasifikuje kao planski međunarodni pomoćni jezik. On je najuspešniji među mnogim derivatima Esperanta.
Ido je kreiran 1907. iz želje da se reformišu uočljivi nedostaci Esperanta, jezika koji je kreiran za istu svrhu 20 godina ranije. Ime jezika vodi poreklo od Esperanto reči ido, sa značenjem „potomstvo“.[3]
Istorijski razvoj
[uredi | uredi izvor]
Početni razlog za nastanak ovog jezičkog projekta jeste želja mnogih tadašnjih esperantista za „poboljšanje“ esperanta. Naime, mnogi su mislili da nedovoljna „perfekcija“ koči svetski napredak esperanta. Jezički projekt ido pojavljuje se kao rezultat rada Delegacije za izbor međunarodnog jezika. Kada je Komisija za predlog međunarodnog jezika (na čelu koje je stajao najznačajniji vođa esperantskog pokreta: Luis de Bofron), predložila izmene u esperanto-jeziku, popularnoo nazvane Esperantido (potomak esperanta). Nakon pojavljivanja projekta ido nastaje ozbiljna šizma u međunarodnom esperantskom pokretu. Novi jezički projekt privukao je pretežno lingviste. Tada nastaje izreka da je esperanto ostao jezik bez vođa, dok je ido postao jezik bez naroda; što je donekle preuveličavanje tadašnjeg stanja: Prema Enciklopediji esperanta prešlo je u ido-tabor oko 20% esperantsskog rukovodstva i smo oko 4% esperantista. Idisti su nastavili da prave „poboljšanja“. Reforme su dolazile jedna za drugom, zbog čega je jezik izgubio mnoštvo pobornika. Nakon Drugog svetskog rata ovaj jezik se stabilizuje, ali ne uspeva da spreči tihi odliv pristalica. Ipak, organizovani Ido-pokret postoji još uvek i on aktivno koristi ovaj jezik u međunarodnoj komunikaciji.
Jezička struktura
[uredi | uredi izvor]| jednina | množina | neutralna | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| prvo | drugo | treće | prva | druga | treća | ||||||
| prisna | formalna | muška | ženska | neutralna | nedefinisana | ||||||
| esperanto | mi | ci, vi | vi | li | ŝi | ĝi | ni | vi | ili | oni | |
| me | tu | vu | il(u) | el(u) | ol(u) | lu | ni | vi | ili | on(u) | |
Povratna sprega ido-esperanto
[uredi | uredi izvor]Nasuprot nekadašnjoj oštroj polemici među pripadnicima ove dve jezičke zajednice, esperanto profitira od impulsa koje donosi sa sobom „ido-šizma“. Uglavnom u književnoj upotrebi, jezik se obogaćuje značajnim brojem sinonima kojim se postepeno eliminišu teška morfemska građenja reči, čiju „oportunost“ bejahu iskusili u praksi.
Primere takvih sinonima naći ćete niže.
Treba napomenuti, da druga u svakoj liniji (koji odgovara ido-u) ima ograničeno polje upotrebe, i skoro da i ne ulazi u svakodnevnu upotrebu.
- malofta / rara,
- malfrua / tarda,
- maljuna / olda
- supreniri / ascendi
- malsupreniri / descendi
Na to se nadovezuju sledeći afiksi č od kojih nekoliko nalazi na sveopšto prihvatanje i ozvaničenje u normirajućim institucijama:
- mis- (miskompreno, miskonduto, mise...; ozvaničena u 4. „Zvaničnom dodatku Univerzalnog rečnika (Universala Vortaro):
- retro-(retroiri, retroveturi)
- -end- (kao "pagenda" = „obavezna za plaćanje"; oficialigita de la 7-a Oficiala Aldono al la Universala Vortaro)
- -iv- (kao "pagiva" = „platljiv(a)"; estus "internacia sufikso" laux la 15-a regulo de la Fundamenta Gramatiko),
- -oz- (kao "montetoza pejzagxo" = „brdoviti krajolik")
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Blanke (2000), cited in Sabine Fiedler Burger, Harald (2007). „Phraseology in planned languages”. Phraseologie: Ein internationales Handbuch zeitgenössischer Forschung. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-019076-2., Phraseology / Phraseologie, Walter de Gruyter (2007). str. 779.
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ur. (2016). „Ido”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ „Esperanto-English Dictionary”. Pristupljeno 12. 2. 2012.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- L. Couturat, L. Leau. Delegation pour l'adoption d'une Langue auxiliare internationale (15–24 October 1907). Coulommiers: Imprimerie Paul Brodard, 1907.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- http://www.ido.li/ido.htm
- Publikaji en Ido Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (31. avgust 2009) (ili https://web.archive.org/web/20051217214148/http://es.geocities.com/krayono/publikaji.html)
- Novajeti Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (12. februar 2021) (ili https://web.archive.org/web/20140803131731/http://novajeti.eu.kz/ aux https://web.archive.org/web/20051217124646/http://usuarios.lycos.es/novajeti/)
- Ido - nia nevolata infano
- Ido Vikipedio
- Ido Vikivortaro, u oktobru 2005 dostiže 25.000 reči
- Mia Kuzo Ido – Nekoliko priča o gramatici ido. a
- Ako želite čuti ido jezik posetite internet Ido for All. (Štivo je u prvih sedam lekcija na adresi: Ido for all!, Ido for all! i Ido pour tous!)
