Pređi na sadržaj

Izbeglice iz Sirije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Izbeglice sirijskog građanskog rata su građani i stalni stanovnici Sirije koji su pobegli iz zemlje tokom sirijskog građanskog rata. Predratno stanovništvo Sirijske Arapske Republike procenjeno je na 22 miliona (2017), uključujući stalne stanovnike.[1] Od tog broja, Ujedinjene nacije (UN) su identifikovale 13,5 miliona (2016) kao raseljena lica kojima je potrebna humanitarna pomoć. Od toga, od početka građanskog rata u Siriji 2011. godine više od šest miliona (2016.) je interno raseljeno, a oko pet miliona (2016.) je prešlo u druge zemlje [2] tražeći azil ili smeštaj u sirijskim izbegličkim kampovima širom sveta. Često se opisuje kao jedna od najvećih izbegličkih kriza u istoriji.

Oružane pobune počele su širom Sirije 2011. godine kada su snage bezbednosti pokrenule nasilnu kampanju suzbijanja protesta širom zemlje, što je navelo opoziciju da formira pokret otpora, eskalirajući situaciju ka građanskom ratu. Napadi sirijskih oružanih snaga na civilna područja doveli su do prisilnog raseljavanja miliona Sirijaca, što je dovelo do potpune izbegličke krize.[3] Regionalni plan za izbeglice i otpornost (3RP) uspostavljen je 2015. godine kao platforma za koordinaciju koja uključuje susedne zemlje osim Izraela. Do 2016. godine, razne nacije su se obavezale Visokom komesarijatu Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) da će trajno preseliti 170.000 registrovanih izbeglica.[4] Sirijske izbeglice doprinele su evropskoj migrantskoj krizi, pri čemu je UNHCR primio skoro milion podnosilaca zahteva za azil u Evropi do avgusta 2017.[5] Turska je najveća zemlja domaćin registrovanih izbeglica, sa preko 3,7 miliona sirijskih izbeglica.[6][7]

Od decembra 2022. procenjuje se da je najmanje 580.000 ljudi umrlo; sa 13 miliona Sirijaca koji su raseljeni i 6,7 miliona izbeglica primoranih da pobegne iz Sirije. Baasistička vlada i njen bezbednosni aparat su uhapsili i mučili brojne repatrirane izbeglice, podvrgavajući ih prisilnim nestancima i vansudskim egzekucijama. Oko 12 miliona Sirijaca živi u uslovima ozbiljne nesigurnosti hrane.[8] Više od dve trećine raseljenih su žene i deca.[9][10]

Zakon br. 10 koji je izdao Bašar el Asad 2018. omogućio je državi da konfiskuje imovinu od raseljenih Sirijaca i izbeglica i otežava povratak izbeglica zbog straha da će biti na meti režima. [a] Humanitarna pomoć interno raseljenim licima u Siriji i sirijskim izbeglicama u susednim zemljama uglavnom se planira preko kancelarije UNHCR-a. UNHCR Filipo Grandi opisao je sirijsku izbegličku krizu kao „najveću humanitarnu i izbegličku krizu našeg vremena i stalni uzrok patnje“.[15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Syria's drained population”. The Economist. 30. 9. 2015. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  2. ^ „UN Office for the Coordination of Humanitarian Affairs 16_02_2016”. 30. 1. 2018. 
  3. ^ „Syria Refugee Crisis Explained”. UNHCR: The UN Refugee Agency. 14. 3. 2023. Arhivirano iz originala 29. 3. 2023. g. 
  4. ^ „UNHCR Factsheet on resettlement: Syrian Refugees”. UNHCR. 16. 2. 2016. Arhivirano iz originala 2016-04-04. g. Pristupljeno 17. 2. 2016. 
  5. ^ „Europe: Syrian Asylum Applications”. UNHCR. jun 2017. Arhivirano iz originala 9. 4. 2016. g. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  6. ^ „Number of Syrians in Turkey January 2022 – Refugees Association” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-21. 
  7. ^ „Syria”. Global Centre for the Responsibility to Protect. 1. 12. 2022. Arhivirano iz originala 28. 1. 2023. g. 
  8. ^ „Syria Refugee Crisis Explained”. UNHCR: The UN Refugee Agency. 14. 3. 2023. Arhivirano iz originala 29. 3. 2023. g. 
  9. ^ „Syria Refugee Crisis”. Arhivirano iz originala 18. 5. 2023. g. 
  10. ^ „Syria's new 'Law Number Ten' devastates Sunni refugees”. The Herald. 28. 1. 2023. Arhivirano iz originala 12. 2. 2022. g. 
  11. ^ Abu Ahmad, Ibrahim (14. 9. 2018). „Assad's Law 10: Reshaping Syria's Demographics”. washingtoninstitute.org. Arhivirano iz originala 28. 11. 2022. g. 
  12. ^ al-Jablawi, Hosam (5. 6. 2018). „Rebuilding Amidst Conflict: Law 10 and its Implications”. Atlantic Council. Arhivirano iz originala 2. 12. 2020. g. 
  13. ^ „Q&A: Syria's New Property Law”. Human Rights Watch. 29. 5. 2018. Arhivirano iz originala 28. 7. 2022. g. 
  14. ^ „Syria Refugee Crisis”. unrefugees.org. Arhivirano iz originala 18. 5. 2023. g. 

Beleške[uredi | uredi izvor]

  1. ^ [11][12][13][14]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Избеглице_из_Сирије&oldid=27880287”