Izbori za Evropski parlament u Hrvatskoj

Izbori u Evropskom parlamentu se u Hrvatkoj po pravilu održavaju svakih pet godina, koliko traje mandat. Birači glasaju za kandidate Evropskog parlamenta pomoću proporcionalne reprezentacije, a sistem koji se koristi za dodeljivanje mandata jeste D’Ontov sistem.

Prvi evropski izbori u Hrvatskoj održani su 14. aprila 2013. godine, pre hrvatskog pristupanja EU koje se dogodilo 1. jula 2013. godine. Mandat kandidatima koji su tada izabrani u Evropskom parlamentu je umesto pet godina trajao samo godinu dana, jer su sledeći evropski izbori održani 2014.

Zakonska regulativa

Ne postoji jedinstveni izborni sistem svih država EU za izbor članova Evropskog parlamenta, već je svaka država članica slobodna izabrati izborni sistem, uz poštovanje tri uslovima propisana Odlukom Veća EU:

1. izborni sistem mora primenjivati sistem razmernog predstavništva, bilo putem izbornih lista ili putem sistema prenosa glasa.
2. izborno područje mora biti podeljeno na izborne jedinice, na način koji neće uticati na sistem razmernog predstavništva.
3. izborni cenzus na nacionalnom nivou mora biti 5%.

Hrvatski zakonodavac propisao je zakon o izborima u Evropski parlament, te ga je potom menjao (dopunjivao) dva puta:

• Zakon o izborima zastupnika iz Republike Hrvatske u Evropski parlament, iz jula 2010.
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izborima zastupnika iz Republike Hrvatske u Evropski parlament, iz februara 2013., stupio na snagu 1. marta 2013.
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru članova u Evropski parlament iz Republike Hrvatske, izglasovan novembra 2013., stupio na snagu decembra 2013.

Zakon ima 19 delova, koji se svojim sadržajem bitno ne razlikuju u regulisanju izbora u Republiki Hrvatskoj, na primer iz članka 3:

Jamči se sloboda opredjeljenja birača i tajnost njihova glasovanja.

— Zakon o izborima zastupnika iz Republike Hrvatske u Evropski parlament

Ovakvu rečenicu sadrže i većina ostalih zakona koji regulišu izbore u Republici Hrvatskoj, na primer:

• Zakon o izborima zastupnika u Hrvatski sabor, iz novembra 2011., članak 3.
• Zakon o lokalnim izborima, iz decembra 2012., članak 4.
• Zakon o izboru predsednika Republike Hrvatske, članak 6.

Izbori za Evropski parlament slični su izborima za predsednika RH po dve stvari, trajanje mandata izabranika u oba slučaja je pet godina, te se glasa u jednoj izbornoj jedinici, što u Zakonu o izboru predsednika Republike Hrvatske nije eksplicitno definisano, jer je samorazumljivo, a na izborima za EP definisano je rečenicom članka 23:

Teritorij Republike Hrvatske, uključujući biračka mjesta izvan granica Republike Hrvatske, je jedna izborna jedinica.

— Članak 23

čime je ispunjen gore naveden deugi uslov Veća EU.

Treći uslov Veća EU ispunjen je člankom 25:

Pravo na sudjelovanje u diobi za člana Europskog parlamenta ostvaruju liste koje na izborima dobiju najmanje 5% danih glasova birača.

— Članak 25

Prvi uslov Veća EU (sistem razmernog predstavništva) ispunjen je člankom 26:

Broj članova koji će biti izabran sa svake liste kandidata utvrđuje se na sljedeći način: Ukupan broj važećih glasova koji je dobila svaka lista (biračka masa liste) dijeli se s brojevima od 1 do broja članova koji se biraju u Europski parlament, pri čemu se uvažavaju i decimalni ostaci. S liste kandidata izabrano je toliko kandidata koliko mandata je dobila ta lista.

— Članak 26