Izolda Gardošova
Izolda Gardošova | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 5. septembar 1938. |
Mesto rođenja | Citau, |
Datum smrti | 20. septembar 1979.41 god.) ( |
Mesto smrti | Baucen, |
- Za druge upotrebe, pogledajte Gardoš (višeznačna odrednica).
Izolda Gardošova (rođ. Šarfec; glsrp. Izolda Gardošowa, nem. Isolde Gardoš; Citau, 5. septembar 1938 — Baucen, 20. septembar 1979) bila je lužičkosrpski naučnik-folklorist, bibliograf, doktor filologije.[1]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Otac joj je bio službenik[1] Rihard Angeštelter (1888—1961). Majka — Selma Beme (1904—1982). Imala je sestre Gudrun i Ilze (dovedena sestra).[2]
Od 1944. do 1952. godine učila je osnovnu školu,[3] od 1952. do 1956. godine — srednju školu u Baucenu. Od 1956. do 1961. godine studirala je slavistiku na Lajpciškom univerzitetu (rusistika, sorabistika i pedagogija[2]) Tema diplomskog rada bio je vodenjak u nemačkoj i zapadnoslovenskoj tradiciji. Od 1961. do 1964. godine studirala je postdiplomske studije. Godine 1966. dobila je naučni stepen. Tema disertacije (pod vodstvom P. Nedo[3]) bile su lužičkosrpske poslovice. Od 1965. do 1979. godine bila je saradnik na Institutu za lužičkosrpski narodopis, od 1967. do 1979. godine — načelnik Lužičkosrpske centralne biblioteke. Proučavala je lužičkosrpsku etnografiju. Sastavljala je rečnik lužičkosrpskih poslovica. Nakon smrti J. Mlinka bila je urednik „Lužičkosrpske bibliografije 1966—1970” (Baucen, 1974) i „Lužičkosrpske bibliografije 1971—1975” (Baucen, 1978).[1]
Imala je muža Jana Gardoša (rođ. 1935), sina Ondreja (rođ. 1962) i ćerku Janinu (rođ. 1968). Sahranjena je u Baucenu.[2]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. str. 148.
- ^ a b v Hose, Susanne (17. 3. 2014). „Gardošowa (Gardoš) Izolda (Selma Isolde)”. // saebi.isgv.de.
- ^ a b „Gardošowa, Izolda”. // serbski-institut.de.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Dela I. Gardošove Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. jun 2019) na sajtu Lužičkosrpskog instituta