Изузетно гласно и невероватно близу (roman)

Izuzetno glasno i neverovatno blizu
Korice knjige
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Extremely Loud & Incredibly Close
Autor	Džonatan Safran For
Zemlja	SAD
Jezik	engleski jezik
Izdavanje
Broj stranica	348
Prevod
Prevodilac	Jelena Lazić
Datum izdavanja	2015.
Klasifikacija
ISBN ?	978-86-6145-189-8

Izuzetno glasno i neverovatno blizu je roman američkog autora Džonatana Safrana Fora. Roman je izdat 2005. godine a preveden je na srpski jezik 2015. godine.

Narator knjige je devetogodišnji dečak po imenu Oskar Šel. U priči, Oskar otkriva ključ u vazi koja je pripadala njegovom ocu, godinu dana nakon što je ubijen u napadima 11. septembra. Ovo otkriće inspiriše Oskara da po celom Njujorku traži informacije o ključu i zatvaranju nakon očeve smrti.

Radnja romana

Oskar Šel je devetogodišnji dečak čiji je otac, Tomas Šel, poginuo u terorističkim napadima na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001. Roman počinje posle tragedije, a Oskar pripoveda. Od očeve smrti, Oskar se bori sa nesanicom, napadima panike i depresijom. Osećaj depresije često opisuje kao nošenje teških čizama, a s tim se nosi tako što sebi zadaje modrice. Njegov odnos sa majkom je takođe postao zategnut, posebno kada je ona počela da izlazi sa muškarcem po imenu Ron, kome on zamera što je zamenio njegovog oca.

Jednog dana, u ormanu svog oca, Oskar pronalazi ključ u maloj koverti unutar vaze koju je slučajno razbio; u prodavnici ključeva pronalazi ime Blek i misli da ovo ima neke veze sa ključem. Znatiželjan, Oskar kreće u misiju da kontaktira svaku osobu u Njujorku sa prezimenom Blek u nadi da će pronaći bravu koja pripada ključu koji je njegov otac ostavio iza sebe, stvarajući dnevnink sa uspomenama sa svog putovanja.

Jedna od prvih osoba koje Oskar sreće je 48-godišnja žena po imenu Ebi Blek. Oskar i Ebi odmah postaju prijatelji, ali ona nema informacije o ključu. Oskar nastavlja da pretražuje grad. Pred kraj svog putovanja Oskar upoznaje starca koga naziva „stanarom“, jer je do trenutka susreta Oskar za postojanje starca čuo samo od njegove bake koja ga je nazivala novim stanarom u svom stanu. Čitalac na kraju knjige saznaje da je „iznajmljivač“ zapravo Oskarov deda, koji je napustio svoju baku dok je bila trudna sa Tomasom, iako Oskar ne shvata tu vezu.

Knjiga obuhvata mnogo meseci Oskarovog putovanja, od kojih ga neke prati njegov ekscentrični stariji komšija, gospodin A. Blek, i oni razvijaju blisko prijateljstvo. Nakon susreta sa ženom po imenu Rut u Empajer stejt bildingu, koja ima svoju istoriju sa zgradom, gospodin Blek završava svoja putovanja sa Oskarom, koji se bori sa njegovim odlaskom. Kasnije pokušava ponovo da poseti gospodina Bleka, ali saznaje da se preselio, verovatno da bi bio sa Rut, i prodaje svoj stan, ostavljajući za sobom karticu za Oskara sa natpisom „Oskar Šel: Sin“. Osam meseci nakon što je Oskar prvi put upoznao Ebi, pronalazi njenu poruku na telefonskoj sekretarici. Oskar nije dodirnuo taj telefon otkako mu je otac umro jer su poslednje reči njegovog oca bile na identičnoj telefonskoj sekretarici koju je Oskar držao skrivenom od svoje majke. Oskar saznaje da ga je Ebi pozvala direktno nakon njegove posete, rekavši da nije bila potpuno iskrena prema njemu i da bi mogla da pomogne. Oskar se vraća u Ebin stan nakon što je slušao ovu poruku, a Ebi ga upućuje svom bivšem mužu, Vilijamu Bleku.

Kada Oskar razgovara sa Vilijamom, saznaje da je ključ nekada pripadao Vilijamovom ocu. U svom testamentu, Vilijamov otac ostavio je Vilijamu ključ od sefa, ali Vilijam je već prodao vazu na prodaji imanja Tomasu Šelu. Zatim, Oskar kaže Vilijamu nešto što "nikada nikome nije rekao" - priča o poslednjoj poruci telefonske sekretarice koju je Oskar dobio od svog oca, tokom napada 11. septembra. Razočaran što ključ ne pripada njemu, Oskar tada daje Vilijamu ključ i odlazi kući ljut i tužan, nezainteresovan za sadržaj kutije. Oskar takođe otkriva da je njegova majka sve vreme znala za njegove aktivnosti i da je kontaktirala sve sa imenom Blek u Njujorku. Posle prvih nekoliko poseta pozvala je svakog Bleka sa kojim će se sastati i obavestila ih da Oskar ide u posetu i zašto. Kao odgovor, ljudi koje je Oskar sreo znali su unapred zašto dolazi i obično su se prema njemu ponašali prijateljski.

Odlučivši da pokuša da nastavi i pomiri se sa očevom smrću, Oskar se povezuje sa Ronom nakon što je saznao da je upoznao svoju majku u grupi za podršku nakon što je izgubio ženu i ćerku u saobraćajnoj nesreći. Na drugu godišnjicu očeve smrti, Oskar se sastaje sa "stanarom" i oni odlaze da iskopaju očev grob. Razmišljajući šta da stavi u prazan kovčeg, „stanar“ odlučuje da zakopa razna pisma koja je pisao svom nerođenom sinu. Ubrzo po povratku kući, Oskar se miri sa svojom majkom i zaklinje se da će postati bolji i omogućiti joj da ponovo pronađe sreću, a ona mu kaže kako ju je Oskarov otac lagao u svom poslednjem pozivu, govoreći joj da se vraća kući, da bi je uverila da ne brine o njegovoj smrti. Pre odlaska na spavanje, Oskar vadi svoju fasciklu i nastavlja da preuređuje stranice unazad u pokušaju da ponovo proživi poslednjih nekoliko sati sa svojim ocem i postigne zatvaranje.

Roman ima paralelni narativ koji se na kraju spaja sa glavnom pričom. Ova pripovest je prikazana kroz niz pisama koje je Oskarov deda napisao Oskarovom ocu Tomasu, a Oskarova baka samom Oskaru. Pisma koje je napisao Oskarov deda objašnjavaju njegovu prošlost u Drugom svetskom ratu, njegovu prvu ljubav i brak sa Oskarovom bakom. Pisma koje je napisala Oskarova baka objašnjavaju njenu prošlost u susretu sa Oskarovim dedom, probleme u njihovoj vezi i koliko joj je Oskar važan. Saznavši za smrt svog sina, Oskarov deda se odmah vraća u Njujork i traga za Oskarom i njegovom bakom. Njegova baka odlučuje da ga pusti da privremeno živi sa njom u njenom stanu, što dovodi do toga da oni postaju intimni, a on iz daleka bdi nad Oskarom pre nego što ga upozna. Ubrzo nakon što je sa Oskarom zakopao pisma, njegov deda se vraća na aerodrom gde ga prati Oskarova baka. Nakon razgovora o ratu, gubitku voljenih i braku, odlučuju da ostanu na aerodromu neko vreme.

Poslednje stranice su animacija u stilu kineografa fotografije čoveka koji pada sa Svetskog trgovinskog centra. Animacija čini da čovek izgleda kao da pada nagore.

Likovi

• Oskar Šel je devetogodišnji protagonista romana. On je ekscentričan, inteligentan i pametan dečak koji se identifikuje kroz niz zanimanja uključujući pronalazača, entomologa amatera, origamistu i arheologa amatera. Često razmišlja o dubljim temama i pokazuje veliku empatiju iznad onoga što može imati prosečan devetogodišnjak. Njegove misli imaju tendenciju da pređu u daleke ideje, kao što su kola hitne pomoći koja upozoravaju prolaznike na ozbiljnost stanja njihovih putnika i nebodere nalik biljkama, a on ima nekoliko različitih hobija i kolekcija. Ima veliko poverenje prema strancima i lako sklapa prijateljstva, iako nema mnogo prijatelja svojih godina. U filmu se aludira da ima Aspergerov sindrom. Oskar pominje da je odveden na testiranje u svojoj prvoj interakciji sa Ebi Blek, ali kaže da „...Testovi nisu bili konačni“.

• Oskarova majka, Linda Šel, koju Oskar u knjizi naziva "mama", veoma brine o svojoj porodici. Nakon Tomasove smrti, Linda kaže Oskaru: „Neću se ponovo zaljubiti.“ Iako se podrazumeva da zna da Oskar trči gradom i sastaje se sa strancima, ona mu ipak dozvoljava da to uradi kako bi saznao više o njegovom ocu.

• Oskarova baka je ljubazna žena koja je veoma zaštitnički nastrojena prema Oskaru. Često ga doziva, a Oskar po navici uvek odgovara sa „dobro sam“. Kada je stigla u Sjedinjene Države, pročitala je što više časopisa kako bi se integrisala u kulturu i jezik. Kao Anina (prva ljubav Oskarovog dede) mlađa sestra, ona ulazi u buran brak sa Oskarovim dedom, a par se rastaje pre događaja u romanu.

• Gospodin A. Blek je stariji čovek od sto tri godine, koji živi u istoj stambenoj zgradi kao i Oskar, i pridružuje mu se na nekom njegovom putu. Pre nego što je upoznao Oskara, gospodin Blek nije napustio svoj stan već dvadeset četiri godine, nakon što je imao prilično avanturistički život. Skoro je gluv i plače nakon što je Oskar uključio svoje slušne aparate posle "dugo vremena" gde nije mogao da čuje.

• Oskarov deda, Tomas Šel stariji (koji se takođe naziva i "iznajmljivač") je važan lik u priči, iako se fizički ne susreće sa Oskarom do kraja knjige. Nakon smrti njegove prve ljubavi, Ane, Oskarov deda potpuno gubi glas i samim tim tetovira reči „da“ i „ne“ na rukama. Nosi sa sobom "dnevnik" u koji piše fraze koje ne može da izgovori naglas. Oženio se Aninom mlađom sestrom, Oskarovom bakom.

• Ana je odsutan lik. Ona je prva ljubav Oskarovog dede. Oskarov deda se odmah zaljubljuje u nju. Umire u toku bombardovanja Drezdena u Drugom svetskom ratu nakon što je rekla Oskarovom dedi o svojoj trudnoći. Ona je sestra Oskarove bake.

• Ebi Blek je bivša žena Vilijama Bleka. Ima četrdeset osam godina i živi sama. Ona je prijateljska i dobrodošla prema Oskaru kada on dođe u njenu kuću, iako odbija Oskarovu ponudu za poljubac.

• Oskarov otac, Tomas Šel, umire pre nego što su počeli događaji iz knjige, pošto je bio u Svetskom trgovinskom centru na dan napada. Oskar ga se seća kao brižnog, koji miriše na losion posle brijanja i uvek pevuši pesmu Bitlsa „I Am the Walrus". Tomas Šel organizuje nekoliko ekspedicija za Oskara, poput igre za pronalaženje predmeta iz svake decenije prošlog veka. Ove avanture sa njegovim ocem su jedan od razloga zašto Oskar započinje svoje putovanje oko ključa.

• Sten je portir u zgradi u kojoj Oskar živi. On upozorava Oskara kada ima poštu.

• Bakminster je Oskarova mačka.

Pozadina priče

Džonatan Safran For je inspirisao svog glavnog junaka kada je imao poteškoća sa drugim projektom. U jednom intervjuu, For je izjavio: „Radio sam na drugoj priči i upravo sam počeo da osećam da je to teško. I tako, kao sporedni projekat, zainteresovao sam se za glas ovog klinca. Mislio sam da bi to moglo biti priča; možda ne bi bilo ništa. Uhvatio sam sebe kako trošim sve više vremena na to i želim da radim na tome." Na izazove pisanja romana dečjim glasom, For je odgovorio: „Nije baš dečji glas“, dodajući da „da bi se stvorila ova stvar koja deluje najstvarnije, obično nije tako što se zapravo daje najtačnija prezentacija od toga."

For je kombinovao lik koji je razvijao sa zapletom u centru 11. septembra. Stvorio je priču iz svojih ličnih iskustava i reakcija u vezi sa terorističkim napadima 11. septembra. For je spavao nakon što se vratio u Njujork sa putovanja u Španiju, kada ga je probudio telefonski poziv od prijatelja: „Rekao je: 'Moraš da upališ TV, avion se srušio na tržni centar.' A onda je rekao: „Mislim da će to biti veoma čudan dan.“ U drugom intervjuu, For je rekao: „Mislim da je veći rizik ne pisati o [9/11]. Ako si u mom položaju — Njujorčanin koji je veoma duboko osetio ovaj događaj i pisac koji želi da piše o stvarima do kojih duboko oseća — mislim da je rizično izbegavati ono što je pred vama."

Teme

Glavne teme romana uključuju traume, tugovanje, porodicu i borbu između samouništenja i samoodržanja. Sijen Ujteršut i Kristijan Verslujs su ispitali specifične vrste trauma i mera oporavka kroz koje prolaze Oskarova baka i deda nakon bombaških napada u Drezdenu i kroz koje Oskar prolazi nakon gubitka oca. Oni tvrde da Oskar istovremeno ima želju za smrću i ekstremnu potrebu za samoodržanjem: Ova tema je odjeknula u Tomasu Šelu, naglašenoj krivici preživelog starijeg i dobro prikrivenoj nesposobnosti Oskarove bake da se nosi sa svojom traumom. Oni takođe tvrde da, iako mu Oskarovo putovanje da „pronađe“ svog oca ne pomaže da prebrodi svoje traumatično iskustvo, ono mu omogućava da se zbliži sa majkom. For pruža paralelu između Drugog svetskog rata i napada od 11. septembra ne samo da bi pokazao bezvremenost traume i tragedije – kako one nepristrasno utiču na ljude, već i kako suočavanje sa traumom takođe znači da se trauma ponovo osvrne.

Takođe je važno primetiti uticaj dečjeg naratora na delotvornost teme traume. U romanu, Oskar se nikada direktno kroz svoje pripovedanje ne osvrće na traumu sa kojom se suočio. Samo kroz svoje putovanje kroz grad i kroz pisma svojih baka i deda oponaša put koji se mora ići kada se nosi sa traumom.

Kulturni uticaj

Autori su počeli da pišu romane o 9/11 još 2002. kao način prepoznavanja tragedije. Roman Džonatana Safrana Fora bio je jedan od mnogih koji su se suočili sa posledicama napada očima Njujorčana. Međutim, fikcija 11. septembra nije samo novi podžanr, već i nova borba za mnoge autore. Ričard Grej je u svojoj knjizi o književnosti 11. septembra posle pada izjavio: „Ako je postojala jedna stvar oko koje su se pisci složili kao odgovor na 11. septembar, to je bio neuspeh jezika; teroristički napadi su učinili da alati njihove trgovine izgledaju apsurdno„. Postojala je želja da se piše o iskustvu, da se prepozna individualni uticaj, kao i veći društveni uticaj, uz uvažavanje oplakivanja zemlje, ali mnogim autorima je to bilo teško.

For koristi dečjeg naratora u pokušaju da se poveže sa tom borbom. Borba deteta da razume traumu odražava borbu sa kojom su se mnogi suočili nakon traume napada 11. septembra.

Forov roman je bio jedan od najpopularnijih i najčitanijih romana ovog podžanra fantastike nakon 11. septembra. Zbog svoje velike popularnosti, njena poruka je imala veći uticaj od mnogih romana te vrste. Osim terorističkih napada 11. septembra, roman osvetljava i iskustvo strašne tragedije. Rebeka Miler iz Bibliotečkog žurnala tvrdi da „For spretno istražuje nesporazume koji se stvaraju kada tuga ućutka svoje žrtve.“ Roman daje smisao i pruža način da se krene dalje od tuge specifične katastrofe. „Malo književnih dela uspelo je da izvuče trajno značenje, celo ili fragmentarno, iz niza katastrofa modernosti... ali Ekstremno glasno i neverovatno blizu je jedno od njih, koje pruža alat za stvaranje razumevanja tuge i gubitka.”

Kritika

Džon Apdajk, koji je pisao za The New Yorker, smatra da je roman „tanji, preopterećen i sentimentalno vodenast“ u poređenju sa Forovim prvim romanom. On je naveo da „hiperaktivna vizuelna površina knjige prikriva izvesnu šuplju monotoniju u njenoj verbalnoj drami.“ U recenziji za The New York Times, Mičiko Kakutani je rekao: „Iako sadrži trenutke potresnih emocija i zadivljujuće virtuoznosti koji potvrđuju Uz bezbrojne piščevske darove gospodina Fora, roman u celini deluje istovremeno izmišljeno i improvizovano, šematski i nasumično.“ Kakutani je takođe izjavio da je knjiga „zamorna“ i identifikovao nesimpatičnog glavnog lika kao glavno pitanje. Tema dečjeg naratora je sporna. Mnogi kritičari su smatrali da je dečiji pripovedač neverovatan i nepovezan. Anis Šivani je slično rekao u članku Hafington Posta pod naslovom „15 najprecenjenijih savremenih američkih pisaca“, tvrdeći da se For „vozio u sosnom vozu iz romana 9/11 sa ovim romanom, dajući nam devetogodišnjaka sa mozgom dvadesetosmogodišnjeg Džonatana Safrana Fora.“

Uprkos nekoliko nepovoljnih kritika, nekoliko kritičara je roman ocenilo pozitivno. Forov dečji narator je predstavljen u kritičkom članku pod naslovom „Deset najboljih pripovedača za decu“ Džona Mulana iz Gardijana 2009. godine. The Spectator je naveo da „Safran For opisuje patnju koja se širi po kontinentima i generacijama“ i da je „knjiga srcelomačka: tragična, smešna, intenzivno dirljiva“. „Forov odličan drugi roman vibrira sa detaljima trenutne tragedije, ali uspešno istražuje univerzalna pitanja koja trauma donosi tokom svoje plime... Teško je poverovati da bi tako inherentno tužna priča mogla biti tako zabavna, ali Forovo pisanje olakšava teret .“ Sem Manson je u recenziji dva romana o katastrofi tvrdio: „For ima prirodan dar da bira teme od velikog značaja, a zatim daje svoj osebujni glas dovoljno oštro da se čuje iznad njihove istorijske galame.“

Filmska adaptacija

Filmska adaptacija romana objavljena je 20. januara 2012. godine. Scenario je napisao Erik Rot, a režirao Stiven Daldri. Tom Henks, Sandra Bulok, Džon Gudman, Vajola Dejvis, Maks fon Sidou i Džefri Rajt glumili su u ovom ostvarenju. Film su producirali Paramount Pictures i Warner Bros.

Spoljašnje veze

• Intervju Forovog novog romana, Mother Jones magazin, maj/jun 2005.

Kritike

• Extremely Cloying & Incredibly False review by Harry Siegel in New York Press
• Terror Comes to Tiny Town – review by Laura Miller in New York magazine
• A Bag of Tired Tricks – review by B. R. Myers in The Atlantic
• A tower of babble – review by Michel Faber in The Guardian