Pređi na sadržaj

Изјава Рандолфа Картера

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Izjava Randolfa Kartera
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Statement of Randolph Carter
AutorH. F. Lavkraft
ZemljaSAD
Jezikengleski
Žanr / vrsta delahoror
Izdavanje
Datummaj 1920.

„Izjava Randolfa Kartera” (engl. The Statement of Randolph Carter) je pripovetka američkog pisca Hauarda Filipsa Lavkrafta, napisana u decembru 1919, a prvi put objavljena u časopisu The Vagrant u maju 1920. godine.[1] Pripovetka govori o traumatičnom događaju u životu Randolfa Kartera, proučavaoca okultizma koji u meri predstavlja samog Lavkrafta. Ovo je prva priča u kojoj se pojavljuje Randolf Karter.

Radnja[uredi | uredi izvor]

U svojoj izjavi, Randolf Karter pokušava da objasni nestanak svog saputnika, okultiste Harlija Vorena. Voren je došao u posed knjige, napisane na nepoznatom jeziku, čiji tačan sadržaj nikada nije otkrio Karteru. Karter pominje da Voren ima i druge „čudne, retke knjige o zabranjenim temama”, od kojih je nekoliko na arapskom.

Iz svoje misteriozne knjige, Voren je naizgled zaključio da postoje vrata ili stepenice između površinskog i podzemnog sveta. On podstiče Kartera da otputuje sa njim na lokaciju jednog takvog portala, drevnog groblja u blizini močvare Big Sajpres. Po dolasku, Voren locira određenu grobnicu, otvara je i otkriva stepenište koje se spušta u zemlju. Uzimajući fenjer, ostavlja Kartera na površini, i prati stepenice u mrak, komunicirajući sa svojim saputnikom telefonskom žicom.

Posle nekoliko minuta tišine, Voren iznenada počinje da pravi nejasne, panične ispade koji kulminiraju očajničkim molbom da Karter pobegne. Konačno, nakon što od Vorena nije čuo glasa nekoliko minuta, Karter ga poziva putem žice, ali, umesto Vorena, čuje tuđinski glas koji mu govori da je Voren mrtav.

Likovi[uredi | uredi izvor]

Randolf Karter[uredi | uredi izvor]

Randolf Karter je jedan od Lavkraftovih najučestalijih sporednih likova. Enciklopedija H. F. Lavkrafta smešta događaje iz ove priče nakon onih iz Snovite potrage za neznanim Kadatom i pre pripovedaka „Neizrecivo” i „Srebrni ključ”.

Harli Voren[uredi | uredi izvor]

Harli Voren je misteriozni okultista koji nestaje prilikom istraživanja podzemne kripte u močvari Big Sajpres. Nakon njegovog nestanka, Randolf Karter govori policiji da je „pet godina bio njegov najbliži prijatelj i delimično učestvovao u njegovim užasnim istraživanjima nepoznatog”. Voren je, kaže, „uvek dominirao mnome, a ponekad sam ga se plašio”. Pominje Vorenov izraz lica koji ga je naterao da zadrhti. Sam Voren sugeriše da sebe vidi kao nekoga sa „gvozdenim senzibilitetom”.

Karter opisuje da Voren ima „ogromnu kolekciju čudnih, retkih knjiga o zabranjenim temama”, da su mnoge od njih na arapskom, sa jednom „knjigom inspirisanom đavolom... sročenom karakterima koje nisam video na drugim mestima”. U snu koji je inspirisao priču, lik Vorena je zapravo bio Lavkraftov prijatelj Samjuel Lavman. Lavman se takođe pojavio u snu koji je postao poema u prozi „Niarlatotep”.

Voren se pominje u drugim Lavkraftovim pričama. U „Srebrnom ključu”, na njega se aludira kao na „čovek sa Juga, koga su izbegavali i koga su se plašili zbog bogohulnih stvari koje je čitao u praistorijskim knjigama i glinenim pločama prokrijumčarenim iz Indije i Arabije”. U pripoveci „Kroz kapije srebrnog ključa” otkriva se da je poreklom iz Južne Karoline i da je bio ekspert za lingvistu iskonskog jezika Nakala sa Himalaja. Voren se takođe pominje u serijalu Tajtus Krou Brajana Lamlija, kao član grupe bostonskih medijuma.

Inspiracija[uredi | uredi izvor]

Lavkraft je zasnovao priču na snu koji je prepravio, dodajući samo preambulu da bi bila tečnija kao narativ,[2] i napisao ju je u obliku svedočenja datog policiji. Izveštaj o stvarnom snu koji je Lavkraft imao može se naći u jednom od njegovih pisama Ogastu Derletu.

Povezana dela[uredi | uredi izvor]

Priča sadrži ranu izjavu uobičajene Lavkraftove teme — cene zabranjenog znanja:

Što se tiče prirode naših proučavanja – moram li ponovo da kažem da je više ne razumem potpuno? Čini mi se prilično milostivim što to ne činim, jer su to bile strašne studije, kojima sam se bavio više zbog nevoljne fascinacije nego zbog stvarne sklonosti.

Ova tema je ponovljena u pripoveci „Zov Ktulua”: „Najmilosrdnija stvar na svetu, rekao bih, nesposobnost je ljudskog uma da uzajamno poveže sav svoj sadržaj”.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Straub, Peter (2005). Lovecraft: Tales. The Library of America. str. 823. ISBN 1-931082-72-3. 
  2. ^ Lovecraft, Howard P. (1999) [1920]. „The Statement of Randolph Carter”. Ur.: S. T. Joshi. The Call of Cthulhu and Other Weird Stories (1st printing izd.). Penguin Books. str. 363. ISBN 0-14-118234-2.  Explanatory Notes by S. T. Joshi.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Изјава_Рандолфа_Картера&oldid=27347614”