Ilija Čvorović
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
 Ilija špijunira Petra i njegove prijatelje | |
| Osnovne informacije | |
|---|---|
| Nacionalnost | srpska |
| Supružnik | Danica Čvorović |
| Deca | Sonja Čvorović |
| Rođaci | Đura Čvorović |
| Prebivalište | Serdar Jole br.14, Beograd |
| Podaci o liku | |
| Rod | Muški |
| Podaci o kreaciji | |
| Izmislio | Dušan Kovačević |
| Tumač | Danilo Bata Stojković |
Ilija Čvorović je glavni lik u drami, a kasnije pozorišnoj predstavi i filmu, „Balkanski špijun“, koju je napisao Dušan Kovačević.
Ilija Čvorović je čovek šezdesetih godina i živi na periferiji. U njegovoj prošlosti je rat i ranjavanje, a potom hapšenje i robijanje na Golom otoku. U sadašnjosti je mučna svakodnevnica, žena „davno ostarela, pre vremena“, kćer Sonja, nezaposleni stomatolog, podstanar Petar Jakovljević. Iz tog mirnog porodičnog kruga i društvenog miljea izvlači Ilija poziv iz SUP-a na „informativni razgovor“. To je prelomni trenutak, koji će drastično promeniti njegovu svakodnevnicu. Ilijina pojava na sceni pokazuje „čoveka u godinama, krupnog, snažnog, plećatog, zadihanog, nervoznog i uznemirenog“: nervozan je u hodu, pokretima, načinu otresanja cigarete. Besan je na ženu što je podstanaru izdala sobu i time „izdala“ njega, muža. Bes je izazvala činjenica što je pozvan u miliciju, on koji je robijao na Golom otoku; bes je izazvala i sumnja na podstanara, koja je dovela u sumnju Ilijinu lojalnost. U njemu su oživele rane prošlosti, ružna sećanja, strepnje. Kada saznaje od žene Danice da su podstanara zvali iz Pariza nekoliko puta, obuzima ga panika: odmah zove inspektora. To je početak Ilijinog angažovanja na praćenju podstanara. On će pregledati stvari osumnjičenog i otpočeće da prati njegovo kretanje po gradu. Ovakva revnost motivisana je da sa sebe skine sumnju policije i opet se vrati u miran život bez zebnje i straha. Ali je već „prvi“ radni dan doneo nevolje: došao je kući „prašnjav, izgužvan, ugruvan - jedva stoji“. U njemu je sazrelo uverenje da je podstanar „poslat iz inostranstva da organizuje neprijateljske grupe“, probudi se bes i rešenost da razotkrije neprijatelje.
Ilija sve više ulazi u svoj novi posao „istražitelja“ uzima godišnji odmor, kupuje foto-aparat sa teleobjektivom, magnetofon, projektor za slajdove - kompletnu opremu za posao u koji potpuno uranja. Njegove priče o praćenju i onome što je video stvaraju psihozu straha u kući: slučajni telefonski pozivi, nepoznato lice na vratima - sve su to „znaci“ da ga neprijatelji uhode. Pozledu u saobraćajnoj nesreći tumači kao pokušaj ubistva i to još više pojačava napetost, psihozu straha, nemir. Brat blizanac Đura priključuje mu se u istraživanju delovanja „imperijalističkih špijuna“. Celu noć su proveli u razgovoru i isplanirali dalji rad. Snimaju podstanara i njegovo društvo, prisluškuju razgovore, putuju u mesta u koja odlaze podstanar i njegovi prijatelji. Ilija je uveren da je stekao solidno iskustvo: „Sada, kad vidim čoveka, tačno znam šta je“. On je spreman i na takvu žrtvu kao što je gledanje opere u pozorištu („Računali su, ako ih neko prati, odustaće zbog opere, pa posle mogu mirno da odu u kafanu. Međutim, nisu računali da ima ljudi spremnih na sve“).
Vrhunac ideološke paranoje i fiks ideje o narodnim neprijateljima koje trebe omogućiti i uništiti, došao je u desetoj situaciji. Ilija i njegov brat su vezali podstanara i počeli saslušanje. U načinu postavljanja pitanja, pretnjama i postupcima, braća se ne razlikuju od svojih nekadašnjih istražnih sudija: potpuno se uživljavaju u svoj „posao“ primenjujući metode verbalne i fizičke torture. Oni (naročito brat Đura) ne prezaju ni od otvorenih pretnji likvidacijom. Ovo saslušanje osvežava davnašnje rane Ilijine: umesto da ispituje, on počinje da se ispoveda. Imamo li u vidu kome Ilija kazuje ove reči, jasno je da ih treba čitati u inverziji, odnosno u duhu njegovog svetog pravila: „Sve je suprotno od onog što izgleda da jeste“. U ovoj sceni dolazi do izražaja narativnost dramskog govora: replike su prave male pripovesti od nekoliko stranica. Ovaj razgovor sa „okrivljenim“ ne samo da je uzbudio Iliju što ima pred sobom „uhvaćenog“ neprijatelja, nego ga je uzbudilo sećanje na vreme kada je on ovako sedeo pred istražnim sudijom. I tada Ilija nije obuzet mišlju da traži pomoć, nego zove snahu.
Ilijina misaono-ideološka transformacija kreće se od sumnje do paranoje. On će razgovorom kod inspektora pronaći u sebi potrebu da sve što se događa u stvarnosti tumači na svoj način pridajući ljudima, postupcima i pojavama neke moguće smislove, suprotne od onih koji se nude kao očigledni i sasvim jasni. On je već iskusio da ono što jeste ne mora to i da bude: bio je borac i komunista, ali su drugi ocenili da nije i - odležao je dve godine robije. Tada se u njegovoj svesti utvrdilo sveto pravilo: „Sve je suprotno od onoga što izgleda da jeste“. Zato i sada, u ponašanju podstanara ne pokušava da uoči pravi smisao, nego mu daje neki drugi mogući smisao ali sa negativnim predznakom. kako vreme prolazi, on nalazi sve više indicija da je njegov podstanar opasan čovek i „imperijalistički agent“. To ga odvodi u paranoju koja ga potpuno iščašuje iz stvarnosti i života.
Ilija Čvorović nije jednostavna ličnost. U njemu su borac i rodoljub na jednoj strani, i Golootočani na drugoj strani. U njemu je podozrivost prema vlasti, ali podozrivost prema „stranim elementima“. On je jednom bio indoktriniran i zbog te indoktrinacije ispaštao; sada je opet indoktriniran, ali su posledice mnogo ozbiljnije. Ranije je podlegao spoljašnjoj indoktrinaciji, sada je indoktrinacija došla iz njega samog. Ilija je ostao na ideološkoj svesti svoga vremena - sve što se menjalo kao da nije dotaklo njegovu ličnost. Ponaša se anahrono: misli da će zaustaviti neminovne procese tako što će on sam loviti „imperijalističke agente“; ne samo da zapada u nevolje, nego i delije vrlo groteskno: to je nesklad moći i deljenja, mogućnosti i svrhe, sredstava i cilja. Apsurd Ilije Čvorovića je u tome što on nastoji da uništi „imperijalističke agente“, a uništava sebe.
Tragično je u liku Ilije Čvorovića, koji nezadrživo tone u svet svoje prošlosti, svet ideoloških utvara koje su uništile njegov život. Udaljavanje od stvarnosti deluje smešno i groteskno, ali u nekim situacijama i tragično - on sve više pokazuje znake paranoje i sve više zapada u afektivna stanja, koja prete njegovom životu. Ilija tako nesvesno postaje oličenje totalitarne vlasti i njen instrument.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- „Balkanski špijun Ilija Čvorović i paranoidni poremećaj ličnosti”. Nedeljnik. 18. 3. 2018. Arhivirano iz originala 22. 3. 2018. g.
- Velisavljević, Ivan. „Balkanski špijun: paranoja i kapitalizam”. Before After. Arhivirano iz originala 11. 1. 2021. g.