Iluzija penjanja ili poniranja

Iluzija penjanja ili poniranja jedna je od vestibularnih iluzija koja stvara utisak kod pilota da se on u toku horizontalnog leta, za vreme ubrzanja ili usporenja ili posle poniranja ne nalazi u horizontalnom letu, nego se penje, ili da se posle penjanja, ne nalazi u horizontalnom letu, nego da ponire. Ovu pojavu iluzija izaziva nadražaj zadnjih polukružnih kanala uva.

Generalno gledano na pravolinijski pravac kretanja, tela pilota, vertikalno deluje sila zemljine gravitacije. Ako se linearno (pravolinijsko) ubrzanje ili usporavanje javlja u toku horizontalnog pravolinijskog leta, onda će čulo ravnoteže vertikalnu referentnu gravitaciju registrovati kao pomeranje napred ili nazad, i time stvarati lažni osećaj ili iluziju da se vazduhoplov penje ili spušta.

Prema tome ako je u istim uslovima leta, telo naglo pomereno unazad u pravcu sedište, nastaje iluziju penjanje, ili se stvara suprotan osećaj, poniranja, ako se telo naglo pomera suprotno od naslona sedišta.

Ako pilot nesvesno reaguje na bilo koji od ovih senzacija, bez oslonca na vizuelni kontakt sa horizonta i / ili instrumenate u avionu, verovatno da otpočeti sa nepotrebnim manevrom spuštanje ili penjanja aviona u zavisnosti od toga da li je avion ubrzava ili usporava. Takva reakcija pilota može dovesti do fatalnih posledica, zbog ugrožavanja bezednosti letenja i eventualne katsatrofe aviona.

Osnovne postavke

Anatomija unutrašnjeg uva

Vestibularni organ uva, poznatog i kao organ ravnoteže, služi za prijem nadražaja o kretanju tela u prostoru, i sastoji se od dve odvojene strukture;

Polukružnih kanala — koji otkrivaju promene ugaonog ubrzanja

Otolitičkog organa — koji detektuje promene linearnog (pravolinijskog) ubrzanja i gravitacije.

Polukružni kanali i otolitički organ uva pružaju informacije našem mozgu o položaj tela u prostoru i njegovim pokretima. A veza između vestibularnog sistema i očiju pomaže u održavanju ravnoteže i držanju očiju usmerenih na objekat („orijentir“) dok se glava okreće ili dok se telo rotira.

Služeći se brojnim „fiksnim orijentirima“ čovek uz pomoć čula vida može lako korigovati sva odstupanja od željenog pravca. Dok svaka „nesaradnja“ između organa vida i vestibularnog aparata igra važnu ulogu u nastanku iluzija penjanja ili poniranja.

Uzroci pojave iluzija penjanja ili poniranja

Na naše opažanje deluju najčešće tri velike grupe faktora:

1. Svojstva našeg osećajnog analizatora — mogu biti trenutna (umor, droga) i trajna (kratkovidost, oslabljen sluh, životna dob).

2. Svojstva okoline ili podražaja — Osobine okoline, iako su najčešće istovetne (konstantne), veličina, položaj itd, imaju i neke specifičnosti jer naši analizatori opažaja nisu u stanju obuhvatiti sve karakteristike okoline, a i kod pilota dolaze do izražaja različta svojstva analizatora kao i trenutno psihološko stanje.

3. Psihološko stanje organizma — motivacija, očekivanje, iskustvo, znanje, emocije, stavovi ili emocionalna obojenos opažaja. Osim što pilot opaža jednostavne osobine okoline npr. veličinu, boju, intenzitet zvuka i dr percepcija obuhvata i njegovoj subjektivne doživljaje tih opažaja (npr. nešto je lepo, opasno, zanimljivo, odvratno).

Polukružni kanali uva su tri polukružne, međusobno povezane cevi, koje su na neki način ekvivalentne osama žiroskopa, uređaja za merenje naklona, okretanja ili skretatnja odnosno uglova kretanja u tri ose aviona (pod pravim uglom jedna prema drugoj). Promena pravca kretanja aviona, koje se nazivaju valjanje, propinjanje ili skretanje, izazivaju pojavu odgovarajućih vestibularnih iluzija.

Najčešći faktori koji doprinose pojavi iluzija penjanja ili poniranja

Narušena postupnost u obuci pilota

Duži prekidi u letenju

Nepravilan položaj pilota u sedištu

Neudobna letačka odeća i oprema

Psihosomatski poremećaji

U psihosomatske poremećaje koji mogu biti uzrok iluzija penjanja i spuštanja spadaju : zamor, akutni razvoj bolesti, malaksalost, loša fizička kondicija, nedostatak kiseonika u toku leta.

Kako sprečiti iluzija penjanja ili poniranja

Iskustvo oblikuje i menja percepciju od rođenja pa kroz ceo život, a utiče i na brzinu percepcije, što je izuzetno značajno u procesu letenja. U toku letenja pilot je znatno više izložen brojnim različitim podražajima. Zato trenažom, on razvija i usavršava dva neobično važna procesa koja se sve vreme događaju u njegovom organizmu i sastavni su deo percepcije;

• selektivnost; da pilot ne zapaža sve podražaje iz okoline nego da vrši odabir (selekciju), samo onih podražaja koji su potrebni za bezbedno letenje, izvršenje letačkog zadatka
• aktivnost, da svalada sposobnost da traži i uočava samo one podražaje koji su važni u procesu letenja.

Pilot zbog složenih uslova koji vladaju u toku letenja najčešće prima redukovane opažaje na osnovu kojih stvara celovitu sliku, pre svega na osnovu sopstvenog iskustva. A cela slike ne mora biti uvek onakva kakvu je on zamišlja. Iskustvo koje pilot stiče redovnim letenjem i drugim oblicima treneže, ima poseban značaj pri percepciji redukovanih opažaja (primer; razlikovanje objekata na zemlji različitih veličina, pri letenju u složenim metorološkim uslovima, lošoj vidljivosti ili na velikim brzinama).

Najčešći uzrok iluzija su baš ti redukovani (nepotpuni) opaažaji. Zato su iskustvo i stalna trenaža za pilota od izuzetnog značaja u borbi protiv iluzija izazvanih redukovanim opažajima u toku letenja.

Spoljašnje veze

• FAA Pilot Safety Brochures - Spatial Disorientation (pdf)
• FAA Pilot Safety Brochures - Spatial Disorientation - Visual Illusions (pdf)

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).