Implantologija
Implantologija (oralna implantologija) je grana stomatologije koja se bavi ugradnjom zubnih implantata. Uobičajen naziv za stomatologa ili oralnog hirurga, koji se bavi zubnim implantatima je implantolog. Zubni implantat je strano telo koje se ugrađuje u vilicu i nakon određenog vremena stvara čvrstu veza sa kosti. Na implantat se zatim postavlja krunica ili može da služi kao nosač mosta ili pak kao sidrište proteze. Ove protetske nadoknade izrađuje zubni tehničar.
Zubni implantati
[uredi | uredi izvor]Zubni implantat pruža nekoliko prednosti u odnosu na druge mogućnosti zamene zuba. Osim što izgledaju i funkcionišu poput prirodnog zuba, implantati zamenjuju zube bez žrtvovanja susednih zuba. Naime, u slučaju zamene jednog zuba mostom, potrebno je izbrusiti susedne zube. Implantat će pomoći u očuvanju alveolarnog grebena. Pošto je implantat usađen u kost, on stimuliše okolnu kost i u tom slučaju ne dolazi do resorpcije kosti, koja se javlja nakon vađenja zuba. Moderni zubni implantati se prave od čistog titanijuma za razliku od ortopedije, gde se koriste legure titanijuma. Poznato je da se titanijum ponaša neutralno i da ne uzrokuje nikakve alergijske reakcije. (biokompatibilan materijal) Titanijum gradi sa kiseonikom zaštitni sloj i zato ga organizam dobro prihvata. To se naziva osteointegracija.
Ukoliko u gornjoj vilici dođe do velike resorpcije (topljenja) vilične kosti, to otežava ugradnju regularnih implantata. Jedan od alternativnih načina ugradnje jeste ugradnja zigomatičnih implantata u kombinaciji sa klasičnim implantatima. Zigomatični implantati su šrafovi dužine 35 do 55 milimetara koji se šrafe u zigomatičnu (jagodičnu) kost.[1]
Zamena jednog zuba
[uredi | uredi izvor]Prednosti zamene jednog zuba implantatom su ti što se zubi oko njega ne moraju brusiti, kao što je slučaj kod mosta. Zubno meso (periodoncijum) se nalazi u dobrom odnosu sa krunicom i vratom zuba pri čemu se stvaraju optimalni uslovi za održivost implantata.
Klasifikacija
[uredi | uredi izvor]Zamena jednog zuba zubnim implantatom je uvedena u klasifikaciju po Brinkmanu (Brinkmann), još 1973. god. pod klasu I. Zatim je ta klasa prepravljena na konferenciji za implantologe 200. Tada su uvedena i sledeća pravila: u gornjoj vilici se do četiri nedostajuća sekutića mogu zameniti sa četiri implantata. U donjoj vilici se pri četiri nedostajuća sekutića mogu ugraditi samo dva implantata. Za premolare ili molare se preporučuje zamena jednog zuba jednim implantatom.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Nikola (2023-12-01). „Ugradnja zigomatičnih implanata || Dental implant expert - Implanti”. Dental Implant Expert (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-12-30.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Informationsportal für Patienten und Ärzte, großes Patientenforum (jezik: nemački)
- Patienteninformationsportal rund um die orale Implantologie (jezik: nemački)
- Grenzen der Zahnimplantologie: Herz-, Kreislauferkrankungen, Blutgerinnung, Diabetes mellitus - Initiative proDente e.V. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. mart 2007) (jezik: nemački)
- Holandsko udruženje implantologa (jezik: holandski)
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |