Pređi na sadržaj

Indeks respiratornih poremećaja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Indeks respiratornih poremećaja (IRP) ili indeks respiratornog distresa je formula koja se koristi za izveštavanje o nalazima polisomnografije (proučavanja spavanja). Kao i apneja-hipopneja indeks (AHI) i IRP izveštava o događajima respiratornog distresa tokom spavanja, ali za razliku od AHI, ovaj indeks uključuje uzbuđenja povezana sa respiratornim naporom (respiratory-effort related arousals (RERAs)),[1] koji tehnički ne ispunjava definicije apneje ili hipopneje, ali na neki način ometa disanje tokom sna i izaziva respiratorne simptome koji mogu izazvati „uzbuđenja“ povezan sa respiratornim naporom kao što je zabeleženo EEG (elektroencefalogramom) tokom studije spavanja. EEG određuje faze sna, a „uzbuđenje“ se beleži EEG-om. Pacijent generalno nije svestan da je budan.

RERAs karakteriše povećanje respiratornog napora kao što je dispneja (pračeno smanjenjem pritiska u jednjaku) tokom 10 sekundi ili više što dovodi do uzbuđenja tokom sna, ali je ono koje ne ispunjava kriterijume za hipopneju ili apneju.

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Zlatni standard za merenje RERAs je manometrija jednjaka, prema preporuci Američke akademije za medicinu spavanja. Međutim, kako je manometrija jednjaka neprijatna za pacijente, jer može poremetiti san, ona je nepraktična za upotrebu u većini centara za spavanje.

Neke istraživačke studije su otkrile da je visok indeks respiratornih poremećaja, koji je bio značajno povezan sa prekomernom dnevnom pospanošću i da je ova korelacija bila jača od one kod učestalih napada izazvanih zasićenjem kiseonikom ispod 85%, dok su druge studije pronašle samo slabu i nepouzdanu korelaciju.[2] Novije studije su pronašle impresivnije rezultate metoda u lečenju pacijenata sa RERAs i respiratornim događajima koji zadovoljavaju definiciju hipopneje u svim aspektima osim kod smanjenja nivoa zasićenosti kiseonikom.[traži se izvor]

Američka akademija za medicinu spavanja koristi tri kategorije IRP (slično onima koji se koristi u AHI) za određivanje težine opstruktivne apneje u snu prema sledećim kriterijumima:[3]

  • blag (5-14,9 događaja/sat),
  • umeren (15-29,9 događaja/sat),
  • teška (>30 događaja/sat).

Formula

[uredi | uredi izvor]

Formula za procenu IRP je:

IRP = (RERAs + hipopneja + apneja) H 60 / TST (ukupno vreme spavanja u minutima).

  • IRP je prosečan broj epizoda opstruktivne apneje, hipopneje i uzbuđenja vezanog za respiratorni događaj po satu sna.[4]
  • TST je „ukupno vreme spavanja“

Suprotstavljeni stavovi

[uredi | uredi izvor]

Trenutno ne postoji jasan konsenzus u ovom pogledu. Sugerisano je da je svako ograničenje protoka hipopneja, ali ne postoje podaci koji bi pokazali validnost tvrdnje; trajanje poremećaja protoka neophodnog za definisanje "hipopneje" ali je ono takođe nejasno. Ključni posao koji je doveo do odabira kriterijuma trajanja od 10 sekundi za „apneju“ (duže od 2 udisaja kod zdravih muškaraca od 25 do 45 godina) obavljen je pre više od 30 godina i smatrao je zasićenje kiseonikom ili EEG promene u snu.

Sada je prepoznato da vizuelno ocenjeno alfa EEG uzbuđenje možda ne predstavlja punu indikaciju poremećaja sna. Takođe je poznato iz uzorkovanja arterijske krvi i merenja gasova u krvi da se promene u Pa možda neće odraziti na pad zasićenosti kiseonikom od 3% do 4%. Tip oksimetra koji se koristi, brzina uzorkovanja opreme, lokacija na telu senzora, pigmentacija kože, aktivacija autonomnog nervnog sistema i stepen periferne vazokonstrikcije takođe mogu uticati na očitavanje oksimetra. Samo kod dece u prepubertetskoj dobi uloženi su napori da se procene pravila za bodovanje IRP u poređenju sa kliničkim ishodom iu kontekstu pouzdanosti interskora i poremećaja sna koji se ne vide vizuelnim bodovanjem.[5]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Richardson, Mark A.; Friedman, Norman R., ur. (2016-04-19). „Clinician’s Guide to Pediatric Sleep Disorders”. doi:10.3109/9781420020991. 
  2. ^ Verster, Joris C.; Pandi-Perumal, S. R.; Streiner, David L., ur. (2008). Sleep and quality of life in clinical medicine. Totowa, NJ: Humana Press. ISBN 978-1-60327-340-4. OCLC 228567173. 
  3. ^ American Academy of Sleep Medicine. Obstructive sleep Apnea. Illinois: American Academy of Sleep Medicine 2008.
  4. ^ Espiritu, Joseph Roland D. (20. 4. 2008). „Sleep-Related Breathing Disorders”. Ur.: Schmitz, Paul G.; Martin, Kevin J. Internal Medicine: Just the Facts. McGraw Hill Professional. str. 663. ISBN 978-0-07-159343-4. .
  5. ^ Guilleminault, Christian; Bassiri, Ali (2005), Clinical Features and Evaluation of Obstructive Sleep Apnea-Hypopnea Syndrome and Upper Airway Resistance Syndrome, Elsevier, str. 1043—1052, ISBN 978-0-7216-0797-9, Pristupljeno 2024-05-07 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).