Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine
Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine je zdravstvena, nastavna i naučno-istraživačka ustanova sa sedištem u Sremskoj Kamenici. Osnovan je 1977. godine na osnovu koncepta strategije Svetske zdravstvene organizacije. Institut u svom radu objedinjuje tri funkcije: sprovodi prevenciju bolesti, funkcioniše kao gradska bolnica i zbrinjava bolesnike sa područja Vojvodine. Osim toga, zdravstvena zaštita se pruža i bolesnicima iz ostatka Srbije, zemalja bivše Jugoslavije i inostranstva.[1]
Osnovne delatnosti ove ustanove su dijagnostika i lečenje urgentnih kardioloških i kardiohirurških oboljenja, izvođenje savremenih kardiovaskularnih procedura i rana rehabilitacija. U njen sastav ulaze: Klinika za kardiologiju, Klinika za kardiovaskularnu hirurgiju i Zajedničke službe.[2]
Objekat u kojem je smešten institut je izgrađen 1960. godine, a 1984. je generalno renoviran. Zgrada je okružena parkom, koji se nalazi pod zaštitom države.[3]
Istorijat
[uredi | uredi izvor]Kao datum osnivanja Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine uzima se 16. novembar 1977. godine, kada je registrovan u Okružnom privrednom sudu u Novom Sadu kao „obrazovna, zdravstvena i naučna organizacija“. Tim rešenjem, pravo da zastupa institut dobio je njegov prvi direktor, docent dr Ivan Fajgelj.[4]
Klinika za kardiologiju
[uredi | uredi izvor]
Klinika za kardiologiju obezbeđuje zdravstvenu zaštitu na prvom referalnom nivou za područje Novog Sada i čitav region Južne Bačke, kao i tercijarnu zdravstvenu zaštitu (odnosno delatnosti drugog referalnog nivoa) za područje Vojvodine i šire. Formiranjem Instituta za kardiovaskularne bolesti u njegov sastav je ušao i Centar za rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika na Andrevlju, koji je funkcionisao do kraja 1980. godine.[5]
Na klinici se ambulatno pregleda oko 35.000, a od toga se hospitalizuje oko 4.500 pacijenata godišnje. U koronarnoj jedinici se leči oko 2.000 najtežih bolesnika, od kojih polovina ima dijagnozu akutnog infarkta miokarda.[6]
Klinika za kardiologiju takođe obavlja edukativne i nastavne aktivnosti iz oblasti interne medicine (posebno kardiologije) na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ona je uključena na Katedru za internu medicinu Medicinskog fakulteta, a na njoj se obavlja nastava na srpskom i engleskom jeziku za studente medicine i stomatologije i postdiplomska nastava u okviru specijalizacije interne i urgentne medicine.[7]
Kliniku za kardiologiju čine sledeća odeljenja:[2]
- odeljenje za intezivnu negu (koronarna jedinica),
- odeljenje za postintenzivnu negu,
- odeljenje za poremećaje srčanog ritma, elektrofiziologiju i pejsmejkere,
- odeljenje za invazivnu kardiologiju,
- odeljenje za neinvazivnu kardiologiju,
- odeljenja za opštu kardiologiju I - IV,
- odeljenje za srčane mane,
- odeljenje za hipertenziju,
- prijemna kardiološka ambulanta i poliklinička služba i
- odeljenje u specijalističkoj poliklinici u Novom Sadu.
Klinika za kardiovaskularnu hirurgiju
[uredi | uredi izvor]
Klinika za kardiovaskularnu hirurgiju ima tri operacione sale, odeljenje intenzivne nege i kardiohirurško odeljenje.[8] Tim hirurga tokom jedne godine u proseku operiše oko 1.200 kardiovaskularnih bolesnika, kod kojih lečenje medikamentima i invazivnom hemodinamskom metodom nisu dali rezultate. Jedna od odlika klinike je i niska stopa mortaliteta, koja je u periodu od 1977. do 2007. iznosila oko 2,8%.[9]
Klinika za kardiovaskularnu hirurgiju je nastavna baza Katedre za hirurgiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a na njoj se odvija teoretska i praktična nastava na srpskom i engleskom jeziku za studente medicine, stomatologije i zdravstvene nege u oblastima hirurgije i kardiohirurgije. Osim toga, redovno se odvija postdiplomska nastava specijalizanata iz opšte i torakalne hirurgije.[10]
Kliniku za kardiovaskularnu hirurgiju čine sledeća odeljenja:[2]
- poliklinička služba,
- odeljenje operacionog bloka i anestezije,
- odeljenje intenzivne nege i reanimacije,
- odeljenje za postintenzivnu negu,
- odeljenje za postoperativnu negu,
- odeljenje za ekstrakorporalnu cirkulaciju,
- odeljenje za transplantacije,
- odeljenje za urođene srčane mane,
- odeljenje za preoperativnu dijagnostiku,
- odeljenje za stečene srčane mane,
- odeljenje za koronarnu hirurgiju,
- odeljenje za vaskularnu hirurgiju,
- odeljenje za pneumofiziologiju,
- odeljenje za naučno istrživački rad i
- laboratorija za biohemiju.
Zajedničke službe
[uredi | uredi izvor]Zajedničke službe se sastoje od sledećih odeljenja:[2]
- računarski centar,
- odeljenje za pravne i opšte poslove,
- odeljenje za ekonomsko finansijske poslove,
- odeljenje za bioelektroniku,
- apoteka i
- odeljenje voznog parka.
Galerija
[uredi | uredi izvor]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „O institutu”. Pristupljeno 2. 3. 2008.
- ^ a b v g „Organizacija i oprema”. Pristupljeno 2. 3. 2008.[mrtva veza]
- ^ „Zdravi i lepi”. Arhivirano iz originala 15. 11. 2007. g. Pristupljeno 1. 3. 2008.
- ^ „Istorijat instituta”. Pristupljeno 2. 3. 2008.[mrtva veza]
- ^ „O klinici za kardiologiju”. Pristupljeno 2. 3. 2008.[mrtva veza]
- ^ „Rezultati klinike za kardiologiju”. Pristupljeno 2. 3. 2008.[mrtva veza]
- ^ „Nauka i nastava klinike za kardiologiju”. Pristupljeno 2. 3. 2008.[mrtva veza]
- ^ „O klinici za kardiovaskularnu hirurgiju”. Pristupljeno 2. 3. 2008.[mrtva veza]
- ^ „Rezultati klinike za kardiovaskularnu hirurgiju”. Pristupljeno 2. 3. 2008.[mrtva veza]
- ^ „Nauka i nastava klinike za kardiovaskularnu hirurgiju”. Pristupljeno 2. 3. 2008.[mrtva veza]