Pređi na sadržaj

Institut narodnog sećanja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zgrada Instituta narodnog sećanja, ulica Tovarova (Towarowa) u Varšavi

Institut narodnog sećanja - Komisija skupljanja podataka o zločinu protiv poljskog naroda (polj. Instytut Pamięci Narodowej – Komisja Ścigania Zbrodni przeciwko Narodowi Polskiemu; skraćeno IPN) je naučna institucija[1] sa istraživačkim ovlašćenjima. Osnovana je 19. januara 1999. godine na osnovu zakona od 18. decembra 1998. godine, sa ciljem:

Trenutno institut ima 10 odeljenja u mestima koja su sedišta apelacionih sudova. U Varšavi Institut narodnog sećanja je smešten u 7 zgrada:

Zadaci i glavni pravci delatnosti

[uredi | uredi izvor]
Institut narodnog sećanja, zgrada u Maršalkovskoj ulici (Marszałkowska)

U zadatke instituta spadaju:

  • skupljanje i upravljanje dokumentima državnih organa bezbednosti iz perioda od 22. jula 1944. do 31. decembra 1989. godine (Biro za pristup i arhiviranje dokumenata - Biuro Udostępniania i Archiwizacji Dokumentów)
  • skupljanje podataka o nacističkim i komunističkim masakrima (Glavna komisija skupljanja podataka o masakru protiv poljskog naroda - Główna Komisja Ścigania Zbrodni przeciwko Narodowi Polskiemu)
  • vršenje obrazovne delatn osti (Biro javnog obrazovanja - Biuro Edukacji Publicznej).

Predmeti istraživanja instituta su između ostalog:

Struktura

[uredi | uredi izvor]

Kolegijum instituta

[uredi | uredi izvor]

kolegijum Instituta narodnog sećanja od 13. septembra 2007. godine:

Predsednik

[uredi | uredi izvor]

Institut narodnog sećanja vodi Predsednik koji bira Sejm, uz saglasnost Senata na osnovu podneska kolegijuma instituta.

Predsednici instituta:

Kritike i kontroverze

[uredi | uredi izvor]

Za vreme svoje delatnosti, istoričari Instituta narodnog sećanja su postali predmet kritike, kako osoba koje podržavaju ispitivanje materijala Službe bezbednosti i lustraciju, tako i onih koi se tome protive. Glavne optužbe koje su iznosili kritičari su: nekritično prihvatanje materijala Službe bezbednosti kao istorijskog izvora, delatnost koja ima politički cilj i želja za ličnu promociju dela istoričara zaposlenih u institutu.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Poljska nauka: Naučne institucije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. maj 2007), Pristupljeno 8. 4. 2013.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]