Institut narodnog sećanja
Institut narodnog sećanja - Komisija skupljanja podataka o zločinu protiv poljskog naroda (polj. Instytut Pamięci Narodowej – Komisja Ścigania Zbrodni przeciwko Narodowi Polskiemu; skraćeno IPN) je naučna institucija[1] sa istraživačkim ovlašćenjima. Osnovana je 19. januara 1999. godine na osnovu zakona od 18. decembra 1998. godine, sa ciljem:
- skupljanja dokumente državnih organa bezbednosti od 22. jula 1944. do 31. decembra 1989. godine
- vršenja istraživanja u vezi sa nacističkim i komunističkim zločinima kao i
- vršenja obrazovne delatnosti.
Trenutno institut ima 10 odeljenja u mestima koja su sedišta apelacionih sudova. U Varšavi Institut narodnog sećanja je smešten u 7 zgrada:
Zadaci i glavni pravci delatnosti
[uredi | uredi izvor]U zadatke instituta spadaju:
- skupljanje i upravljanje dokumentima državnih organa bezbednosti iz perioda od 22. jula 1944. do 31. decembra 1989. godine (Biro za pristup i arhiviranje dokumenata - Biuro Udostępniania i Archiwizacji Dokumentów)
- skupljanje podataka o nacističkim i komunističkim masakrima (Glavna komisija skupljanja podataka o masakru protiv poljskog naroda - Główna Komisja Ścigania Zbrodni przeciwko Narodowi Polskiemu)
- vršenje obrazovne delatn osti (Biro javnog obrazovanja - Biuro Edukacji Publicznej).
Predmeti istraživanja instituta su između ostalog:
- zločini izvršeni preko civilnog i vojnog aparata Trećeg rajha na prostoru okupirane Poljske, deportacije u koncentracione logore
- deportacija vojnika Armije Krajove i ostalih organizacija koje su se borile za nezavisnost, kao i stanovnika iz istočnih delova predratne Poljske u SSSR
- pacifikacija poljske teritorije između Visle i Buga između 1944. i 1947. godine od strane jedinica NKVDa;
Struktura
[uredi | uredi izvor]Kolegijum instituta
[uredi | uredi izvor]kolegijum Instituta narodnog sećanja od 13. septembra 2007. godine:
- Andžej Hojnovski (polj. Andrzej Chojnowski) – vođa
- Andžej Pačkovski (polj. Andrzej Paczkowski) – zamenik vođe
- Jan Draus (polj. Jan Draus) – zamenik vođe
- Slavomir Radonj (polj. Sławomir Radoń)
- Mječislav Riba (polj. Mieczysław Ryba)
- Jacek Njemira (polj. Jacek Niemira)
- Boguslav Polak (polj. Bogusław Polak)
- Andžej Gvjazda (polj. Andrzej Gwiazda) - od maja 2007.
- Teofil Vojćehovski (polj. Teofil Wojciechowski) - od juna 2007.
- Andžej Urbanjski (polj. Andrzej Urbański) - od 4. septembra2007.
- Barbara Fedišak-Rađejovska (polj. Barbara Fedyszak-Radziejowska) - od 4. septembra2007.
Predsednik
[uredi | uredi izvor]Institut narodnog sećanja vodi Predsednik koji bira Sejm, uz saglasnost Senata na osnovu podneska kolegijuma instituta.
Predsednici instituta:
- Leon Kjeres (polj. Leon Kieres; od 30. juna 2000. do 30. juna 2005)
- bez predsednika od 1. jula 2005. do 29. decembra 2005. - obaveze predsednika je vršio prethodni predsednik Leon Kjeres
- Januš Kurtika (polj. Janusz Kurtyka; od 29. decembra 2005 — 10. aprila 2010)
- Franciszek Griciek (polj. Franciszek Gryciuk; od 10. juna 2010. do 28. juna 2011)
- Łukasz Kaminski (polj. Łukasz Kamiński; od 28. juna 2011. do 22. jula 2016)
- Jaroslav Szarek (polj. Jarosław Szarek; od 22. jula 2016 do 23. jula 2021)
- Karol Navrocki (polj. Karol Nawrocki; od 23. jula 2021)
Kritike i kontroverze
[uredi | uredi izvor]Za vreme svoje delatnosti, istoričari Instituta narodnog sećanja su postali predmet kritike, kako osoba koje podržavaju ispitivanje materijala Službe bezbednosti i lustraciju, tako i onih koi se tome protive. Glavne optužbe koje su iznosili kritičari su: nekritično prihvatanje materijala Službe bezbednosti kao istorijskog izvora, delatnost koja ima politički cilj i želja za ličnu promociju dela istoričara zaposlenih u institutu.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Poljska nauka: Naučne institucije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. maj 2007), Pristupljeno 8. 4. 2013.